Igle za pletenje
.JPG)
Igle za pletenje su alat u ručnom pletenju za proizvodnju pletenih tkanina. Obično imaju dugačku osovinu sa suženjem na vrhu i graničnikom na kraju, ali nisu ni približno tako oštre kao igle za šivenje. Najčešće, nova petlja se formira umetanjem suženog kraja kroz aktivnu petlju, hvatanjem vunice i provlačenjem kroz petlju. U specijalizovanim oblicima pletenja igla se može provlačiti između aktivnih petlji koji se drže na drugoj igli, ili između/kroz neaktivne petlje koje su prethodno ispletene.
Veličina igle se opisuje prvo njenim prečnikom, a zatim, i njenom dužinom. Veličina nove petlje je velikim delom određena prečnikom igle za pletenje koja se koristi za formiranje pletiva. Tako se velike petlje mogu napraviti velikim iglama, dok su za fino pletenje potrebne manje igle. U većini slučajeva, igle za pletenje koje se koriste u ručnom pletenju su istog prečnika; međutim, u neujednačenom pletenju mogu se koristiti igle različitih veličina. Veće petlje se takođe mogu napraviti tako što se predivo više puta omota oko igala sa svakim ubodom. Dužina igle određuje koliko petlji može držati odjednom; na primer, veoma veliki projekti kao što je šal sa stotinama petlji mogu zahtevati dužu iglu nego mali projekat kao što je uski šal. Različiti sistemi dimenzionisanja igala su u uobičajenoj upotrebi.[1]
Vrste[uredi | uredi izvor]
Igle sa jednim vrhom[uredi | uredi izvor]
Najrasprostranjeniji oblik igle je igla sa jednim vrhom. To je uzak, ravan štap sužen do tačke na jednom kraju, sa graničnikom na drugom kraju kako bi se sprečilo da petlje skliznu. Takve igle se uvek koriste u parovima i obično su 10—16 in (25—41 cm) duge, ali se zbog sabijanja pletiva mogu koristiti za pletenje znatno širih komada. Pletenje novih petlji se dešava samo na suženim krajevima.
Igle sa dva vrha[uredi | uredi izvor]
Najstariji tip igle je ravna igla sa dvostrukim vrhom. Ove igle su sužene na oba kraja, što omogućava da se plete sa oba kraja. Obično se koriste (i prodaju) u setovima od četiri i pet, i obično se koriste za kružno pletenje. Od pronalaska kružne igle, one se najčešće koriste za pletenje manjih komada u obliku cevi kao što su rukavi, kragne i čarape. Obično su dve igle aktivne dok druge drže preostale petlje. Igle sa dvostrukim vrhom su nešto kraće od igala sa jednim vrhom ili kružnih igala i obično su 13-20 cm dužine, iako se izrađuju i duže.
Igle sa dvostrukim vrhom prikazane su na brojnim uljnim slikama iz 14. veka, koje se obično nazivaju Pleteće Madone, koje prikazuju Mariju kako plete iglama sa dvostrukim vrhom (Rut, 2003).
Kratke igle su posebne vrste igala sa dvostrukim vrhom, obično veoma kratke i koriste se za privremeno držanje veoma malog broja petlji dok pletilja formira uzorak. Često su u obliku latiničnog slova U, kako zadržane petlje ne bi spadale dok se koristi primarna igla.[2]
Kružne ili okrugle igle[uredi | uredi izvor]
Prvi američki patent za kružnu ili okruglu iglu izdat je 1918. godine, iako su u Evropi možda korišćene nešto ranije. Kružne igle se sastoje od dve šiljate, ravne igle povezane fleksibilnim kablom i mogu se koristiti za ravno pletenje ili za kružno pletenje. Dve igle, obično 4–5 inča (10,5–13 cm) duge, krute su, omogućavaju lako pletenje, i povezane su fleksibilnim kablom (obično napravljenim od najlona ili obložene žice). Igle su uglavnom trajno povezane kablom i izrađene i u većim dužinama od 9 in (23 cm) do 60 in (150 cm) ili su sastavljene od kablova i zamenljivih igala. Ovo omogućava da se različite dužine i prečnici kombinuju u mnogo različitih veličina igala, omogućavajući veliki broj potreba koje treba zadovoljiti sa relativno malim brojem komponenti. Mogućnost rada sa bilo kog kraja jedne igle je zgodna za nekoliko vrsta pletenja.
