Pređi na sadržaj

Zavisnost od društvenih mreža

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
ZAVISNOST OD DRUŠTVENIH MREŽA[1]
SinonimiEmotivna nedoslednost, socijalna isključenost, disfunkcija rada, nepažnja, hiperaktivnost[1]hyperkinetic disorder (ICD-10)
An image of children
Deci koja su zavisna od društvenih mreža značajno je teže u odnosu na ostale, i njihovi problemi su, između ostalog, i to da ne mogu da se fokusiraju i da ispune svoje domaće zadatke.[1][2]
SpecijalnostiPsihijatrija obrazovanje antropologija tehnologija
SimptomiEmotivna nedoslednost, socijalna isključenost, disfunkcija rada, nepažnja, hiperaktivnost.[2]
KomplikacijeDepresija, suicid ili samoubistvo (6), bipolarni afektivni poremećaj, zavisnost o stimulantima.[2]
Vreme pojaveNajčešće u detinjstvu, ili u pubertetu, mada može da se javi i u kasnijoj životnoj dobi.[2]
Trajanje(6), Neretko tokom čitavog života.[2]
UzrociPoligenetski faktor rizika, zatim obrazovanje, ali i društveni uzroci među kojima istič.[2]
Faktori rizikaDruštveni mreže, zavisnost o kompjuterskim igricama, problemi u obrazovanju.[2]
Dijagnostički metodKoristeći PNPH proveru od strane specijalista, profesionalaca u ovom polju uz pomoć smernica i preporuka izdatih od strane Kanadske PMPH zajednice resursa, i drugih.[2]
Slična oboljenjaMultipli komorbiditi bi mogli najpre biti tretirani od strane specijaliste, psihijatra u slučaju da je došlo do njihovog razvoja.[2]
PrevencijaAnalize edukativnih strategija ali i individualizovanu edukativnu strategiju u smislu bezbednije upotrebe savremenih tehnologija.[2]
LečenjeSavetovanje, promena životnog stila, dijete, tehnološke i edukativne strategije, medikamenti, pa čak i plan uportrebe porodičnih medija.[2]
LekoviStimulativni lekovi, pa tako u prvoj liniji svakako stoje oni lekovi koje koristimo kod PNPH tretmana, jer se zna da je ovaj poremećaj praćen zavisnošću od društvenih mreža, i to kako kod dece tako i kod odraslih.[1]To je ono što se obično preporučuje, izuzev u slučaju kontraindikacije, ispitivanje gde je to prihvatljivo, moguće je i samo pratiti stanje, isključiti dijagnoze koje su/se tretiraju, i one koje su ocenjene kao nepripadajuće. Oni preostali lekovi tema su debata širom sveta, ali većina dostupnih uputstava promoviše pobrojano.[2]
PrognozaNormalna uz uspešni tretman multimodalnosti.[2]
FrekvencijaNepoznata širom sveta.[3][2]
SmrtnostZavisnost od društvenih mreža uporedo se javlja sa poremećajem igranja igrica, učestalost javljanja ubrzano raste iz godine u godinu.[4]

Zavisnost od društvenih mreža je psihičko stanje uzrokovano prekomernom upotrebom društvenih mreža.[5] Mišljenje stručnjaka širom sveta, među kojima se ističe profesor Dimitri Hristiakis, koji je inače urednik JAMA Pediatriks (JAMA Pediatrics), mada još uvek nije zvanično uvršćena pod psihopatološke bolesti, sada već primetno dobija na značaju kako po rasprostranjenosti tako i u svesti šire javnosti kao potencijalno opasno stanje sa mnogim sličnostima sa poznatim i opisanim poremećajima”, i ima šanse da postane “epidemija 21. veka.[6] On takođe ističe kako “mi kao da smo u centru nekontrolisanog eksperimenta prirode koji se sprovodi na narednu generaciju dece.[7] Dijagnoza zavisnosti od društvenih mreža nije prepoznata od strane “Priručnika za dijagnostiku i statistiku poremećaja mentalnog zdravlja. Ipak, stručnjaci u polju poremećaja nedostatka pažnje hiperaktivnošću saglasni su da se nenamerna posledica društvenih mreža kod nekih ljudi ispoljila u vidu psiholoških problema u razvoju u periodu detinjstva i/ili adolescencije. [8][9] Ovo je posebno izraženo kod dece koja imaju predispoziciju za PNPH.[10]

