Zagrej

Zagrej

Zagrej (grč. Zagreus) — Prvobitno drevni bog prirode, izjednačen vremenom sa bogom vina Dionisom.

Mitologija

Prema mitu, Zagrej je bio sin Zevsa i Persefone, a nasuprot tome Dionis je sin Zevsa i tebanske kraljice Semele.

Kada se Zagrej rodio, njegov otac Zevs ga je sakrio u pećinu na ostrvu Kritu, bojeći se osvete svoje žene Here. To je bila ista ona pećina gde je i on bio sakriven i u kojoj je odrastao. Tu, na ostrvu je, na čuvanje predao Zagreja kuretima, ostrvskim gorskim demonima.

Po Zevsovoj zamisli Zagrej je trebalo da vlada nebom, ali je Hera uspela da nagovori titane da Zagreja ubiju i iščupaju mu srce, ali je boginja Atina uspela da stigne na vreme, i dok je srce još kucalo da ga odnese do Zevsa.Zevs je, uspeo da oživi Zagreja i da ga pošalje u Had, da dočekuje duše umrlih i da pomaže Hadu u postupku pročišćenja. Najranije delo koje povezuje Zagreja sa podzemnim svetom je stih iz epa Alkameonis, iz 6. veka p. n. e.:

„Gospodarica Zemlje (Geja), a Zagreus najviši od svih bogova.”

U ovom stihu se misli na najvišeg boga podzemnog sveta, ne u celom panteonu bogova.

Upravo oživljavanje Zagreja je trenutak u kome se neki mitovi razlikuju i po kojima je, Zevs, progutao živo Zagrejevo srce i ugradio ga u novog sina koga je sjedinio sa Dionisem u Semeli, pa je ostalo samo ime Zegraj kao dodatak uz Dionisa.

Kult Zagreja

Zagrejev se kult proširio među mističnim pripadnicima verskih učenja, „orficima”, koji su u njegovu smrt i ponovno rođenje tumačili kao simbol novog i lepšeg života. I mada je kult Zagreja trajao dosta dugo, sve do helenskog doba, aspekti kulta su ostali nejasni i veoma teško shvatljivi.

Literatura

• Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb. 
• Robert Grevs, Grčki mitovi, Nolit, Beograd i Jedinstvo, Priština 1987, pp. 106.