Хабзбурзи

Хабзбурзи
Хабзбурзи
Оснивач	Рудолф I Немачки
Посљедњи владар	Марија Терезија
Владавина	1273
Изумирање	1780
Националност	Немци
Вјера	римокатолицизам

Хабзбурзи или Хабзбурговци (нем. Habsburg; једнина: Хабзбург или Хабзбурговац; придев: хабзбуршки) представљају једну од најзначајнијих династија у историји Европе. Владали су бројним државама, међу којима су: Свето римско царство (повремено у 13. и 14. веку, а трајно од 1438. до 1740. године), Војводство Аустрија (1282-1453), Надвојводство Аустрија (1453-1780), Хабзбуршка Низоземска (1482-1780), Краљевина Шпанија (1506-1700), Краљевина Угарска (1437-1457, 1526-1780), Краљевина Чешка (1526-1780) и многе друге земље и области. Након смрти последњег мушког члана династије, цара Карла VI (1711-1740), његова наследница Марија Терезија (1740-1780) је династичко наслеђе пренела на своје потомке из брака са лотариншким војводом Францом, чиме је створена нова Хабзбуршко-лотариншка династија, која је такође владала разним државама, међу којима су: Свето римско царство (1745-1806), Аустријска Низоземска (1780-1797), Аустријско царство (1804-1867), Аустроугарска монархија (1867-1918) и неке друге земље.^[1]

Династичко име потиче од дворца Habichtsburg (Јастребов дворац) у месту Хабзбург (данас у Швајцарској), где се налазило првобитно седиште породице у 12. и 13. веку. Скуп држава и земаља којима су током историје владали Хабзбурзи назива се Хабзбуршка монархија, а тај појам се у историографији употребљава у разним, како ужим тако и ширим контекстима.^[2]

Питање о династичким правима потомака Марије Терезије и Франца Лотариншког на хабзбуршко наслеђе било је спорно већ у време склапања њиховог брака (1736),^[3] пошто је почивало на тврдњи да преци лотариншког војводе по директној мушкој линији воде порекло од истог корена као и Хабзбурзи, тако да је брак између Марије Терезије и Франца званично представљен као поновно обједињавање две гране исте династије. Иако су дворски историчари и генеалози покушавали да докажу утемељеност поменутих династичких конструкција, савремена истраживања су показала да се те спорне претензије не могу поткрепити поузданим историјским изворима.^[4]

Историја

Кренувши из југоисточне Њемачке, породица је проширила свој утицај и посједе на источне крајеве Светог римског царства, који отприлике одговарају данашњој Аустрији (1278—1382). Након само двије-три генерације, Хабзбурзи су успјели досегнути царско престоље, које ће уз краће прекиде држати вјековима (1273—1291, 1298—1308, 1438—1740. и 1745—1806).

Након абдикације цара Карла V, који је уједно био и краљ Карло I Шпански (1516—1556), династија се подијелила на аустријске и шпанске Хабзбурговце.

Шпански Хабзбурговци су изумрли 1700, што је изазвало рат за шпанско наслеђе, док су аустријски Хабзбурговци изумрли 1740, што је изазвало рат за аустријско наслеђе. Као један од разлога њиховог нестанка, наводи се велики број бракова унутар породице (инцеста), због којег је много од њих имало дефект вилице, по њима и названо Хабсбуршка вилица. ^[5]^[6] Као примјер је Дон Карлос (Карлос од Астурије) који је уместо 16 прапрародитеља имао само 6. ^[7] Пословица Хабсбурга била је „Нека други ратују, а ти срећна Аустријо жени се!” (лат. Bella gerant alii, tu felix Austria nube)^[8] Франц Фердинанд је о проблему хабсбуршких венчања рекао да су „...муж и жена често 20 пута у сродству, а последица је да је пола деце глупавих или епилептичних”.^[9] У томе су допринеле и тада кобне заразе; мале богиње, које су убијале младе потомке се истичу као прави разлог. Ипак, наследница последњег аустријског Хабзбурга, Марија Терезија, удала се за лотариншког војводу Франца Стефана, па су њихови наследници наставили хабзбуршку традицију као нова, Хабзбуршко-лотариншка династија.

