Ignac Čapka
| Ignac Čapka | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Ignac Čapka, litografija Franca Ejbla iz 1843. godine | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 24. februar 1791. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Libava, Moravska, Austrijsko carstvo | ||||||||||||
| Datum smrti | 5. jun 1881. (90 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Beč, Austrougarska | ||||||||||||
| |||||||||||||
 | |||||||||||||
Ignac Čapka (nem. Ignaz Matthäus Czapka von Winstetten; Libava, Moravska, 24. februar 1791 — Beč, 5 jun 1881) bio je austrijski advokat, gradonačelnik Beča u vreme Predmartovskog perioda i direktor bečke policije u vreme neo-apsolutizma Aleksandra fon Baha. Čapka od 1843. godine nosi titulu Vitez od Vinštetena (nem. Ritter von Winstetten), a od 1860. titulu Baron Čapka fon Vinšteten (nem. Freiherr Czapka von Winstetten).[1]
Život[uredi | uredi izvor]
Nakon školovanja u Olomoucu, Ignac Čapka je studirao pravo na Univerzitetu u Beču. Pridružio se Gradskom veću Beča 1815. godine kao ovlašćeni građanski i krivični sudija.
Gradonačelnik Beča[uredi | uredi izvor]
Pošto je postao zamenik gradonačelnika 1835. godine, imenovan je za gradonačelnika 1838. od strane cara Ferdinanda Prvog na predlog kancelara Meterniha. Isticao se svojom stručnošću koju je stekao kao državni službenik.[1]
Čapka je preduzeo inicijativu u sektoru snabdevanja: 1839. su osnivane Bečke pijace, 1846. su počele da se grade opštinske klanice u Sankt Marksu i Gumpendorfu. Čapka je 1842. je proširio bečku infrastrukturu (kanalizacija, gas, osvetljenje, vodovodne cevi, itd.). Ali, morao je da se nosi i sa problemima koji su proizašli iz industrijalizacije, kada je narodno nezadovoljstvo suzbijano policijskim nasiljem i cenzurom.
Čapka je 1842. godine stekao za grad Beč posede Jegercajle i Hundsturm, koja su se 1850. pridružila drugim bečkim predgrađima. Iste godine je od cara odlikovan Viteškim krstom Leopoldovog reda.
Bekstvo i povratak[uredi | uredi izvor]
Kada je „Meternihov sistem“ 13. marta 1848. svrgnut u Martovskoj revoluciji, Čapka nije mogao da ispuni zahteve stanovništva[1] pa je, kao i Meternih tri dana pre njega, pobegao iz Austrije 16. marta 1848. U revolucionarnom Beču, u glavama mnogih Bečlija, on je oličavao državnu službu koja je brinula samo o sopstvenoj koristi.[2]
U polemičkom pamfletu pod naslovom Pljačka vldajuće političke elite ili birokratizam bečkog magistrata (nem. Das magistratisch-politische Raubnest oder die Wiener magistratische Beamten-Bureaukratie), koji je 2011. otkupila Austrijska nacionalna biblioteka, Čapku je izvesni Anton Ulmajer opisao kao jednog od nekolicine velikih nitkova. Čapka je optužen za ugnjetavanje i eksploataciju trgovaca i zloupotrebu položaja. Ilustracije radi, pamflet je Čapku prikazao kao kapetana pljačkaša na vešalima.[3]
Nakon što su Habzburzi smenili monarha na kraju revolucionarne 1848. godine, Čapka je mogao da nastavi svoju predrevolucionarnu karijeru u neo-apsolutizmu Franca Jozefa. U Beč se vratio maja 1849. godine i potom je radio kao opštinski većnik 1850/1851.
Direktor policije[uredi | uredi izvor]
Car je 1856. godine na predlog vojnog guvernera Beča i glavnog šefa policije monarhije Johana Kempena fon Fihtenštama imenovao Čapku za direktora bečke policije. Policija je u to vreme bila vojno organizovana. Kada je Kempen penzionisan 1859. godine, i Čapka je iste godine otišao u penziju.
Car je dodelio Čapki 28. februara 1860. Orden gvozdene krune drugog reda. Čapka je tada iskoristio svoje pravo da podnese zahtev za uzdizanje u status barona.
Posthumne počasti[uredi | uredi izvor]
U Beču, tri meseca nakon Čapkine smrti 1881. godine, otvorena je Čapkagase (nem. Czapkagasse) u trećem bečkom okrugu. 110 godina kasnije, 1991. godine, park postavljen između kuća u ulici Čapkagase nazvan je Čapkapark.
Čapka počiva u počasnom grobu u Groblju Hicing (grupa 13, broj 7).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Czeike (siehe Literatur) übereinstimmend mit Wiener Abendpost, Beilage zur Wiener Zeitung, Nr. 128, 7. Juni 1881, S. 3
- ^ Polemische Flugschrift von 1848, Notiz in Newsletter Österreichische Nationalbibliothek, Wien, Nr. 4, November 2011, S. 7
- ^ Ignaz Czapka (na jeziku: nemački), 2022-03-17, Pristupljeno 2022-12-04
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Constantin von Wurzbach: Czapka Ritter von Winstetten, Ignaz. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 3. Theil. Verlag der typogr.-literar.-artist. Anstalt (L. C. Zamarski, C. Dittmarsch & Comp.), Wien 1858, S. 83–85.
- Czapka von Winstetten Ignaz. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 1, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1957, S. 160.
- Czeike, Felix (1992). Historisches Lexikon Wien. Band 1: A–Da. Kremayr & Scheriau, Wien. ISBN 3-218-00543-4. S. 601.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
