Zlatne planine Altaja
| Zlatne planine Altaja | |
|---|---|
 | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Zlatne planine Altaja |
| Mesto | Republika Altaj, Rusija |
| Koordinate | 50° 28′ 00″ S; 86° 00′ 00″ I / 50.4667° S; 86° I |
| Površina | 1.611.457, 129.509 ha (1,734558×1011, 1,39402×1010 sq ft) |
| Uključuje |
|
| Kriterijum | Prirodna: (x) |
| Referenca | 768rev |
| Upis | 1998 (22 sednica) |
Zlatne planine Altaja je naziv za Uneskovu svetsku baštinu koja se sastoji od prirodnih rezervata Altaj i Katun, Teleckog jezera, planine Beluha i visoravni Ukok. Kako je navedeno u UNESKO-vom opisu lokaliteta, „region predstavlja najpotpuniji niz zona visinske vegetacije u centralnom Sibiru, od stepa, šuma-stepa, mešovitih šuma, subalpske vegetacije do alpske vegetacije“. [1] Unesko je prilikom donošenja odluke naveo i značaj ruskog Altaja za očuvanje globalno ugroženih sisara, kao što su snežni leopard i altajski argali (divlje ovce). Oblast pokriva ogromnu površinu od 16.175 km². [2]
Altajski region, lokacije i pejzaž[uredi | uredi izvor]
Altajski region se sastoji od četiri primarne lokacije i pejzaža: planine Beluha, visoravni Ukok, reke Katun i doline Karakol. Planina Beluha se smatra svetim mestom za budiste i burkaniste. Njihovi mitovi koji okružuju ovaj deo planinskog lanca dali su verodostojnost njihovoj tvrdnji da je to bila lokacija Šangri-la (Šambala). Ova lokacija, nakon što su se prvi put ljudi popeli ranih 1900-ih, sada ugošćuje bezbroj penjača svake godine. Visoravan Ukok je drevno groblje ranih sibirskih naroda. Štaviše, brojni mitovi su povezani sa ovim delom Zlatnih planina. Reka Katun je važna verska lokacija za Altajce gde oni (tokom proslava) koriste drevna ekološka znanja za obnovu i održavanje reke. Dolina Karakol je dom tri autohtona sela koja se u velikoj meri bave turizmom. [3]
Kulturna vrednost[uredi | uredi izvor]
Pored toga što su Zlatne planine Altaja navedene na listi svetske baštine prema prirodnim kriterijumima, ona sadrži i informacije o nomadskoj skitskoj kulturi. Permafrost na ovim planinama je sačuvao skitske humke. Ove smrznute grobnice, ili kurgani, drže metalne predmete, komade zlata, mumificirana tela, tetovirana tela, žrtvovane konje, predmete od drveta/kože, odeću, tekstil, itd. [4] Međutim, visoravan Ukok (na planinama Altaja) je sveto mesto za Altajce, tako da arheolozi i naučnici koji žele da iskopavaju i istražuju lokaciju izazivaju kontroverzu. [5]
Izložba Britanskog muzeja[uredi | uredi izvor]
Britanski muzej u Londonu je od septembra 2017. do januara 2018. imao izložbu „Skitski ratnici drevnog Sibira”. Izložbu je sponzorisao Britiš petroleum. [5]
Klimatske promene[uredi | uredi izvor]
Klimatske promene su izazvale otapanje permafrosta, ugrožavajući očuvanje pomenutih grobnica. Tokom poslednjih 100 godina došlo je do povećanja temperature za 1 °C širom Azije i povećanja temperature od 2 °C u podnožju Altaja, pri čemu je povećanje izraženije u zimu i proleće. [4]
Glacijalne poplave postale su problem u ovoj oblasti. Konkretno, Sofijski glečer u regionu se povlači brzinom od 18 metara godišnje. [4]
Porast temperature takođe predstavlja pretnju za različite ugrožene vrste koje su nastanjene u planinskom regionu. Ove vrste uključuju snežnog leoparda, argali planinske ovce, stepskog orla i crnu rodu. [4]
Napori očuvanja[uredi | uredi izvor]
2005. godine, UNESKO-ov centar za svetsku baštinu pokrenuo je projekat očuvanja smrznutih grobnica na planinama Altaj uz finansijsku podršku UNESKO-vih fondova. 14. maja 2008. godine ovaj projekat je priveden kraju. [6]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
-
Visoravan Ukok -
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Golden Mountains of Altai”. UNESCO. Pristupljeno 2007-07-31.
- ^ „Greater Altai—Altai Krai, Republic of Altai, Tyva (Tuva), and Novosibirsk—Crossroads”. Arhivirano iz originala 2007-03-14. g. Pristupljeno 2006-11-30.
- ^ „Golden Mountains”. Sacred Land Film Project.
- ^ a b v g Colette, Augustin (2007). Case Studies on Climate Change and World Heritage. UNESCO. ISBN 978-92-3-104125-9.
- ^ a b „Scythians: Climate Change and Indigenous Rights in the Altai Mountains”. Culture Unsustained. WordPress.
- ^ Han, Junhi (14. 5. 2008). Publication on Frozen Tombs of the Altai Mountains. UNESCO.