Хабзбуршко-лотариншка династија

Пошто је Војводство Лотарингија (нем. Herzogtum Lothringen) познато и као Војводство Лорена (фр. Duché de Lorraine), нова Хабзбуршко-лотариншка династија (нем. Haus Habsburg-Lothringen) се у литератури такође помиње и као Хабзбуршко-лоренска династија (фр. Maison de Habsbourg-Lorraine). Цареви из нове династије: Франц I (1745-1765), Јозеф II (1765-1790) и Леополд II (1790-1792) нису успели да реформишу Свето римско царство, које је нестало 1806, кад је француски цар Наполеон I успоставио фактичку власт у Њемачкој. Слутећи да ће изгубити звање Светог римског цара, Франц II се још раније (1804) прогласио наследним царем Аустрије и тако постао Франц I.

Цар Франц I Аустријски службено је носио овај велики наслов: „Ми, Франц I, милошћу Божјом цар Аустрије; краљ Јерусалима, Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције и Лодомерије; надвојвода Аустрије; војвода Лотарингије, Салцбурга, Франачке, Штајерске, Корушке и Крањске; велики војвода Кракова; кнез Трансилваније; маркгроф Моравске; војвода Сандомјежа, Мазовије, Лублина, Горње и Доње Шлезије, Аушвица и Затора, Тешина и Фурланије; кнез Берхтесгадена и Мергентхајма; кнежевски гроф Хабзбурга, Горице, Градишћа и Тирола; маркгроф Горњих и Доњих Лужице и Истре".

Аустријско царство је након Аустро-угарске нагодбе постало Аустроугарска 1867. године. Хабзбурзи су одступили с власти 1918, након пораза у Првом свјетском рату.

Данашњи главни представник породице Хабзбург је Карл фон Хабзбург, син Отоа, и унук последњег цара Карла.

Аустријске војводе

Фридрих I (1296—1330)
Леополд I (1290—1326)
Алберт II (1298—1358)
Рудолф IV (1339—1365)
Фридрих III (1347—1362)
Алберт III (1348—1395)
Алберт IV (1377—1404)
Леополд III (1351—1386)
Вилхелм (1370—1406)
Леополд IV (1371—1411)
Ернест Гвоздени (1377—1424)

Цареви Светог римског царства

Цареви из династије Хабзбурга

Рудолф I, 1273-1291.
Алберт I, 1298-1308.
Алберт II, 1438-1439.
Фридрих III, 1440-1493.
Максимилијан I, 1493-1519.
Карл V, 1519-1556.
Фердинанд I, 1556-1564.
Максимилијан II, 1564-1576.
Рудолф II, 1576-1612.
Матеус, 1612-1619.
Фердинанд II, 1619-1637.
Фердинанд III, 1637-1657.
Леополд I, 1658-1705.
Јозеф I, 1705-1711.
Карло VI, 1711-1740.

Напомена: Марија Терезија, хабзбуршка наследница и жена цара Франца I, владала је од 1740. до 1780. године као надвојвоткиња Аустрије, краљица Угарске и владарка осталих наследних хабзбуршки земаља.

Цареви из династије Хабзбурга-Лотариншких

Франц I Стефан, 1745-1765.
Јозеф II, 1765-1790.
Леополд II, 1790-1792.
Франц II, 1792-1806.

Аустријски цареви из династије Хабзбурга-Лотариншких

Франц I, 1804-1835.
Фердинанд I, 1835-1848.
Франц Јозеф I, 1848-1916.
Карл I, 1916—1918.

Краљеви Угарске из куће Хабзбурга и Хабзбурга-Лотариншких

Алберт I, угарски краљ 1437-1439.
Ладислав V Посмрче, угарски краљ 1444-1457.
Фердинанд I, угарски краљ 1540-1564.
Максимилијан I, угарски краљ 1564-1576.
Рудолф I, угарски краљ 1576-1608.
Матија II, угарски краљ 1608-1619.
Фердинанд II, угарски краљ 1619-1637.
Фердинанд III, угарски краљ 1637-1657.
Леополд I, угарски краљ 1657-1705.
Јозеф I, угарски краљ 1705-1711.
Карло III, угарски краљ 1711-1740.
Марија Терезија I, угарска краљица 1740—1780.
Јозеф II, угарски краљ 1780-1790.
Леополд II, угарски краљ 1790-1792.
Франц II, угарски краљ 1792-1835.
Фердинанд IV, угарски краљ 1835-1848.
Франц Јозеф I, угарски краљ 1848-1916.
Карл IV, угарски краљ 1916-1918.