Ljudi sa zavisnošću od društvenih medija su sigurniji u šetnji nego u vožnji.[11]

Širom sveta stručnjaci se bave ovom temom sa naučne tačke gladišta. Nacionalni Institut za zdravlje u decembru 2018. je zabeležio upis od 11.834 mladih ljudi na kojima je rađena studija kompjuterske tomografije (neuroimadžing), ova studija beležiće brojne faktore tokom razvoja u detinjstvu, između ostalog i posledice proistekle vremenskim periodom provedenim pred ekranom bilo koje vrste. [12] Društvene mreže su često vodile do promena načina razmišljanja kod dece, uzajamnog delovanja, ali i toku razvoja, pa tako među ispitanicima ima pozitivnih primera, ali i onih koji su izrazito negativni. (28) Mada se primeri  problema sa mentalnim zdravljem beleže kroz istoriju, naučnici do danas ostaju nedorečeni u čemu se ogleda veza između društvenih mreža i mentalnog zdravlja populacije kakvu beležimo danas. Izgleda da su oni uslovljeni te tako zavise od sličaja do slučaja, ali i platforme odnosno konkretne društvene mreže koja se uzima u obzir.[13][14] Sasvim sigurno je dokazano poklapanje dijagnoza hronične zavisnosti od interneta sa PNPH ( poremećaj nedostatka pažnje (praćen/manifestovan) hiperaktivnošću).[15]

Oni koji imaju rizik od PNPH-a su u opasnosti da razvijui druge psihičke poremećaje ukoliko se ne leče, naročito u uslovima hroničnog nedostatka sna.[16]

Istorijat

[uredi | uredi izvor]
Zavisnost od društvenih mreža

Početak društvenih mreža obeležio je SixDegrees.com(ŠestStepeni) 1997, platformom koja je podrazumevala da se svaka osoba na planeti može povezati putem “Šest Stepena Odvajanja (Six Degrees of Separation). Već 2000. godine broj internet korisnika porastao je na 100 miliona ljudi, a MySpace (Moj Prostor) platformu pamtimo kao prvi pravi talas upotrebe društvenih mreža koji je usledio. Fejs Buk (FaceBook) dolazi 2004, da bi u ovom trenutku broj korisnika Fejs Buk-a dostigao 2,27 milijarde. Fejs Buk Korporacija (FaceBook Inc) vlasnik je i drugih platformi slične prirode, te su Instagram (Instagram) i Vac Ap (What’sApp) pripadajući ogranci ovog internet giganta.[17]

Internet zavisnost prepoznata je kao poremećaj već duži niz godina, i to pre svega u Kini i Južnoj Koreji. Najveći broj istraživanja na temu oslanja se pre svega na poremećaje zavisnosti od kompjuterskih igara pre nego društvenih mreža.[18]

Grupa naučnika dokazala je da pripadnice nežnijeg pola, dakle žene ili devojčice imaju veće predispozicije ka potencijalnom razvoju zavisnosti od društvenih mreža u poređenju sa muškarcima ili dečacima.[19][13][20] Pripadnice ženskog pola generalno ređe razviju, te su posledično ređe na terapiji PNPH-a (poremećaj nedostatka pažnje hiperaktivnošću).[21]

Poremećaj nedostatka pažnje hiperaktivnošću (PNPH), poremećaj je u razvoju psihičke prirode, te se kao takvo tretira individualno od strane kako lekara tako i pridruženih stručnjaka u Zdravstvu.[22]

Psihološki razvoj

[uredi | uredi izvor]

Od uzrasta novorođenčeta pa sve do ranih dvadesetih godina, na milijarde neurona biva odstranjeno u procesu učenja i razvojem međusobnih veza među njima.[23] Trenutna teorija govori da ovaj proces može biti ugrožen kao posledica društvenih mreža kada govorimo o osetljivim pripadnicima populacije.[24] Ovo se može odraziti u vidu simptoma PNPH-a, među kojima su emocionalna nestabilnost, nemogućnost fokusa, hiperaktivnost i nemir.

