Пређи на садржај

Хабзбурзи

С Википедије, слободне енциклопедије
Хабзбурзи
ОснивачРудолф I Немачки
Посљедњи владарМарија Терезија
Владавина1273
Изумирање1780
НационалностНемци
Вјераримокатолицизам

Хабзбурзи или Хабзбурговци (нем. Habsburg; једнина: Хабзбург или Хабзбурговац; придев: хабзбуршки) представљају једну од најзначајнијих династија у историји Европе. Владали су бројним државама, међу којима су: Свето римско царство (повремено у 13. и 14. веку, а трајно од 1438. до 1740. године), Војводство Аустрија (1282-1453), Надвојводство Аустрија (1453-1780), Хабзбуршка Низоземска (1482-1780), Краљевина Шпанија (1506-1700), Краљевина Угарска (1437-1457, 1526-1780), Краљевина Чешка (1526-1780) и многе друге земље и области. Након смрти последњег мушког члана династије, цара Карла VI (1711-1740), његова наследница Марија Терезија (1740-1780) је династичко наслеђе пренела на своје потомке из брака са лотариншким војводом Францом, чиме је створена нова Хабзбуршко-лотариншка династија, која је такође владала разним државама, међу којима су: Свето римско царство (1745-1806), Аустријска Низоземска (1780-1797), Аустријско царство (1804-1867), Аустроугарска монархија (1867-1918) и неке друге земље.[1]

Марија Терезија (ум. 1780), последња припадница династије Хабзбурга

Династичко име потиче од дворца Habichtsburg (Јастребов дворац) у месту Хабзбург (данас у Швајцарској), где се налазило првобитно седиште породице у 12. и 13. веку. Скуп држава и земаља којима су током историје владали Хабзбурзи назива се Хабзбуршка монархија, а тај појам се у историографији употребљава у разним, како ужим тако и ширим контекстима.[2]

Питање о династичким правима потомака Марије Терезије и Франца Лотариншког на хабзбуршко наслеђе било је спорно већ у време склапања њиховог брака (1736),[3] пошто је почивало на тврдњи да преци лотариншког војводе по директној мушкој линији воде порекло од истог корена као и Хабзбурзи, тако да је брак између Марије Терезије и Франца званично представљен као поновно обједињавање две гране исте династије. Иако су дворски историчари и генеалози покушавали да докажу утемељеност поменутих династичких конструкција, савремена истраживања су показала да се те спорне претензије не могу поткрепити поузданим историјским изворима.[4]

Историја

[уреди | уреди извор]
Застава Хабзбуршке монархије
Први грб Хабзбурговаца

Кренувши из југоисточне Њемачке, породица је проширила свој утицај и посједе на источне крајеве Светог римског царства, који отприлике одговарају данашњој Аустрији (1278—1382). Након само двије-три генерације, Хабзбурзи су успјели досегнути царско престоље, које ће уз краће прекиде држати вјековима (1273—1291, 1298—1308, 1438—1740. и 1745—1806).

Након абдикације цара Карла V, који је уједно био и краљ Карло I Шпански (1516—1556), династија се подијелила на аустријске и шпанске Хабзбурговце.

Шпански Хабзбурговци су изумрли 1700, што је изазвало рат за шпанско наслеђе, док су аустријски Хабзбурговци изумрли 1740, што је изазвало рат за аустријско наслеђе. Као један од разлога њиховог нестанка, наводи се велики број бракова унутар породице (инцеста), због којег је много од њих имало дефект вилице, по њима и названо Хабсбуршка вилица. [5][6] Као примјер је Дон Карлос (Карлос од Астурије) који је уместо 16 прапрародитеља имао само 6. [7] Пословица Хабсбурга била је „Нека други ратују, а ти срећна Аустријо жени се!” (лат. Bella gerant alii, tu felix Austria nube)[8] Франц Фердинанд је о проблему хабсбуршких венчања рекао да су „...муж и жена често 20 пута у сродству, а последица је да је пола деце глупавих или епилептичних”.[9] У томе су допринеле и тада кобне заразе; мале богиње, које су убијале младе потомке се истичу као прави разлог. Ипак, наследница последњег аустријског Хабзбурга, Марија Терезија, удала се за лотариншког војводу Франца Стефана, па су њихови наследници наставили хабзбуршку традицију као нова, Хабзбуршко-лотариншка династија.

