Inauguracija predsednika Džoa Bajdena
| Inauguracija Džoa Bajdena | |
|---|---|
 | |
| Učesnici | Džo Bajden 46. predsednik SAD - Preuzimanje funkcije Džon Roberts Predsednik Vrhovnog Suda SAD — Upravljanje zakletvom Kamala Haris 49. potpredsednik SAD - Preuzimanje funkcije Sonija Sotomajor Sudski saradnik Vrhovnog suda SAD — Upravljanje zakletvom |
| Lokacija | Vašington Kapitol |
| Datum | 20. januar 2021. |
Inauguracija Džoa Bajdena za 46. predsednika Sjedinjenih Država[1] održana je 20. januara 2021. pre podne (EST), obeležavajući početak četvorogodišnjeg mandata Džoa Bajdena kao predsednika i Kamalu Harisa kao potpredsednika. Inauguraciona ceremonija održana je na zapadnom frontu Kapitola Sjedinjenih Država u Vašingtonu, i bila je 59. predsednička inauguracija.Bajden je položio predsedničku zakletvu, pre čega je Haris položila potpredsedničku zakletvu. Inauguracija se dogodila usred izvanrednih političkih, javnih zdravstvenih, ekonomskih i kriza nacionalne bezbednosti, uključujući pokušaje odlazećeg predsednika Donalda Trampa da poništi predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama 2020. godine, koji su podstakli oluje na Kapitol; Trampov drugi impičment bez presedana; i pretnju raširenim građanskim nemirima, koji su podstakli odgovor na sprovođenje zakona širom zemlje. Svečanosti su naglo umanjene naporima da se spreči širenje kovida 19 i ublaži potencijal za nasilje u blizini Kapitola. Publika uživo bila je ograničena; članovi Kongresa mogli su prisustvovati sa jednim gostom po svom izboru, nalik na adresu države Unije. Za zaštitu učesnika u ceremoniji korišćene su mere javnog zdravlja poput obaveznih pokrivača za lice, ispitivanja, provere temperature i socijalnog udaljavanja.
| ||
|---|---|---|
|
 |
||
.jpg)
Kontekst[uredi | uredi izvor]
.png)
Inauguracija je označila formalni vrhunac predsedničke tranzicije Džoa Bajdena, koji je postao izabrani predsednik nakon pobede nad Donaldom Trampom na američkim predsedničkim izborima 3. novembra 2020. Pobedu Bajdena i njegovog kandidata Harisa, formalizovao je Izborno glasanje na koledžu, koje se održalo 14. decembra 2020. U skladu sa članom I, odeljkom 6 Ustava Sjedinjenih Država, Haris je podnela ostavku na mesto u Senatu Sjedinjenih Američkih Država koje je stupilo na snagu 18. januara 2021. u podne. Tramp je više puta lažno osporio legitimitet izbora, ali posvećen urednom prelasku vlasti tačno dva meseca nakon gubitka. Po svojoj inauguraciji, Bajden je postao najstariji predsednik sa 78 godina i 61 dan, stariji po preuzimanju funkcije od Ronalda Regana, koji je funkciju napustio sa 77 godina, 349 dana. Takođe je postao prvi predsednik iz Delavera, drugi katolik posle Džona F. Kenedija i petnaesti bivši potpredsednik koji je služio kao predsednik. Haris je postala prva žena, prva Afroamerikanka i prva potpredsednica Azijske Amerike.
Organizatori[uredi | uredi izvor]
Zajednički kongresni komitet[uredi | uredi izvor]
Ceremoniju polaganja prisege za izabranog predsednika Bajdena i novoizabranog potpredsednika Harisove planirao je Zajednički odbor za inauguralne ceremonije, dvostranački odbor sastavljen od američkih senatora Roj Blunta (predsednik), Mitča MkKonela i Ami Klobučar i Sjedinjenih Država Predstavnici Nensi Pelosi, Steni Hoier i Kevin Makartni.Odbor nadgleda Odbor za pravila i administraciju Senata SAD.8. decembra 2020. republikanski članovi odbora glasali su protiv rezolucije kojom bi se Bajden javno priznao za izabranog predsednika, a Harisa za izabranog potpredsednika. [14] Nakon što je Bajdenovu pobedu potvrdio Izborni koledž, Blunt i nekoliko drugih republikanskih senatora konačno su ga priznali za izabranog predsednika, navodeći da će olakšati komunikaciju sa Bajdenovim predsedničkim osnivačkim odborom kako bi se pripremio za inauguraciju.
Predsednički inauguralni odbor[uredi | uredi izvor]
Predsednički inauguracioni odbor 2021. godine organizovao je nekoliko drugih događaja vezanih za inauguraciju u režiji izabranog predsednika i izabranog potpredsednika Sjedinjenih Država. Odbor su vodili Džim Kliburn, Erik Garčeti, Cedrik Rihmont, Lisa Blunt Ročester i Grethen Viltmer (kopredsjedavajući), Toni Alen (izvršni direktor), Maju Vargese (izvršni direktor), Ivana Cankela i Erin Vilson (zamjenik izvršnog direktora) direktori), David A. Kesler (glavni medicinski savetnik) i Adriene Elrod (direktor za talente i spoljne poslove).Komitet je angažovao Stefani Kuter i Riki Kiršener, koji su proizveli uglavnom virtualnu Demokratsku nacionalnu konvenciju 2020. godine, zajedno sa Glen Veisom da organizuju uvodno programiranje.
Planiranje[uredi | uredi izvor]
Dana 3. septembra 2020. godine, Policijski odbor Kapitola objavio je da će javni pristup Zapadnom frontu Kapitola Sjedinjenih Država biti ograničen od 7. septembra 2020. do 28. februara 2021. godine, kako bi „omogućio sigurnu i sigurnu izgradnju Inauguralne platforma, tribine i druga infrastruktura neophodna za podršku događaju “.Izgradnja je započeta 29. septembra 2020.Tradicionalna „prva ceremonija zabijanja noktiju“ u znak sećanja na početak izgradnje uvodne platforme nije održana, jer se poklopila sa smrću i državnim sahranom Rut Bader Ginsburg, sudije Vrhovnog suda. Platforma može da podrži 1.600 gledalaca. Međutim, mnogo manje je bilo dozvoljeno za ovaj događaj zbog ograničenja prisustva dizajniranih da spreče širenje kovida 19.[2] Još 1.000 ljudi, često horova i muzičkih gostiju, tradicionalno je smešteno na usponima iznad platforme, ali oni nisu bili iskorišćeni u punom kapacitetu za ovaj događaj.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ CNN, Stephen Collinson and Maeve Reston. „Joe Biden to become the 46th president of the United States”. WFSB (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 01. 2021. g. Pristupljeno 2021-01-21.
- ^ Ngo, Madeleine. „Fact check: Attendance at Biden's inauguration was restricted by COVID-19 pandemic”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-21.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Prethodna: | Inauguracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država | Nasledna: |