Новара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Новара
Novara
Novara panoramica08.jpg
Новара - поглед на градске кровове и куполе
Административни подаци
Држава Италија
РегијаПијемонт
ПокрајинаНовара
Становништво
Становништво
 — 103.602
 — густина1.005,65 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45°27′00″ СГШ; 8°37′00″ ИГД / 45.45° СГШ; 8.616667° ИГД / 45.45; 8.616667Координате: 45°27′00″ СГШ; 8°37′00″ ИГД / 45.45° СГШ; 8.616667° ИГД / 45.45; 8.616667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина162 м
Површина103,02 км2
Новара на мапи Италије
Новара
Новара
Новара на мапи Италије
Остали подаци
ГрадоначелникМасимо Ђордано
Поштански број28100
Позивни број0321
Веб-сајт
www.comune.novara.it

Новара (итал. Novara) је важан град у северној Италији. Град је средиште истоименог округа Новара у оквиру италијанске покрајине Пијемонт.

Град Новара је познат као карика у главној „економској артерији“ Италије, Торино - Милано - Бреша - Верона - Венеција.

Природне одлике[уреди]

Град Новара налази се у северозападном делу Италије, на свега 55 км западно од Милана и 95 км источно од Торина.

Рељеф[уреди]

Новара налази се у северозападном делу Падске низије. Град се налази у равничарском крају, близу подножја Алпа. Надморска висина је града је око 170 m.

Клима у Новари је умерено континентална.

Воде[уреди]

Кроз Новару протзиче река Агоња. Река тече западним делом града.

Историја[уреди]

Шире подручје Венеције било је насељено још у време праисторије (племе Лигури). Око 300. п. н. е. ово подручје је пало под Римљане. Веома брзо јавило се градско насеље под именом Новарија. Град се развијао током векова, али није стекао значајнији статус и положај.

На почетку средњег века стратешки положај дао је Новари донео је неколико бурних векова владавине варварских племена (Хуни, Визиготи, Ломбарди). После тога град стиче независност и постаје седиште малене кнежевине. У 12. веку Новара пада под утиај кнежевине Милано, ускоро губи независност и припаја се Милану. Такво стање остаје до краја 18. века.

Пропашћу Наполеона 1814. године Новара се припаја Краљевини Пијемонт у рукама владарске породице Савоја. 1849. године овде се десила важна битка између дате краљевине и Хабзбуршке монархије. Победа на Аустријанцима у Бици код Новаре утрла је пут уједињењу Италије десетак година касније. 1861. године Новара и околина су придружени новооснованој Краљевини Италији. Следећих деценија град се нагло индустријализовао и бројчано увећао. Током 20. века Верона је избегла разарања у светским ратовима и релативно безболно прошла кроз дато раздобље.

Становништво[уреди]

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 101.952 становника.[1]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
60.85562.57069.39587.704100.687102.086101.112100.910101.952

Новара данас има преко 100.000 становника (бројчано други град у покрајини), махом Италијана. У раздобљу од 1900. до 1970. године градско становништво је убрзано расло и утростручило се. Међутим, послдњих деценија број становника у Новари стагнира, док расте у градским предграђима.

Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства, највише са Балкана и северне Африке. Сматра се да је свака шеста беба рођена у граду иностраних корена.

Градске знаменитости[уреди]

Панорама града

Новара има очувано старо градско језгро са више тргова, кривдавим улицама и са низом цркава, старих здања и установа. Најважнија градска грађевина је Катедрала светог Гауденција.

Партнерски градови[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Спољашње везе[уреди]