Краљеви Шпаније из куће Хабзбург

Филип I, 1506. (само краљ Кастиље)
Карло I, 1516-1556.
Филип II, 1556-1598.
Филип III, 1598-1621.
Филип IV, 1621-1665.
Карлос II, 1665-1700.

Краљеви Португалије из куће Хабзбург

Филип I, 1580-1598.
Филип II, 1598-1621.
Филип III, 1621-1640.

Велике војводе Тоскане из куће Хабзбурга-Лотариншких

Франц Стефан, 1737-1765.
Леополд I, 1765-1790.
Фердинанд III, 1790—1800, 1814-1824.
Леополд II, 1824-1849, 1849-1859.
Фердинанд IV, 1859.

Војводе Модене из куће Хабзбурга-Лотариншких

Франц IV, 1814-1831, 1831-1846.
Франц V, 1846-1848, 1849-1859.

Војвоткиња Парме из куће Хабзбурга-Лотариншких

Марија Лујза, 1814-1847.

Родослов

Родослов хабзбурговаца, почевши од Рудолфа Првог

Рудолф I (1218—1291), цар Светог римског царства. Био ожењен Гертрудом Хоненберг, са којом је имао сина Албрехта Првог. Касније оженио Агнес Бургундску.
- Албрехт I од Немачке (1255—1308), Војвода од 1282, краљ од 1298. године. Био ожењен Елизабетом од Герц-Тирола.
  - Рудолф I од Чешке (1281—1307)
  - Фридрих I (1289—1330), Војвода од 1308, немачки краљ од 1314. Био ожењен Елизабетом Арагонском.
  - Леополд I (1290—1326), Војвода од Аустрије
  - Албрехт II (1298—1358). Био ожењен Јоханом Пфирт.
    - Рудолф IV (1339—1365), Војвода од Аустрије
    - Фридрих III (1347—1362), Војвода од Аустрије
    - Албрехт III (1350—1393), Војвода од 1365. Био ожењен Елизабетом Луксембуршком, касније оженио Беатрис фон Цолерн, са којом је имао сина Албрехта Четвртог. Од Албрехта Трећег почиње Албертинска линија.
    - Леополд III (1351—1386), Војвода од 1370. Био ожењен са Виридис Висконти. Од Леополда Трећег почиње Леополдска линија.
  - Хајнрих (1299—1327)
  - Ото (1301—1339), војвода од Аустрије
    - Фридрих II (1327—1344), војвода од Аустрије
    - Леополд II (1328—1344), војвода од Аустрије
- Хартман (1263—1281)
- Рудолф II (1270—1290), војвода од Аустрије
  - Јохан Парицида (1290—1313)

Албертинска линија

Албрехт III (1349/50-1393)
- Албрехт IV (1377—1404), војвода од Аустрије од 1395. Био ожењен Јоханом Софијом Баварском.
  - Маргарета, удата за Хајнриха Баварског.
  - Алберт II Немачки (1397—1439), војвода од 1404, краљ Чешке и Угарске од 1437, цар од 1437. Био ожењен Елизабетом Луксембуршком.
    - Ана, удата за Вилхелма Трећег Саксонског.
    - Елизабета, удата за Казимира Четвртог Пољског.
    - Ладислав V Посмрче (1440—1457), угарски краљ од 1440, чешки краљ од 1453.

