Znakovi predstojeće smrti

Znakovi predstojeće smrti najizraženiji su kod ljudi sa terminalnim stanjima kao što je rak

Znakovi ili znaci predstojeće smrti karakterišu svaku smrt koja je iznenadna, ma koliko proces umiranja bio postepen. Smrt ostaje jedino što čovek još nije uspeo da pobedi. Svi će umreti u jednom trenutku. Ali nema izvesnosti kada i kako će se to dogoditi. Neki osećaju ogroman bol satima pre nego što umru, dok drugi umiru za nekoliko sekundi. Ova svest o približavanju smrti je najizraženija kod ljudi sa terminalnim stanjima kao što je rak. Osoba koja se približava smrti u narednih nekoliko minuta ili sekundi će osetiti „glad za vazduhom“ i imati bučne sekrecije dok diše .

Teško je reći šta umiruća osoba doživljava kada umire, jer ta „tajna“ ide sa njima. Čak i lekari prihvataju činjenicu da je teško predvideti kada osoba ulazi u poslednje dane ili nedelje svog života.

Ovi simptomi mogu biti uznemirujući i za pojedinca koji ga doživljava i za njihove voljene. Bolje razumevanje kako i kada se ove fizičke, emocionalne i duhovne promene na kraju života dešavaju, omogućavaju pacijentima i njihovim najmilijima da se bolje pripreme i da se snađu u ovom izazovnom vremenu.

Najčešći fizički znaci kraja života

Iako možda ne postoji siguran način da se pripremimo da vidimo voljenu osobu kako umire, ipak postoje određeni znaci predstojeće smrti koji se mogu prepoznati i pomoći da se umirućoj osobi pristupi saosećajnije i na odgovarajući način. U te znake spadaju:

U nastavku su opisani fizički simptomi koji s mogu primetiti kod pacijenata koji se približavaju smrti. Razumevanjem ovih fizičkih promena, omogućava negovateljima da pruže veću udobnost, zadrže dostojanstvo i pruže ljubav i podršku umiručoj osob i tokom ove tranzicije.

Hladnoća

Simptom „hladnoće“ odnosi se na primetno smanjenje telesne temperature osobe koja se približava smrti. Ovaj pad temperature često se manifestuje kao osećaj hladnoće u ekstremitetima, kao što su šake, ruke, stopala i noge. Pored toga, boja kože se može promeniti i  postati mrljasta. Hlađenje tela je prirodni deo procesa umiranja i dešava se kada se cirkulacija u telu usporava a funkcija vitalnih organa počinje da se gasi.

Smanjenje energije

Čini se da osoba koja se bliži smrti ima značajnu slabost i smanjenu izdržljivost, što je verovatno zbog promena koje se dešavaju u njihovom telu tokom procesa umiranja, dejstva lekova ili smanjenog apetita.

Osoba možda želi da se ne pomera ili čak da sedi, a možda će više voleti da spava duge sate ili samo da leži npomično u svom krevetu. Jednostavni zadaci kao što su presvlačenje ili jedenje mogu učiniti da se umiruće osobe osećaju iscrpljeno.

Groznica

Povećanje telesne temperature je uobičajeno. Groznica na kraju života može nastati zbog različitih faktora, uključujući osnovne infekcije, upale ili metaboličke promene. Iako groznica ne mora da ukazuje na tešku bolest ili nelagodnost.

Gubitak apetita i žeđi

Mnogi ljudi pokazuju smanjeno interesovanje za hranu kada su blizu smrti. Osoba u poslednjim danima svog života često odbija hranu i jede sve manje, a često mogu prestati da piju vodu i druge tečnosti.

Smanjenje apetita i unosa tečnosti može biti uzrokovano različitim razlozima kao što su slabost, metaboličke ili biohemijske promene u telu i lekovi.

Ovo smanjenje apetita i žeđi je uobičajena pojava jer sistemi tela počinju da se gase u pripremi za proces umiranja. Telo prirodno čuva energiju dok se približava kraju života, preusmeravajući resurse dalje od aktivnosti kao što su jedenje i piće, što može dovesti do gubitka telesne težine. Ovo ne samo da je normalno, već ima i svrhu očuvanja energije pojedinca za zadatak kojisu pred njom.

Smanjeno interesovanje za okolinu

Ljudi koji su blizu smrti gube interesovanje za druženje ili čak razgovor sa ljudima oko sebe. Oni mogu izgledati povučeni u sebi.