Хабзбуршко-лотариншка династија

[уреди | уреди извор]

Пошто је Војводство Лотарингија (нем. Herzogtum Lothringen) познато и као Војводство Лорена (фр. Duché de Lorraine), нова Хабзбуршко-лотариншка династија (нем. Haus Habsburg-Lothringen) се у литератури такође помиње и као Хабзбуршко-лоренска династија (фр. Maison de Habsbourg-Lorraine). Цареви из нове династије: Франц I (1745-1765), Јозеф II (1765-1790) и Леополд II (1790-1792) нису успели да реформишу Свето римско царство, које је нестало 1806, кад је француски цар Наполеон I успоставио фактичку власт у Њемачкој. Слутећи да ће изгубити звање Светог римског цара, Франц II се још раније (1804) прогласио наследним царем Аустрије и тако постао Франц I.

Цар Франц I Аустријски службено је носио овај велики наслов: „Ми, Франц I, милошћу Божјом цар Аустрије; краљ Јерусалима, Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције и Лодомерије; надвојвода Аустрије; војвода Лотарингије, Салцбурга, Франачке, Штајерске, Корушке и Крањске; велики војвода Кракова; кнез Трансилваније; маркгроф Моравске; војвода Сандомјежа, Мазовије, Лублина, Горње и Доње Шлезије, Аушвица и Затора, Тешина и Фурланије; кнез Берхтесгадена и Мергентхајма; кнежевски гроф Хабзбурга, Горице, Градишћа и Тирола; маркгроф Горњих и Доњих Лужице и Истре".

Аустријско царство је након Аустро-угарске нагодбе постало Аустроугарска 1867. године. Хабзбурзи су одступили с власти 1918, након пораза у Првом свјетском рату.

Данашњи главни представник породице Хабзбург је Карл фон Хабзбург, син Отоа, и унук последњег цара Карла.

Аустријске војводе

[уреди | уреди извор]

Цареви Светог римског царства

[уреди | уреди извор]
Грб цара Светог римског царства

Цареви из династије Хабзбурга

[уреди | уреди извор]
Грб Аустроугарске (аустријски део)

Напомена: Марија Терезија, хабзбуршка наследница и жена цара Франца I, владала је од 1740. до 1780. године као надвојвоткиња Аустрије, краљица Угарске и владарка осталих наследних хабзбуршки земаља.

Цареви из династије Хабзбурга-Лотариншких

[уреди | уреди извор]

Аустријски цареви из династије Хабзбурга-Лотариншких

[уреди | уреди извор]

Краљеви Угарске из куће Хабзбурга и Хабзбурга-Лотариншких

[уреди | уреди извор]
Грб Краљевине Угарске

Краљеви Шпаније из куће Хабзбург

[уреди | уреди извор]
Краљевина Шпанија (пре 1700)

Краљеви Португалије из куће Хабзбург

[уреди | уреди извор]

Велике војводе Тоскане из куће Хабзбурга-Лотариншких

[уреди | уреди извор]

Војводе Модене из куће Хабзбурга-Лотариншких

[уреди | уреди извор]

Војвоткиња Парме из куће Хабзбурга-Лотариншких

[уреди | уреди извор]

Родослов

[уреди | уреди извор]

Родослов хабзбурговаца, почевши од Рудолфа Првог

[уреди | уреди извор]

Албертинска линија

[уреди | уреди извор]

Леополдска линија

[уреди | уреди извор]

Шпанска линија

[уреди | уреди извор]

Аустријска линија

[уреди | уреди извор]

Хабзбург-Лотариншка линија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hajman 2020.
  2. ^ Тејлор 2001.
  3. ^ Ingrao 2000, стр. 145, 147, 155.
  4. ^ Dugast Rouillé, Michel (1967). Les Maisons souveraines de l'Autriche: Babenberg, Habsbourg (Habsbourg-d'Espagne), Habsbourg-Lorraine (Lorraine). Paris: Chez l'auteur. 
  5. ^ Bankl 1998, стр. 13.
  6. ^ Thulin, Lila. „The Distinctive ‘Habsburg Jaw’ Was Likely the Result of the Royal Family’s Inbreeding”. smithsonianmag.com. Приступљено 31. 1. 2022. 
  7. ^ Bankl 1998, стр. 35.
  8. ^ „Tu felix Austria nube”. habsburger.net. Приступљено 31. 1. 2022. 
  9. ^ Bankl 1998, стр. 132.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]