Леополдска линија

Леополд III (1351—1386)
- Вилхелм (1370—1406), војвода од Аустрије
- Ернест Гвоздени (1377—1424), војвода од 1402. Био ожењен са Маргарет фон Помер, а касније са Цимбарком од Мазовије, са којом је имао сина Фридриха Петог.
  - Фридрих V (1415—1493), краљ од 1440, цар од 1452. Био ожењен Леонором Португалском.
    - Максимилијан I (1459—1519), краљ од 1486, цар од 1508. Био ожењен Маријом Бургундском, са којом је имао сина Филипа I Лепог. Касније оженио Бјанку Марију Сфорцу.
      - Филип I Лепи (1478—1506), Краљ Кастиље од 1504. Био ожењен Хуаном Лудом Шпанском.
        Карл V (1500—1558), цар од 1519. до 1556. Био ожењен Изабелом Португалском. Од њега почиње шпанска линија.
        
        Изабела од Аустрије (1501—1525), била удата за Кристијана II, краља Данске.
        
        Фердинанд I (1503—1564), цар од 1556. Био ожењен Аном од Бохемије и Угарске. Од њега почиње аустријска линија.
        
        Марија од Угарске (1505—1564), удата за Лајоша II, краља Чешке и Угарске.
        
        Катарина (1507—1578), удата за Жоаа III, краља Португалије.
        
        Леонор од Аустрије (1498—1558), била верена за краља Мануела I од Португалије, касније удата за Франсоу Првог, француског краља.
      - Албрехт VI (1418—1463), надвојвода од Аустрије
      - Маргарита од Аустрије (1480—1530), удата за Хуана од Арагона и Кастиље.
- Леополд IV (1371—1411), војвода од Аустрије
- Фридрих IV (1383—1439), војвода од 1406. Био ожењен са Елизабет фон ден Пфлац, касније са Аном фон Брауншвајт.
  - Зигмунд (1427—1496), надвојвода од Аустрије

Шпанска линија

Карло V (1500—1558)
- Марија од Аустрије (1528—1603), удата за Максимилијана Другог.
- Хуана од Аустрије (1535—1573), надвојвоткиња Аустрије.
- Филип II (1526—1598), шпански краљ од 1556, португалски краљ од 1580. Био ожењен Маријом Португалском, затим Мери Тјудор, затим Изабелом Француском, па затим Аном Аустријском.
  - Карлос (1545—1568), принц од Астурије
  - Филип III од Шпаније (1578—1621)
    - Филип IV од Шпаније (1605—1665), са другом женом Маријаном од Аустрије имао сина Карлоса Другог.
      - Валтазар Шарл (1629—1646), принц од Астурије
      - Карлос II од Шпаније (1661—1700)
    - Карлос (1607—1632), принц од Шпаније
    - Фердинанд (1609—1641)

Аустријска линија

Фердинанд I (1503—1564), краљ Угарске 1527-1563 и цар Светог римског царства 1558—1564. Био је ожењен Аном Јагелонском (1503—1547)
- Максимилијан II (1527—1576), цар од 1564. Био ожењен Маријом Шпанском (1528—1603).
  - Ана (1549—1580), удата за Филипа II, краља Шпаније.
  - Рудолф II (1552—1612), цар од 1576.
  - Ернст (1553—1595), надвојвода Аустрије
  - Елизабета (1554—1592), удата за Шарла IX, краља Француске.
  - Матија (1557—1619), цар од 1612. Био ожењен Аном Тиролском.
  - Максимилијан III (1558—1618), надвојвода Аустрије
  - Албрехт VII (1559—1621), надвојвода Аустрије
- Фердинанд II (1529—1595), надвојвода Аустрије
  - Карл од Аустрије (1560—1627)
- Карл II (1540—1590). Био ожењен Маријом Баварском (1551—1608).
  - Фердинанд II (1578—1637), цар од 1619. Био ожењен Маријом Аном Баварском, затим Леонором Гонзага, са којом је имао сина Фердинанда III.
    - Фердинанд III (1608—1657), цар Светог римског царства од 1637.
      - Фердинанд IV Угарски (1633—1654), краљ Чешке од 1646, краљ Угарске од 1647.
      - Маријана (1634—1696), удата за Филипа IV (1605—1665), краља Шпаније.
      - Леополд I (1640—1705), цар од 1658. Био ожењен са Маргаретом Терезијом Шпанском, затим Клаудијом Фелеситас Тиролском и затим Леонором фон Пфалц Нојбург, са којом је имао Јозефа Првог, Марију Ану и Карла Четвртог.
        Марија Антонија (1669—1692), удата за Максимилијана II (1662—1726), владара Баварске.
        
