Pređi na sadržaj

Zdravlje u Sloveniji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Očekivano trajanje života pri rođenju u Sloveniji

Nova mera očekivanog ljudskog kapitala izračunata za 195 zemalja od 1990. do 2016. godine i definisana za svaku rođenu kohortu kao očekivane godine života od 20 do 64 godine i prilagođena za obrazovna dostignuća, kvalitet učenja ili obrazovanja i funkcionalno zdravstveno stanje, objavio je Lancet u septembru 2018. Slovenija je imala dvadeset i četvrti najviši nivo očekivanog ljudskog kapitala sa 23 očekivane godine života u zdravstvu, obrazovanju i učenju između 20 i 64 godine.[1]

Vakcinacija

[uredi | uredi izvor]

Prema publikaciji iz 2011. u CMAJ-u:[2] Slovenija ima jedan od najagresivnijih i najsveobuhvatnijih programa vakcinacije na svetu. Njegov program je obavezan za devet naznačenih bolesti. U prva tri meseca života odojčad se mora vakcinisati protiv tuberkuloze, tetanusa, dečije paralize, pertusisa i Hemofilus influenze tipa B. U roku od 18 meseci obavezne su vakcine za male boginje, zauške i rubeolu, a na kraju, pre nego što dete pođe u školu, dete mora biti vakcinisano protiv hepatitisa B. Dok se zahtev za medicinsko izuzeće može podneti komisiji, takav zahtev iz razloga vere ili savesti ne bi bio prihvatljiv. Nepoštovanje dovodi do novčane kazne, a stopa usklađenosti je do 95%, kaže Krajger, dodajući da je za neobavezne vakcine, kao što je ona za humani papiloma virus, pokrivenost ispod 50%.

Obavezna vakcinacija protiv morbila uvedena je 1968. godine, a od 1978. sva deca dobijaju dve doze vakcine sa stopom usaglašenosti većom od 95%.[3] Za Krpeljski meningoencefalitis, stopa vakcinacije u 2007. procenjena je na 12,4% opšte populacije u 2007. godini. Poređenja radi, u susednoj Austriji 87 odsto stanovništva je vakcinisano protiv Krpeljskog meningoencefalitisa.[4]

Gojaznost

[uredi | uredi izvor]

Slovenija je imala treću najveću stopu gojaznosti u Evropi u 2015. 27% procenata odrasle populacije imalo je indeks telesne mase 30 ili više.[5]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lim, Stephen; et, al. „Measuring human capital: a systematic analysis of 195 countries and territories, 1990–2016”. Lancet. Pristupljeno 5. 11. 2018. 
  2. ^ „Mandatory vaccinations: The international landscape”. CMAJ. 183 (16): E1167—8. novembar 2011. PMC 3216445Slobodan pristup. PMID 21989473. doi:10.1503/cmaj.109-3993. 
  3. ^ . Arhivirano iz originala|archive-url= zahteva |url= (pomoć) |archive-url= zahteva |archive-date= (pomoć). g.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć);
  4. ^ Irena Grmek Kosnik (2012). „Success of the vaccination campaign in Slovenia”. International Scientific Working Group on Tick-Borne Encephalitis. Arhivirano iz originala (PDF of slidedeck) 24. 04. 2015. g. Pristupljeno 27. 03. 2024. 
  5. ^ Ballas, Dimitris; Dorling, Danny; Hennig, Benjamin (2017). The Human Atlas of Europe. Bristol: Policy Press. str. 66. ISBN 9781447313540.