U korišćenju okruglih igala za pletenje ravnih komada pletiva, dva kraja se koriste kao dve odvojene igle. Pletilja drži po jednu iglu u svakoj ruci i plete pravo po širini tkanine, okreće materijal i plete na drugu stranu. Upotreba okruglih igala ima neke prednosti, na primer, težina tkanine je ravnomernije raspoređena, a samim tim i manje opterećujuća, na rukama i zglobovima pletilje, a dužina kabla može biti duža nego što bi bilo praktično sa čvrstim iglama, jer kabl i tkanina leže u krilu pletilje.[3]
Ginisov svetski rekord za pletenje sa najvećim iglama[uredi | uredi izvor]
Trenutni nosilac ove titule je Džulija Hopson [4] iz Penzansa u Kornvolu. Džulija je plela zategnuti kvadrat od deset petlji i deset redova koristeći igle za pletenje koje su bile 6,5 cm u prečniku i 3,5 metara dužine.
Materijali za igle[uredi | uredi izvor]
Pored običnih drvenih i metalnih igala, starinske igle za pletenje ponekad su se pravile od kornjačevine, slonovače i kljova morža; ovi materijali su sada zabranjeni zbog njihovog uticaja na ugrožene vrste, a igle napravljene od njih je praktično nemoguće pronaći.
Postoji, međutim, sada starinski stil igle koja izgleda kao kornjačina, ali je zapravo napravljena od celuloida, ponekad poznatog kao šelonit. Ove igle su napravljene u Australiji, ali se više ne proizvode.
Savremene igle za pletenje izrađuju se od bambusa, aluminijuma, čelika, drveta, plastike, stakla, kazeina i ugljeničnih vlakana.
Svaki materijal ima svoje prednosti i mane: npr, bambus je lagan, ali se igle od bambusa lako krive pod pritiskom i tanje se lako lome. Drvo je lepo i prijatno na dodir, ali petlje sporije i teže klize preko drvenih igli, dok metalne mogu biti teške. Ono što je iskusnijim pletiljama prednost, da petlje lakše i brže klize niz iglu, početnicima može otežati rad, jer se petlje lakše ispuštaju.[5][6]
Skladištenje igala[uredi | uredi izvor]
U dugačkim, cilindričnim kontejnerima sa postavom na dnu kako bi se vrhovi sačuvali oštri, mogu se uredno skladištiti ravne igle. Futrole od tkanine ili plastike slične kozmetičkim torbama ili torbi za kuvarske noževe omogućavaju da se prave igle drže zajedno, ali razdvojene po veličini, a zatim umotaju kako bi se maksimizirao prostor. Kružne igle se mogu skladištiti sa umotanim kablovima u kutije napravljene posebno za ovu svrhu ili okačene sa ravnim kablovima. Ako su starije igle stajale sa najlonskim ili plastičnim kablovima namotanim za skladištenje, možda će biti potrebno da se potope u vruću vodu na nekoliko minuta da bi se kablovi odmotali i opustili radi lakše upotrebe. Najskorije proizvedeni kablovi eliminišu ovaj problem i mogu se skladištiti namotani bez ikakvih poteškoća. Treba paziti da se metalni kablovi starijih igala ne savijaju, jer mogu oštetiti ili zaglaviti vunicu dok se plete.
Merač igala[uredi | uredi izvor]
Merač igala omogućava određivanje veličine igle za pletenje. Neki se takođe mogu koristiti za merenje veličine kukica za heklanje. Većina igala dolazi sa ispisanom veličinom, ali sa upotrebom i vremenom, etiketa se često istroši, a mnoge igle (sa dvostrukim vrhom) obično nisu označene.
Merači mogu biti napravljeni od bilo kog materijala, ali su često napravljeni od metala i plastike. Oni imaju tendenciju da budu od oko 3 do 5 inča. Postoje rupe različitih veličina kroz koje se provlače igle da bi se odredilo kojoj rupi najbolje pristaju, a često i lenjir duž ivice za određivanje napetosti (koja se naziva i merač) uzorka.
Veličine igle i konverzije[uredi | uredi izvor]
U Velikoj Britaniji se koristi metrički sistem. Ranije su „brojevi“ igala bili oznaka standardnog merača prečnika žice od koje su napravljene metalne igle. Poreklo sistema numerisanja je neizvesno, ali se smatra da su brojevi igala zasnovani na broju sve finijih kalupa kroz koje je žica morala da se provuče. To je značilo da tanje igle imaju veći broj.