        Јозеф I (1678—1711), цар од 1705. Био ожењен Амелијом Вилхелмином фон Брауншвајт-Линебург.
        
        Марија Ана (1683—1754), удата за Жуана V Португалског.
        
        Карло VI (1685—1740), цар од 1711. Био ожењен Елизабетом Кристином фон Брауншвајт-Волфенбител.
        Марија Терезија (1717—1780), краљица Угарске од 1741. и краљица Чешке од 1743. Била удата за Франца I Стефана (1708—1765), војводу од Лотарингије 1729-1735 и Тосканског великог војводу 1737-1765, цара од 1745. Од Марије Терезије и Франца Стефана почиње Хабзбург-Лотариншка линија.
      - Карл Јозеф (1649—1664), надвојвода Аустрије
      - Елеонора Марија Јозефа (1653—1697), удата за пољског краља Михала (1640—1673), па за Карла V, војводу Лорене (1643—1690)
    - Цецилија Рената (1611—1644), удата за Владислава IV Васу
    - Леополд Вилхелм (1614—1662), надвојвода Аустрије
  - Максимилијан Ернст (1583—1616)
  - Карл (1590—1624)
  - Леополд V (1586—1632), надвојвода Аустрије
    - Фердинанд Карл (1628—1662), надвојвода Аустрије
    - Изабела Клара (1629—1685)
    - Зигмунд Франсис (1630—1665), надвојвода Аустрије
    - Марија Леополдина (1632—1649), удата за Фердинанда III (1608—1657), цара Светог римског царства.
  - Маргарета (1584—1611), била удата за Филипа III Шпанског.

Хабзбург-Лотариншка линија

Марија Терезија (1717—1780), удата за Франца Стефана (1708—1765).
- Јозеф II (1741—1790), цара од 1765. Био ожењен Изабелом од Бурбон-Парме, а затим са Маријом Јозефа Баварском.
- Леополд II (1747—1792), Велики Војвода Тоскане 1765-1790, цар од 1790. Био ожењен Маријом Лудовика Бурбон Шпанском.
  - Франц II (1768—1835), цар од 1792, аустријски цар 1806—1835. Био ожењен са Елизабетом Виртембершком, затим Маријом Терезијом Бурбон Напуљском (са којом је имао синове Фердинанда Првог и Франца Карла), затим Маријом Лудовиком од Модене и затим Каролином Августом Баварском.
    - Марија Лујза (1791—1847), удата за Наполеона I Бонапарту.
    - Фердинанд I (1793—1875), цар 1835—1848. Био ожењен Маријом Аном Савојском.
    - Марија Леополдина (1797—1826), удата за Педра I од Бразила.
    - Франц Карл (1802—1878), био ожењен Софијом Баварском.
      - Франц Јозеф I (1830—1916), цар од 1848. Био ожењен Елизабетом Баварском.
        Рудолф (1857—1889), био ожењен Стефани Белгијском.
        
        Марија Валерија (1868—1924), удата за Франца Салватореа Тосканског.
      - Максимилијан (1832—1867), цар Мексика 1864—1867. Био ожењен Шарлотом Белгијском.
      - Карл Лудвиг (1833—1896), био ожењен Маргаретом Саксонском, затим Маријом Анунцијатом од Напуља-Сицилије (са којом је имао синове Франца Фердинанда и Отоа Франца Јозефа), а затим са Маријом Терезијом Португалском.
        Франц Фердинанд (1863—1914), био ожењен Софијом, војвоткињом од Хоенборга.
        