PNPH tretira se na individualnoj osnovi, u zavisnosti kako od pojedinca tako i od kombinacije nastalih poremećaja, a tretman je najčešće uspešan i bez ikakvih lekova. U nekim slučajevima PNPH ostaje prisutan i u kasnijoj životnoj dobi.[2]

Jedna od teorija evolucije tvrdi da su geni koji vode ka PNPH-u prethodno bili prilagodljivi, pa tako mnogi ljudi imaju slične probleme te vrste.[25] Naime, društvene mreže su samo pogoršale ove probleme, i to toliko da su svi mladi ljudi kod kojih je prethodno ustanovljena genetska predispozicija ka zavisnošću neke vrste danas pod visokim rizikom od razvijanja zavisnosti prema bilo kojoj adiktivnoj supstanci.[26]

Strategije

[uredi | uredi izvor]

Drušvene mreže poput Fejsbuk-a i sličnih, na meti su sve ozbiljnijih kritika poslednjih godina. Ljudi širom sveta radiće kontinuirano u godinama koje su pred nama sa ciljem pronalaska rešenja za ove probleme. Sve ove teorije donedavno su smatrane kontroverznim. [27][28][29] Kako nauka značajno napreduje, postaje jasno da su gorenavedene teorije uprkos kontroverzama koje ih prate zapravo tačne.

Pedijatrija

[uredi | uredi izvor]

Profesor Dimitri Hristiakis, JAMA Pedijatrija (JAMA Pediatrics), vodeći je autor programa za porodicu javno dostupnog za upotrebu svima na svetu. [1] On posebno preporučuje rediteljima “izbegavanje upotrebe digitalnih medija, izuzev video poziva, kod dece mlađe od 18 odnosno 24 meseca.”[30] Trenutna istraživanja ne daju nam tačno naučno obrazloženje koja količina vremena provedena ispred malih i velikih ekrana na društvenim mrežama predstavlja opasnost, i gde je tačno granica kada govorimo o deci. Ipak, Američka Pedijatrijska Akademija savetuje ne više od “jednog sata dnevno”, ali čak i onda uz proveru kvaliteta sadržaja, pre svega kada se govori o deci uzrasta 2-5 godina starosti. Profesor Hristiakis pre svega preporučuje roditeljima “morate biti oprezni šta tehnologija zamenjuje u životu vaše dece”, te da uz osvrt na gorenavedeno ne savetuje ograničavanje upotrebe društvenih mreža i drugih tehnoloških dostignuća. Zabeležio je prve rezultate istraživanja koje uključuje upotrebu pravih igračaka u odnosu na Aj Ped (iPad) sprovedenog u Dečijoj Bolnici Sijetl u pokušaju da primete razlike u ponašanju dece najranijeg uzrasta u odnosu na to koju će igračku od napred navedenih “radije vratiti... nazad”, ovo istraživanje je i dalje u toku, a zvanične rezultate očekujemo u periodu pred nama.[31][31]

Antropologija

[uredi | uredi izvor]

Profesor Danijel Miler (Daniel Miller) sa Univerziteta Koledž London (University College London), započeo je 2018. godine pedogodišnju studiju pod imenom “ASSM”, Antropologija smartfona, starenja i mentalnog zdravlja, koja se sastoji od deset istovremenih etnografija širom sveta u trajanju od petnaest meseci. [32]On navodi da su efekti društvenih mreža specifični, individualni i direktno zavise od geografskog položaja i kulturološkog podneblja. Dalje tvrdi kako će “osoba atipičnog karaktera za svoje okruženje vrlo verovatno odbaciti ove tvrdnje kao površne. Antropolog ih ipak shvata ozbiljno, saosećajno proučavajući svaki oblik upotrebe digitalnih tehnologija u smislu šireg društvenog i kulturološkog konteksta.