U sadašnjem američkom sistemu stvari stoje suprotno, odnosno manji brojevi označavaju manje igle. Postoji „stari američki sistem“ koji je podeljen na standardne i čelične igle, pri čemu su poslednje igle za fine čipke. [7] Konačno, postojao je sistem korišćen u kontinentalnoj Evropi koji je prethodio metričkom sistemu. [8] U velikoj meri je zastareo, ali neki stariji ili ponovo štampani obrasci zahtevaju igle u ovim veličinama.
| Metarska veličina(mm) | SAD veličina | Stara UK veličina | Japanska veličina | Stari SAD standard | Stari US Steel | Stara kontinentalna veličina |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 0.5 | 8/0 | 24 | 8/0 | |||
| 0.7 | 6/0 | 22 | 6/0 | |||
| 1 | 5/0 | 19 | 18 | 5/0 | ||
| 1.1 | 4/0 | |||||
| 1.25 | 4/0 | 18 | 16 | 000 | ||
| 1.5 | 000 | 17 | 15 | 00 | ||
| 1.75 | 00 | 15 | 14 | 0 | ||
| 2.0 | 0 | 14 | 0 | 13 | 1 | |
| 2.1 | 0 | |||||
| 2.25 | 1 | 13 | 12 | |||
| 2.4 | 1 | |||||
| 2.5 | 1 ½ | 1 | 2 | |||
| 2.7 | 2 | |||||
| 2.75 | 2 | 12 | 2 | 11 | ||
| 3.0 | 2 ½ | 11 | 3 | 3 | 10 | 2 ½ |
| 3.25 | 3 | 10 | ||||
| 3.3 | 4 | |||||
| 3.5 | 4 | 4 | 9 | 3 | ||
| 3.6 | 5 | |||||
| 3.75 | 5 | 9 | 5 | 8 | ||
| 3.9 | 6 | |||||
| 4.0 | 6 | 8 | 4 | |||
| 4.25 | 7 | 6 | ||||
| 4.5 | 7 | 7 | 8 | 5 | ||
| 4.75 | 9 | 7 | 6 | |||
| 5.0 | 8 | 6 | 8 | 7 | ||
| 5.1 | 10 | |||||
| 5.25 | 9 | |||||
| 5.4 | 11 | |||||
| 5.5 | 9 | 5 | 8 | |||
| 5.75 | 12 | 10 | ||||
| 6.0 | 10 | 4 | 13 | 9 | ||
| 6.3 | 14 | |||||
| 6.5 | 10 ½ | 3 | 10 ½ | 10 | ||
| 6.6 | 15 | |||||
| 7.0 | 2 | 7 mm | 11 | |||
| 7.5 | 1 | 12 | ||||
| 8.0 | 11 | 0 | 8 mm | 13 | ||
| 9.0 | 13 | 00 | 9 mm | 14 | ||
| 10.0 | 15 | 000 | 10 mm | 15 | ||
| 11.0 | 17 | |||||
| 12.5 | 17 | |||||
| 13.0 | 19 | |||||
| 14.0 | 18 | |||||
| 16.0 | 19 | 16 mm | ||||
| 19.0 | 35 | |||||
| 25.0 | 50 | 25 mm |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Đelić, Jelena. „Igle za pletenje”. sivenjeikrojenje.com. Pristupljeno 15. 2. 2022.
- ^ „KAKO IZGLEDA ŽBICA. NAJBOLJE IGLE ZA PLETENJE. ODREDITE GUSTINU PLETENJA”. foras-beauty.ru. Pristupljeno 15. 2. 2022.
- ^ „OKRUGLE IGLE ZA PLETENJE”. metrazaipozamanterija.rs. Pristupljeno 15. 2. 2022.
- ^ „IT'S OFFICIAL Kint Wits Yarn & Wool Shop”. Knitwitspenzance.co.uk. Arhivirano iz originala 2009-07-10. g. Pristupljeno 2012-10-14.
- ^ „IGLE ZA PLETENJE – TIPOVI I VRSTE”. yustitchkolektiv.com. Arhivirano iz originala 15. 02. 2022. g. Pristupljeno 15. 2. 2022.
- ^ „Kako odabrati igle za pletenje”. hr.10steps.org. Pristupljeno 15. 2. 2022.
- ^ „Knitting Needle Sizes”. The Fiber Gypsy. Pristupljeno 3. 12. 2017.
- ^ Thomas, Mary (1938). Mary Thomas's Knitting Book
(1972 Reprint izd.). New York: Dover Publications. ISBN 0-486-22817-7.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Thomas, Mary. (1938). Mary Thomas's Knitting Book. Dover Publications. New York. (1972 Reprint Edition ISBN 0-486-22817-7)
- Rutt, Richard (2003). A history of handknitting. Interweave Press, Loveland, CO. (Reprint Edition ISBN 1-931499-37-3)
- Hiatt, June Hemmons. (1988). The principles of knitting: Methods and techniques of hand knitting. Simon and Schuster, New York.