        Ото Франц Јозеф (1865—1906), био ожењен Маријом Јозефа Саксонском.
        Карл I (1887—1922), цар 1916—1918. Био ожењен Зитом Бурбон-Парма.
  - Фердинанд III (1769—1824), велики војвода Тоскане. Био ожењен Луизом Бурбон Напуљском, затим Маријом Саксонском.
  - Карл (1771—1847), био ожењен Хенријетом од Насау-Ваилбурга.
  - Јозеф (1776—1847), палатин Угарске. Био ожењен са Александром Павловном, затим Хермином фон Анхалт а затим са Маријом Доротејом фон Виртемберг.
  - Јохан (1782—1859), био ожењен Аном Плохл, грофицом од Мерапа.
  - Рајнер (1783—1853), био ожењен Елизабетом Савојском, сестром Карла Алберта.
- Марија Каролина (1752—1814), удата за Фердинанда Бурбона Напуљског.
- Фердинанд (1754—1806). Био ожењен Маријом Беатрисом од Модена-Есте.
- Марија Антоанета (1755—1793), удата за Луја XVI, краља Француске.

Референце

^ Hajman 2020.
^ Тејлор 2001.
^ Ingrao 2000, стр. 145, 147, 155.
^ Dugast Rouillé, Michel (1967). Les Maisons souveraines de l'Autriche: Babenberg, Habsbourg (Habsbourg-d'Espagne), Habsbourg-Lorraine (Lorraine). Paris: Chez l'auteur.
^ Bankl 1998, стр. 13.
^ Thulin, Lila. „The Distinctive ‘Habsburg Jaw’ Was Likely the Result of the Royal Family’s Inbreeding”. smithsonianmag.com. Приступљено 31. 1. 2022.
^ Bankl 1998, стр. 35.
^ „Tu felix Austria nube”. habsburger.net. Приступљено 31. 1. 2022.
^ Bankl 1998, стр. 132.

Литература

Bankl, Hans (1998). Die kranken Habsburger: Befunde und Befindlichkeiten einer Herrscherdynastie. Wien: Verlag Kremayr & Scheriau.
Györe, Zoltán (2023). Pregled privredne istorije Habzburške monarhije: 1526-1867 (PDF). Novi Sad: Filozofski fakultet.
Ingrao, Charles W. (2000) [1994]. The Habsburg Monarchy, 1618–1815 (2. изд.). Cambridge: Cambridge University Press.
Тејлор, Ален (2001). Хабзбуршка монархија 1809-1918: Историја Аустријске царевине и Аустроугарске. Београд: Clio.
Hajman, Hajnc-Diter (2020). Habzburzi: Dinastija i carstva. Novi Sad: Akademska knjiga.

Спољашње везе

Erzherzog Dr. Otto von Habsburg (Autorisierte Ehrenseite)
Биографије куће Хабзбург
„Подаци о Хабзбурзима на SurnameWeb”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2006. г..
„Породична стабла Хабзбурга”. Архивирано из оригинала 23. 06. 2003. г..
Родослов хабзбуршке куће (до Марије Терезије)
„The Hapsburg Monarchy (Wickham Steed, 1913)”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2006. г.. ) eLibrary Austria Project (english ebook)
Одлазак грађанина Хабсбурга (Политика, 18. јул 2011)

[FOOTNOTEHajman2020-1] Hajman 2020.

[FOOTNOTEТејлор2001-2] Тејлор 2001.

[FOOTNOTEIngrao2000145,_147,_155-3] Ingrao 2000, стр. 145, 147, 155.

[4] Dugast Rouillé, Michel (1967). Les Maisons souveraines de l'Autriche: Babenberg, Habsbourg (Habsbourg-d'Espagne), Habsbourg-Lorraine (Lorraine). Paris: Chez l'auteur.

[FOOTNOTEBankl199813-5] Bankl 1998, стр. 13.

[6] Thulin, Lila. „The Distinctive ‘Habsburg Jaw’ Was Likely the Result of the Royal Family’s Inbreeding”. smithsonianmag.com. Приступљено 31. 1. 2022.

[FOOTNOTEBankl199835-7] Bankl 1998, стр. 35.

[8] „Tu felix Austria nube”. habsburger.net. Приступљено 31. 1. 2022.

[FOOTNOTEBankl1998132-9] Bankl 1998, стр. 132.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

Нормативна контрола
Међународне	FAST VIAF 2 3 4 5
Државне	Каталонија Немачка Израел Сједињене Државе Летонија Чешка Хрватска Пољска
Људи	Deutsche Biographie
Остале	Енциклопедија Британика Историјски речник Швајцарске