Dalje nastavlja istraživanje uticaja društvenih mreža na globalnom nivou uz pomoć savremenih tehnologija, konkretno putem besplatnog onlajn kursa “Antropologija društvenih mreža: Zašto Objavljujemo?” u trajanju od pet nedelja. Kurs je zasnovan na istraživanju sprovedenom od strane devet antropologa od kojih je svaki proveo po petnaest meseci na terenu, i to u Brazilu, Čileu, urbanoj i ruralnoj Kini, Indiji, Engleskoj, Trinidad i Tobagou, te Turskoj.”[33] Odsek Antropologije Univerziteta Koledž u Londonu pored napred navedenog objavljuje besplatne sadržaje i knjige svojih istraživanja na temu putem interneta.[34]

Umetnici i pisci

[uredi | uredi izvor]

Dr. Lin Keli (Lynne Kelly) država Viktorija u Australiji, objavila je knjigu pod naslovom Memorijski Kod (The Memory Code). Ova publikacija bavi se prepoznavanjem moćnih tehnika pamćenja kojima su se koristili domorodci svih krajeva sveta. Ona je došla do saznanja da je upravo ova drevna tehnika pamćenja tajna koja stoji iza neverovatnih kamenih spomenika poput Stoun Hendža (Stonehenge), koji toliko dugo predstavljaju zagonetku arheolozima.[35] Prolećni program biblioteke zlatnih polja 2016. promovisao je mogućnost da mladi pisci steknu uvid iz Memorijskog Koda Dr. Lin koji otkriva tajne Stoun Hendža. Isto tako, navedeni program promovisao je mogućnost da stariji sugrađani lakše ovladaju savremenim dostignućima poput društvenih mreža, muzike na internetu (iTunes), internet bibliotekom (eLibrary) i drugim.[36]

Psihologija

[uredi | uredi izvor]

Psiholozi rade na reinterpretaciji koncepta zavisnosti od smartfona, PNPH i zavisnošću od društvenih mreža više godina unazad.[37] Ugledni španski psiholog Marino Perez-Alvarez objavio je 2015. da nam je neophodno nad-naučni i filozofski sistem procene, sa ontološkim osvrtom na pitanje šta je zapravo PNPH, a sve to onda sagledati u epistemologičkom smislu, odnosno kako sama nauka zna i oblikuje ovo što smatramo PNPH.[38]

Naučni časopis “Predvodnici u Psihologiji” (Frontiers in Psychology) ima mnogo istraživačkih tema otvorenih za saradnju i doprinos širom sveta, a koje se bave upravo ovim problemima, ističući neurologiju odluke, psihologija u razvojnom dobu i društvene mreže.

Novinarstvo

[uredi | uredi izvor]

Poslednjih pet godina umnogome je povećana svest šire javnosti na temu poremećaja nedostatka pažnje hiperaktivnošću i zavisnosti od društvenih mreža. Brojni novinari kako klasičnih tako i internet medijskih kuća izveštavaju o ovoj temi u godinama koje su za nama.[39][40] Decembra 2018. Komisija za zaštitu potrošača Australije objavila je izveštaj koji sugeriše potrebu za imenovanje postojećeg, ili stvaranja novog regulatornog tela za procenu, praćenje i izveštavanje o načinu na koji velike digitalne platforme rangiraji i prezentuju reklame i vesti.[41][42]

