Председничка кампања Џоа Бајдена 2020.

С Википедије, слободне енциклопедије


Џо Бајден за председника 2020.
КампањаДемократски примари 2020.
Председнички избори у САД 2020.
Кандидат
АфилијацијаДемократска странка
Статус
  • Најава: 25. април 2020.
  • Званично лансирање: 18. мај 2019.
  • пр. ном.: 8. април 2020.
  • зв. ном.: 18. август 2020.
  • Изборни дан: 3. новембар 2020.
  • Пројектована победа: 7. новембар 2020.
  • Инаугурација: 20. јануар 2021.[1][2]
СедиштеФиладелфија, Пенсилванија[3]
Кључни људи
Примици1,064,613,463,22[6] милиона долара
(23. новембар 2020.)
СлоганБитка за душу нације (енг. Battle for the Soul of the Nation)[7]

Наши најбољи дани су још пред нама (енг. Our Best Days Still Lie Ahead)[8]
No Malarkey[9]
Изградите се боље (енг. Build Back Better)[10]


Уједињени за бољу Америку (енг. Unite for a Better America)[11]
Веб-сајт
www.joebiden.com
 Овај чланак је део серије о
Џоу Бајдену

Потпредседник САД

Председник САД


Бајденов потпис

Дана 25. априла 2019. године, бивши потпредседник Џо Бајден објавио је видео у којем најављује своју кандидатуру на председничким изборима Демократске странке 2020. Дана 3. новембра 2020, Бајден и његова потпредседница Камала Харис победили су актуелног републиканског председника Доналда Трампа и потпредседника Мајка Пенса на општим изборима.

Бајден, потпредседник Сједињених Држава од 2009. до 2017. и претходно амерички сенатор из Делавера од 1973. до 2009. године, био је предмет широко распрострањених спекулација као потенцијални кандидат за 2020. након што је одбио да буде кандидат 2016. године.[12] Његове позиције у кампањи 2020. укључивале су кодификовање Роу против Вејда у статут, стварање јавне опције за здравствено осигурање, декриминализацију рекреативног канабиса, доношење Закона о једнакости, обезбеђивање комуналног колеџа без школарине и усвајање климатског плана вредног 1,7 билиона долара који обухвата оквир зелених Нови курс. Бајден је подржао регулисање фракинга за разлику од потпуне забране те праксе.

Бајден је у трку ушао са веома високим признањем имена. Од најаве кампање до почетка избора, генерално се сматрао фаворитом демократа. Водио је већину националних анкета до 2019. године, али се није рангирао као један од три најбоља кандидата ни на посланичким изборима у Ајови ни на предизборима у Њу Хемпширу. Након што није испунио очекивања у тим такмичењима, претрпео је пад у анкетама и изгубио је статус фаворита од Бернија Сандерса. Бајден је почео да се враћа након што је освојио друго место у посланичким клубовима у Невади, а 29. фебруара 2020. освојио је убедљиву победу на предизборима Демократске странке у Јужној Каролини, што је појачало његову кампању. У марту, десет Бајденових бивших конкурената га је подржало, чиме је укупан број таквих препорука порастао на дванаест. Бајден је у супер уторак зарадио довољно делегата да би могао да престигне Сандерса. Осмог априла, након што је Сандерс суспендовао своју кампању, Бајден је постао претпостављени демократски председнички кандидат.

У јуну, Бајден је достигао потребан број делегата да постане кандидат. Бајден је 11. августа најавио да ће амерички сенатор Харис бити његов потпредседнички кандидат. 18. и 19. августа, Бајден и Харис су званично номиновани на Демократској националној конвенцији. За изборе 2020, спроведена национална истраживања јавног мњења генерално су показала да је Бајден води над Трампом. На дан избора, карта Бајден-Харис је победила карту Трамп-Пенс. Бајден и Харис су победили на изборима са разликом од 306-232 електорских гласова. Бајден и Харис положили су заклетву 20. јануара 2021. године.

