Izabela Leonarda

Izabela Leonarda
Datum rođenja	(1620-09-06)6. septembar 1620.
Mesto rođenja	Novara
Datum smrti	25. februar 1704.(1704-02-25) (83 god.)
Mesto smrti	Novara

Izabela Leonarda (6. septembar 1620.- 25. februar 1704) je bila italijanska kompozitorka iz Novare, Italija. Sa 16 godina odlazi u samostan u Novari. Leonarda je bila poznata po brojnim kompozicijama koje je stvarala, što je čini jednom od najproduktivnijih ženskih kompozitora tog vremena.

Biografija

Ana Izabela Leonarda rođena je 6. septembra 1620. godine. Otac joj se zvao Đanantonio Leonardi, a majka Apolonia. Leonardi su bili stara i ugledna porodica, čiji su članovi bili važni crkveni i građanski zvaničnici u Novari. Izabelin otac koji je imao titulu grofa, bio je doktor pravnih nauka. 1636. godine odlazi u samostan u Novari. Tamo je bila od izuzetnog uticaja zbog imućstva njene porodice, koji su takođe bili doboročinitelji ovog samostana. Leonarda je bila izuzetno cenjena kompozitorka u svom gradu, ali njena muzika nije bila toliko popularna u ostalim delovima Italije. Imala je preko 50 godina kada je počela redovno da komponuje i to baš ona dela po kojima je poznata i dan danas.

Rad u muzici

Izabela Leonarda nije bila poznata kao pevačica ili instrumentalista, ali to nije umanjilo njenu slavu kao jedne od najplodnijih kompozitorki. Obrazovala se u samostanu i napisala je preko 200 kompozicija tokom svog života.

Muzičko obrazovanje

Ne zna se puno o njenoj muzičkoj edukaciji pre stupanja u samostan, ali se pretpostavlja da joj je to bilo omogućeno zbog visokog socio-ekonomskog statusa njene porodice. Pretpostavlja se da joj je učitelj bio Gasparo Kasati, izuzetno talentovan, ali ne i toliko popularan kompozitor, koji je radio u katedrali u Novari. U samostanu je dobila zvanje magistra musicae odnosno učiteljica muzike. Podučavala je druge u samostanu i izvodila svoje kompozicije.

Kompozicije

Leonardina dela uključuju primere gotovo svakog crkvenog žanra: moteti i crkveni koncerti, sveti latinski dijalozi, mise i sonate. Pored toga pisala je muziku za solo pevače, hor i gudače. Napisala je nekoliko solo crkvenih pesama. Postala je popularna po svojim instrumentalnim sonatama.

Muzički stil

U italijanskoj muzici u 17. veku postojala je razlika između Prima pratica i Seconda pratica. Opšte obrazovanje u primi nije široko dostupno ženama, međutim Leonarda je obrazovana u formalnom kontrapunktu i koristi je u mnogim svojim delima. Leonardina zamršena harmonija je jedan od uticaja u stvaranju polifonične muzike u samostanu kao što su to činili i drugi italijanski kompozitori u svojim samostanima u istom periodu. Ovaj stil je stvorio pogodnu atmosferu za kreativnost muzičara omogućavajući im blagu improvizaciju.

Muzičke posvete

Skoro sva Leonardina dela nose dvostruku posvetu- Devici Mariji i nekoj od značajnih ličnosti tog vremena. U jednoj od svojih posveta Leonarda je izjavila da piše muziku ne da bi stekla zasluge u svetu, već kako bi svi znali da je posvećena Devici Mariji. Među ostalima kojima je posvećena njena muzika nalaze se milanski nadbiskup i car Leopold I. Takođe je u posveti u Opusu 10 napomenula da je muziku pisala samo u vremenu koje je bilo izdvojeno za odmor kako ne bi zapostavila svoje administrativne dužnosti u samostanu.