Direktor pomenute komisije, Rod Sims (Rod Sims), po struci ekonomista koji je prethodno radio na unapređenju ekonomskog stanja u Papua Novoj Gvineji (Papua New Guinea), ističe da je njihova istraga dovela do određene zabrinutosti u smislu kršenja potrošačkih i konkurentskih prava od strane određenih digitalnih platformi, te je konkretno pet optužbi ove vrste trenutno pod istragom Komisije za zaštitu potrošača Australije kako bi se utvrdilo da li je došlo do povrede u sprovođenju prava, i jesu li prava građana i dalje zagarantovana.[42]

Njihov izveštaj daje preliminarne preporuke sa ciljem obraćanja Gugl-u i Fejs Buk-u u smislu promovisanja većeg izbora za potrošače. Predloženo je novo regulatorno telo koje bi pratilo algoritme Gugl-a i Fejs Buk-a u cilju kontrole saobraćaja odnosno onoga što se krajnjim korisnicima/potrošačima nudi kao rezultat pretrage. Fejs Buk se snažno protivi uvođenju kontrole ove vrste opisujući ovaj predlog kao nepotreban, neviđen te dalje tvrdi kako tako nešto nemoguće sprovesti u praksi.[43]

Brojne organizacije, pored novinara, već neko vreme zastupaju tvrdnju da svaka zemlja na svetu ima potrebu napred navedenog regulatornog tela, tj kontrole algoritma u upotrebi.[44][45][46]

Tehnologija

[uredi | uredi izvor]

Svesni razvoja ovih problema, brojne zajednice iz polja savremenih tehnologija u saradnji sa medicinskim stručnjacima kontinuirano rade na razvoju potencijalnih rešenja. Internet časopis “ADDitude” podržava internet korisnike kojima je dijagnostikovan PNPH ili jedan od sličnih poremećaja.[47] Nemački start ap razvio je android telefon koji upotrebu ekrana smanjuje na minimum i fokusira se na efikasnost.[48] Korporacija Novosti (News Corp) objavila je brojne strategije koje se bave gore navedenim.[49] Fejs Buk i Instagram najavljuju predstavljanje najnovijih mogućnosti u okviru svojih platformi kako bi pomogli korisnicima koji imaju problem zavisnosti.[50] [41] Vestpak Novi Zeland (Westpac New Zealand) nema svoju reklamu na društvenim mrežama.

Psihijatrija

[uredi | uredi izvor]

Razvoj psihijatrije ukazuje na činjenicu da ova grana medicine nije toliko precizna kao što je to na primer slučaj sa neurologijom. Vodeći se svim najbitnijim principima medicinske etike u cilju analiziranja, tretiranja mentalnog zdravlja i samim tim sprečavanja štetnih ishoda po mentalno zdravlje. Psihijatrija kontinuirano preispituje sopstvene zaključke i dijagnoze, a sve u cilju njihovog poboljšanja kada i ako je to potrebno.[51][52] Čak i političari u poslednje vreme staju na stranu Psihijatrije, konkretno trenutni gradonačelnik Kalgarija u Kanadi, Nahed Nenši (Naheed Nenshi), koji je tokom 2018. izjavio kako bi morali u širem sistemskom smislu sagledavati mentalno zdravlje, bolesti zavisnosti i prevenciju kriminala sveukupno.[53]

Udruženje PNPH Kanade održalo je kongres novembra 2018. gde su govornici između ostalih bili i Nahed Nenši (Naheed Nenshi), i profesor Hristiakis (Christiakis), urednik JAMA Pedijatrije (JAMA Pediatrics). Psihijatrija nastavlja da analizira, tretira i podiže svest javnosti o značaju prevencije ovih globalnih problema.[54] Sve je ovo moguće zahvaljujući brojnim konferencijama i kongresima na ovu temu širom sveta.

