Zapaljenje vene
| Zapaljenje vene | |
|---|---|
| Sinonimi | Phlebitis |
 | |
| Vene u poplitealnom području | |
Zapaljenje vena ili flebitis je upala zida površinske vene, uglavnom u predelu noge (butina, potkolenica, koleno, stopalo, skočni zglob). Ako je akutna upala u netaknutoj veni, nosi naziv tromboflebitis, dok se češći oblik zapaljenja u proširenim venama nosi naziv varikoflebitis. Upalu vena se mora odmah lečiti u trajanju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, kako bi se sprečila opasna tromboza (zgrušavanje krvi u krvnom sudu).
Etiologija
[uredi | uredi izvor]Kako krv u proširenim venama teče sporije nego obično, to povećava verovatnoću razvoja upale u takvim vena. Još jedan čest razlog za upalu vena je oštećenje i povreda venskog zida, na koju se često nadobvezuje bakterijska upala vena. Takve povrede mogu biti uzrokovane
- infuzijom, tokom ili posle operacije,
- uzimanje uzorka krvi iz vene,
- ubacivanje katetera (pristup venama),[1]
- ujed insekata.
Sastav krvi i udružene bolesti takođe igraju važnu ulogu u razvoju zapaljenja vena, jer uzrokuje sklonost ka koagulaciji krvi ili nedovoljni unos tečnosti, što može dovesti do razvoja krvnih ugrušaka.
Faktori rizika
[uredi | uredi izvor]Sporiji protok krvi može biti pogoršan drugim faktorima rizika, koji uključuju:[2]
- dugi periodi odmora (mirovanja) u krevetu, ili sedenje više sati, npr. u automobilu ili avionu, što stvara stagnaciju ili spori tok krvi iz nogu koje dovodi do stvaranja tromba,
- sedeći način života, sa vrlo malo fizičke aktivnosti,
- stisnuta vena najednom mestu odećom koja je suviše uska ili tokom dužeg vremenskog perioda mirovanja.
- trudnoća, koja povećava rizik od flebitisa kod trudnica i žena koje su nedavno rodile.
- gojaznost
- pušenje cigareta
- određena medicinska stanja, kao što su rak ili poremećaji krvi, koja povećavaju potencijal zgrušavanja krvi[3]
- povreda ruku ili nogu
- hormonska supstituciona terapija ili pilule za kontrolu rađanja,[4]
- proširene vene
Klinička slika
[uredi | uredi izvor]Simptomi i znaci zapaljenja vena koji su obično su lokalizovani uključuju:
- bol
- otok
- crvenilo
- osećaj pritiska
- osećaj toplote
- stvrdnjavanje vena.
Zapaljenje površinskih vena
[uredi | uredi izvor]Obično se javlja sporo prvo u vidu nežnog crvenog područja duž površinskih vena na koži. Može se videti i duga, tanka crvena oblast dok upala prati površnu venu. Ovo područje može biti tvrdo, toplo i bolno na dodir. Koža oko vene može biti otečena i praćena je svrabom. Područje može početi da pulsira ili žari.[2]
Simptomi se mogu pogoršati kada je noga spuštena, posebno kada prvi put ujutru pacijent ustane iz kreveta. Ponekad se flebitis može javiti tamo gde započinje periferna intravenska linija. Njena okolina može biti bolna i osetljiva na dodir duž vene.
Zapaljenje dubokih vena
[uredi | uredi izvor]Zapaljenje dubokih vena iako može biti slično po prezentaciji kao površinsko zapaljenje vena, kod nekih bolesnika može nbiti bez simptoma.
Kod ovog oblika bol i otok prisutni su u celom ekstremitetu. Na primer, podkolenica može da otekne bez očiglednog razloga. Neki ljudi takođe dobijaju temperaturu od superponovane bakterijske infekcije, promenu boje kože ili čireva ako stanje postane hronično i nije pravovremeno adekvatno lečeno.[2]
Dijagnoza
[uredi | uredi izvor]Dijagnoza zapaljenja vena se postavlja na osnovu anameneze, istorije bolesti, fizičkog pregleda i dopunskih testova:
D-dimer je test krvi koji meri supstancu koja se oslobađa kada se krvni ugrušak rastvara. Ako je ovaj test krvi negativan, a pacijent nema faktore rizika, onda je malo verovatno da ima krvni ugrušak.
Ultrazvuk može otkriti ugruške ili blokadu krvotoka, posebno u većim, proksimalnim venama (npr. natkolenicama). Ovim bezbolanim, neinvazivnim testom pritiskom na kožu identifikuju se krvni ugrušci i mesto opstrukcije (začepljenja).
Venogrfija je metoda za identifikovanje krvni ugrušci u manjim, distalnijim venama. Ovo je invazivna procedura koja se zasniva na ubrizgavanje rendgenske boje ili kontrastnog materijala u venu na stopalu, da bi se uz pomoć nje na rendgenskom snimku pratio protoka boje uz nogu.
Terapija
[uredi | uredi izvor]Anti-inflamatorni lek, kao što je aspirin ili ibuprofen, može pomoći u smanjenju bolova i upale kod zapaljenja površinskih vena.[2]
Hodanjem se može povećati protok krvi, što pomaže u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka.
Kompresijske čarape za noge na recept ( visoke do kolena ili butina) poboljšavaju protok krvi i mogu pomoći u ublažavanju bola i otok.
Odmor u krevetu tokom dužeg perioda trebalo bi izbegavati, jer može pogoršati simptome. Dodatni tretman uključuje podizanje ruke/noge i primenu toplih obloga. Samo u nekoliko slučajeva su potrebni antibiotici.[5]
Kod dubokog venskog tromboflebitis, pacijent će možda morati da ostanete u bolnici nekoliko dana radi dijagnoze i lečenja i dalje procene kako bi se sprečile eventualne komplikacije.
Ako se zapaljenje vena može proširiti na duboke vene, trebalo bi uzmeti razređivač krvi (antikoagulante). Trajanje terapije antikoagulantima obično je između 3-6 meseci ili 3-12 meseci ako pacijent prvi put oboli od zapaljenja dubokih vena.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Mermel, Leonard A.; Allon, Michael; Bouza, Emilio; Craven, Donald E.; Flynn, Patricia; O'Grady, Naomi P.; Raad, Issam I.; Rijnders, Bart J. A.; Sherertz, Robert J. (2009-07-01). „Clinical Practice Guidelines for the Diagnosis and Management of Intravascular Catheter-Related Infection: 2009 Update by the Infectious Diseases Society of America”. Clinical Infectious Diseases. 49 (1): 1—45. ISSN 1537-6591. doi:10.1086/599376.
- ^ a b v g Contributors, WebMD Editorial. „Phlebitis Basics”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-03.
- ^ BUERGER, LEO (1909-04-24). „THE VEINS IN THROMBOANGIITIS OBLITERANS”. Journal of the American Medical Association. LII (17): 1319. ISSN 0002-9955. doi:10.1001/jama.1909.25420430015002e.
- ^ Helmerhorst, F. M.; Vandenbroucke, J. P.; Rosendaal, F. R. (2001). „Oral Contraceptives, Hormone Replacement Therapy and Thrombosis”. Thrombosis and Haemostasis. 86 (07): 112—123. ISSN 0340-6245. doi:10.1055/s-0037-1616207.
- ^ Di Nisio, M; Middeldorp, S; Wichers, IM (2007-01-24), Treatment for superficial thrombophlebitis of the leg, John Wiley & Sons, Ltd, Pristupljeno 2024-08-03
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