Promena u disanju

Obrasci disanja pre smrti se obično menjaju. Ovaj simptom uključuje promene u obrascu i ritmu disanja kako se telo približava poslednjim fazama života. Promene mogu uključivati Čejn-Štoksovo disanje ili plitko disanje sa periodima bez disanja od nekoliko sekundi do jednog minuta, kao i brzo, plitko dahtanje. Ovi obrasci su uobičajeni i ukazuju na smanjenje cirkulacije kako se telo gasi.

Zagušenje

Zbog proširenja disajnih puteva nakupljenim sekretom, disanje može imati zvuk pucketanja ili zveckanja, poznatog kao samrtnička zvečka i može doprineti otežanom disanju i nelagodnosti. Ovi zvuci mogu biti glasni i uznemirujući. Važno je napomenuti da zagušenje ili smrtonosna zvečka ne ukazuju na početak jakog bola.

Promena svesti

Pošto proces umiranja utiče na mozak, osoba koja umire može imati smanjenu svest. Mogu se pojaviti u dubokom snu i teško im je da se probude, a mogu osetiti bol na dodir, ali ne mogu to izraziti. U ovoj fazi umiruća osoba nas čuje jer je sluh poslednje čulo koje treba da nestane. Neki mogu čak i u komu i nikada se više ne probude.

Osoba može imati izmenjene čulne percepcije kao što su zablude, iluzije i halucinacije. Zabluda je kada osoba ima lažno i nepokolebljivo uverenje. Generalno, vide se iluzije progona (osoba oseća da ljudi žele da joj naude) i veličine (osoba oseća da ima ogroman autoritet ili moć). Oni mogu da čuju, vide ili osete ono što ne postoji (halucinacije) ili pogrešno percipiraju zvukove ili predmete (iluzije).

Promene u funkciji creva i bešike

Zbog promene u funkciji creva i bešike može doći do gubitka kontrole funkcije creva i mokračne bešike. Neki ljudi mogu razviti zadržavanje mokraće ili imati njeno minimalno izlučivanje. Dok neki pojedinci koji se približavaju smrti imaju proliv (dijareju), dok drugi mogu imati zatvor (opstipaciju).

Veza između kliničkih znakova umiranja i predstojeće smrti

Istraživanjima je utvrženo da postoji direktna veza između broja kliničkih znakova umiranja i smrti:

• Osobe sa dva klinička znaka umiranja imale su 40% šanse da umru u naredna tri dana
• Osobe sa osam kliničkih znakova umiranja imale su više od 80% šanse da umru u naredna tri dana

Kako verovatnoća smrti u naredna tri dana raste sa brojem prisutnih znakova kraja života, lekari imaju obavezu da ažuriraju plan nege kako znaci kraja života eskaliraju.

Koliko dugo traje aktivna faza umiranja?

Aktivna faza umiranja obično traje oko tri dana nakon otprilike tronedeljne preaktivne faze umiranja.

Tipični simptomi uključuju nereagovanje i značajan pad krvnog pritiska.

Razlika između tranzicije i aktivnog umiranja

Tranzicija i aktivno umiranje su dve različite faze na kraju života.

Tranzicija

Tranzicija je početna faza umiranja u kojoj pacijentov pad postaje evidentan. Tokom ovog vremena, umiruća osoba može pokazati primetne promene u fizičkim i kognitivnim funkcijama, kao i emocionalno povlačenje.

Aktivno umiranje

Aktivno umiranje je faza koja neposredno prethodi smrti i koju karakteriše značajan pad ukupnog stanja pacijenta. Često je praćeno simptomima kao što su nereagovanje i pad krvnog pritiska.

Ova diferencijacija pomaže negovateljima i medicinskim radnicima da razumeju i na odgovarajući način odgovore na potrebe pacijenata tokom ovog delikatnog perioda.

Emocionalni znaci smrti

Klinički pokazatelji i simptomi nisu jedini znaci predstojeće smrti. Analiza emocionalnih znakova takođe može rasvetliti status pacijenta na kraju života. Neki od ovih znakova uključuju:

• produženo stanje preteranog umora, sna, katatoničnog izgleda
• konfuzija i/ili dezorijentacija; pa umiruća osoba čuje ili vidi ljude i događaje koji nisu vidljivi ili nisu prisutni
• društveno povlačenje i odvojenost
• želja da se izvrši revizija života ili reši nešto nerešeno
• želja da se fokusira na planiranje sahrane

Neki od znakova smrti koje može uočiti osoba pored osobe na samrti

Pre nego što lekar potvrdi da je pacijent umro, osoba prisutna pored osobe na samrti može uočiti neke od sledečihn znakova smrti:

• prestanak otkucaja srca,
• prestanak disanja,
• fiksacija očnih jabučica,
• delimično otvoreni kapci.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).