KADDRA (CADDRA) je Kanadska neprofitna organizacija. Oni pozivaju psihologe, psihijatre i druge medicinske stručnjake zainteresovane za PNPH da im se pridruže. Članovi dobijaju pristup mreži stručnjaka u polju Zdravstva u Kanadi i inostranstvu. Pridruženim članovima izdaje se primerak internacionalno priznath preporuka na temu PNPH iz Kanade, kao i druge povlastice i beneficije.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Griffiths, Mark; Kuss, Daria; Kuss, Daria J.; Griffiths, Mark D. (17. 3. 2018). „Social Networking Sites and Addiction: Ten Lessons Learned”. International Journal of Environmental Research and Public Health (na jeziku: engleski). 14 (3): 311. PMC 5369147Slobodan pristup. PMID 28304359. doi:10.3390/ijerph14030311Slobodan pristup. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m „Canadian ADHD Practice Guidelines” (PDF). caddra.ca. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  3. ^ Radesky, Jenny (17. 7. 2018). „Digital Media and Symptoms of Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder in Adolescents”. JAMA (na jeziku: engleski). 320 (3): 237—239. ISSN 0098-7484. PMID 30027231. S2CID 51703999. doi:10.1001/jama.2018.8932. 
  4. ^ Power, Thomas J.; Winston, Flaura K.; Elliott, Michael R.; Pfeiffer, Melissa R.; Metzger, Kristina B.; Curry, Allison E. (1. 8. 2017). „Motor Vehicle Crash Risk Among Adolescents and Young Adults With Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder”. JAMA Pediatrics (na jeziku: engleski). 171 (8): 756—763. ISSN 2168-6203. PMC 5710634Slobodan pristup. PMID 28604931. doi:10.1001/jamapediatrics.2017.0910. 
  5. ^ Suppe, Ryan (19. 7. 2018). „Teens who use digital media are more likely to develop ADHD”. Essential Kids (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  6. ^ Christakis, Dimitri A. (18. 10. 2010). „Internet addiction: a 21stcentury epidemic?”. BMC Medicine. 8 (1): 61. ISSN 1741-7015. PMC 2972229Slobodan pristup. PMID 20955578. doi:10.1186/1741-7015-8-61. 
  7. ^ „Groundbreaking study examines effects of screen time on kids”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). 9. 12. 2018. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  8. ^ La Barbera, Daniele. „Social Network and Addiction”. Studies in health technology and informatics. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  9. ^ „Why is synaptic pruning important for the developing brain?”. Scientific American Mind. 28 (3): 75. 13. 4. 2017. ISSN 1555-2284. doi:10.1038/scientificamericanmind0517-75. 
  10. ^ Andreasson, Cecile. „The relationship between addictive use of social media and video games and symptoms of psychiatric disorders: A large-scale cross-sectional study.”. Psychology of Addictive Behaviours. PsychNet. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  11. ^ Članak ([{{fullurl:{{{1}}}|action=edit}} uredi] | [[Talk:{{{1}}}|razgovor]] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=history}} istorija] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=protect}} zaštiti] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=delete}} obriši] | [{{fullurl:Special:Whatlinkshere/{{{1}}}|limit=999}} veze] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=watch}} nadgledaj] | izveštaji | pregledi)
    • „Canadian ADHD Practice Guidelines” (PDF). caddra.ca. Pristupljeno 2018-12-12. 
    • Članak ([{{fullurl:{{{1}}}|action=edit}} uredi] | [[Talk:{{{1}}}|razgovor]] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=history}} istorija] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=protect}} zaštiti] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=delete}} obriši] | [{{fullurl:Special:Whatlinkshere/{{{1}}}|limit=999}} veze] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=watch}} nadgledaj] | izveštaji | pregledi)
  12. ^ „ABCD study completes enrollment, announces opportunities for scientific engagement”. National Institutes of Health (NIH) (na jeziku: engleski). 26. 11. 2018. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  13. ^ a b Turel, Ofir; Poppa, Natalie Tasha; Gil-Or, Oren (2018). „Neuroticism Magnifies the Detrimental Association between Social Media Addiction Symptoms and Wellbeing in Women, but Not in Men: a three-Way Moderation Model”. The Psychiatric Quarterly. 89 (3): 605—619. ISSN 1573-6709. PMID 29396749. S2CID 10964034. doi:10.1007/s11126-018-9563-x. 
  14. ^ Timsit, Anabelle (18. 7. 2018). „A new study links teens' screentime with symptoms of ADHD”. Quartz. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  15. ^ Pies, Ronald (februar 2009). „Should DSM-V Designate "Internet Addiction" a Mental Disorder?”. Psychiatry (Edgmont). 6 (2): 31—37. ISSN 1550-5952. PMC 2719452Slobodan pristup. PMID 19724746. 
  16. ^ „Is ADHD really a sleep problem?” (PDF). www.ecnp.eu. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  17. ^ „The History of Social Media: Social Networking Evolution!”. History Cooperative (na jeziku: engleski). 16. 6. 2015. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  18. ^ Young, Kimberley. „Internet addiction: the emergence of a new clinical disorder” (PDF). www.netaddiction.com. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 10. 2018. g. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  19. ^ „Modeling habitual and addictive smartphone behavior: The role of smartphone usage types, emotional intelligence, social stress, self-regulation, age, and gender”. Computers in Human Behavior (na jeziku: engleski). 45: 411—420. 1. 4. 2015. ISSN 0747-5632. doi:10.1016/j.chb.2014.12.039. 
  20. ^ Andreassen, Cecilie Schou; Pallesen, Ståle; Griffiths, Mark D. (1. 1. 2017). „The relationship between addictive use of social media, narcissism, and self-esteem: Findings from a large national survey”. Addictive Behaviors (na jeziku: engleski). 64: 287—293. ISSN 0306-4603. PMID 27072491. S2CID 205277271. doi:10.1016/j.addbeh.2016.03.006. 
  21. ^ Rucklidge, Julia (2008). „Gender differences in ADHD: implications for psychosocial treatments”. Expert Review of Neurotherapeutics. 8 (4): 643—655. PMID 18416665. S2CID 24981142. doi:10.1586/14737175.8.4.643. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  22. ^ Swingle, Mari (2016). i-Minds: How Cell Phones, Computers, Gaming, and Social Media are Changing our Brains, our Behavior, and the Evolution of our Species (na jeziku: engleski). New Society Publishers. ISBN 9780865718258. 
  23. ^ Noggle, Chad A.; Santos, Edalmarys (2011), „Synaptic Pruning”, Encyclopedia of Child Behavior and Development (na jeziku: engleski), Springer, Boston, MA, str. 1464—1465, ISBN 978-0-387-77579-1, doi:10.1007/978-0-387-79061-9_2856, Pristupljeno 12. 12. 2018 
  24. ^ Loh, K. K.; Kanai, R. (2016). „SAGE Journals: Your gateway to world-class journal research”. The Neuroscientist : A Review Journal Bringing Neurobiology, Neurology and Psychiatry (na jeziku: engleski). 22 (5): 506—520. PMID 26170005. doi:10.1177/1073858415595005. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  25. ^ Hartmann, Thom (5. 10. 2015). ADHD and the Edison Gene (na jeziku: engleski). ISBN 9781620555064. 
  26. ^ Sung, Jisun; Lee, Jungkwon; Noh, Hye-Mi; Park, Yong Soon; Ahn, Eun Ju (2013). „Associations between the Risk of Internet Addiction and Problem Behaviors among Korean Adolescents”. Korean Journal of Family Medicine. 34 (2): 115—122. ISSN 2005-6443. PMC 3611099Slobodan pristup. PMID 23560210. doi:10.4082/kjfm.2013.34.2.115. 
  27. ^ „Here's every word of Kanye West's bizarre meeting with President Trump”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  28. ^ „Orchard v Medical Board of Australia (Review and Regulation) [2013] VCAT 1729”. Victorian Civil and Administrative Tribunal. 17. 10. 2013. Arhivirano iz originala 15. 12. 2018. g. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  29. ^ Physicians, The Royal Australasian College of, The Royal Australasian College of Physicians, The Royal Australasian College of Physicians, Arhivirano iz originala 15. 12. 2018. g., Pristupljeno 12. 12. 2018 
  30. ^ „Groundbreaking study examines effects of screen time on kids”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). 9. 12. 2018. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  31. ^ a b „Helping Families Navigate the Digital World | On the Pulse”. On the Pulse (na jeziku: engleski). 7. 12. 2018. Arhivirano iz originala 15. 12. 2018. g. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  32. ^ Miller, Daniel. „The Anthropology of Social Media”. Scientific American Blog Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  33. ^ „Anthropology of Social Media: Why We Post”. www.ucl.ac.uk. 31. 7. 2019. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  34. ^ „Why we post”. www.ucl.ac.uk (na jeziku: engleski). 15. 3. 2019. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  35. ^ „Arhivirana kopija”. Lynne Kelly (na jeziku: engleski). 2016-05-03. Arhivirano iz originala 27. 12. 2018. g. Pristupljeno 23. 12. 2018. 
  36. ^ „William McInnes to Headline Goldfields Libraries Spring Program | Goldfields Library Corporation”. www.ncgrl.vic.gov.au. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  37. ^ Dingle, Genevieve A.; Cruwys, Tegan; Frings, Daniel (30. 11. 2015). „Social Identities as Pathways into and out of Addiction”. Frontiers in Psychology. 6: 1795. ISSN 1664-1078. PMC 4663247Slobodan pristup. PMID 26648882. doi:10.3389/fpsyg.2015.01795Slobodan pristup. 
  38. ^ Pérez-Álvarez, Marino (9. 6. 2017). „The Four Causes of ADHD: Aristotle in the Classroom”. Frontiers in Psychology. 8: 928. ISSN 1664-1078. PMC 5465299Slobodan pristup. PMID 28649208. doi:10.3389/fpsyg.2017.00928Slobodan pristup. 
  39. ^ „Mental health | Society | The Guardian”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  40. ^ „The Rosalynn Carter Fellowships for Mental Health Journalism”. www.cartercenter.org. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  41. ^ a b Booth, Callum (1. 8. 2018). „Facebook and Instagram officially announce new tools to fight social media addiction”. The Next Web (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  42. ^ a b Commission, Australian Competition and Consumer (10. 12. 2018). „ACCC releases preliminary report into Google, Facebook and Australian news and advertising”. Australian Competition and Consumer Commission (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  43. ^ McDuling, John (14. 12. 2018). „The people v Google and Facebook: ACCC's Rod Sims takes on big tech”. The Sydney Morning Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  44. ^ Volschenk, Christo (17. 7. 2017). „Why every country needs an algorithm regulator”. AIM Group (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  45. ^ Alexander J Martin 17 Apr 2017 at 08:00 tweet_btn(). „Regulate This! Time to subject algorithms to our laws”. www.theregister.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  46. ^ „algorithm regulation |” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  47. ^ „Hooked on Social Media? Help From Adults with ADHD” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  48. ^ Ceres, Pia (25. 9. 2018). „How to Use Apple's Screen Time Controls on iOS 12”. Wired. ISSN 1059-1028. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  49. ^ „The Blloc Zero 18 is a minimalist's smartphone with some great ideas”. www.androidauthority.com. 23. 10. 2018. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  50. ^ „Phone addiction: Apple, Google, YouTube screen management tools”. www.news.com.au. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  51. ^ Cammell, Paul (2016). Reinterpreting the borderline : Heidegger and the psychoanalytic understanding of borderline personality disorder. Lanham. ISBN 9781442252844. OCLC 950445091. 
  52. ^ „ICD-10”. apps.who.int. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  53. ^ Potkins, Meghan; July 26, Calgary Herald Updated; 2018 (27. 7. 2018). „Nenshi pitches $25M fund to combat mental health issues | Calgary Herald” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  54. ^ „European Network Adult ADHD 2018 – 14th CADDRA ADHD Research Day and Conference, Calgary”. www.eunetworkadultadhd.com. Pristupljeno 13. 12. 2018. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]