Кампања[уреди | уреди извор]

Најава[уреди | уреди извор]

Оригинални лого кампање, коришћен пре него што је Харис изабрао за потпредседника.
Бајден говори на почетку кампање у Филаделфији, Пенсилванија

Дана 17. марта 2019, на вечери у Доверу у Делаверу, Бајден је случајно открио да ће се кандидовати за председника 2020.[13]

Атлантик је 19. априла 2019. известио да је Бајден планирао да званично објави своју кампању пет дана касније путем видео најаве, након чега ће уследити скуп у Филаделфији, Пенсилванија, или Шарлотсвилу у Вирџинији.[14] Каснији извештаји су показали да су Бајденови планови остали неизвесни, без познатог датума лансирања, локација за предизборне скупове или дозвола за догађај у Филаделфији.[15][16] Дана 23. априла објављено је да ће Бајден формално ући у трку два дана касније.[17]

Бајден је 25. априла 2019. објавио видео у којем најављује своју кандидатуру за председника Сједињених Држава.[18] Након тронедељне турнеје, Бајден је одржао предизборни скуп у Филаделфији 18. маја 2019.[19]

22. маја магазин Ебони је известио да је Бајден почео да окупља свој тим за председничку кампању 2020, са седиштем у Филаделфији. У његовом тиму су били менаџер кампање Грег Шулц[20] и директор за стратешке комуникације Камау Мандела Маршал, који су претходно радили у Обаминој администрацији,[21][22] као и други виши саветници из Обамине администрације.[23] Поред тога, 31. маја Бајденова кампања је објавила да ће се конгресмен Седрик Ричмонд придружити кампањи као национални копредседавајући.

Кампања у Марсхаллтовну, Ајова
Бајден говори на кампањи у Дес Моинеу, Ајова
Бајден разговара са бирачима у Ајови

Потпредседничко саопштење и демократска конвенција[уреди | уреди извор]

Бајден и његова кандидаткиња Камала Харис на првом догађају у кампањи, 12. августа 2020.

Петог августа је објављено да ће Бајден прихватити демократску номинацију из своје матичне државе Делавер због пандемије.[24]

Бајден је 11. августа најавио да ће Камала Харис бити његова кандидаткиња.[25] Следећег дана, њих двоје су се први пут заједно појавили у јавности промовишући своје заједничке кампање.[26]

Дана 18. августа, друге ноћи Демократске националне конвенције 2020, странка је званично номиновала Бајдена,[27] чиме је постао прва жена потпредседник који није био на функцији који је био номинован за председника од Волтера Мондејла 1984. године.[28][29] Харис је 19. августа номинована за потпредседницу, чиме је постала прва Американка Азије и прва Афроамериканка која је номинована за потпредседника на листи главне странке.[30] Бајден је прихватио номинацију две ноћи касније. Крис Волас из Фокс њуза Сандеј назвао је Бајденов говор о прихватању „изузетно делотворним“ и рекао да је „пробушио велику рупу“ у Трамповој карактеризацији кандидата као „ментално убијеног“.[31] Током конвенције, делегати су усвојили партијску платформу, коју је израдио комитет многих истих људи из радних група јединства, а на основу препорука тих радних група.[32][33]

Примарни избори[уреди | уреди извор]

Табела[уреди | уреди извор]

Кандидати на примарним изборима сортирани по броју делегата:

Кандидат Последња функција Повукао кандидатуру Бр. делегата Бр. гласова Освојене државе Лого
Џо Бајден Потпредседник САД Номинован 2.720 18,431,136

(51.48%)

46
Берни Сандерс Сенатор из Вермонта 8. април 2020. 1.114 9,679,213

(26,63%)

9
Елизабет Ворен Сенатор из Масачусетса 5. март 2020. 61 2,780,873

(7,77%)

0
Мајкл Блумберг Градоначелник Њујорка 4. март 2020. 49 2,475,130

(6,92%)

1
Пит Бутиџиџ Градоначелник Саут Бенда 1. март 2020. 24 912,214

(2,55%)

1
Ејми Клобушар Сенатор из Минесоте 2. март 2020. 7 524,400

(1,47%)

0
Тулси Габард Члан Представничког дома из Хаваја 19. март 2020. 2 273,940

(0,76%)

0
Укупно 3.979 (2 неважећа) 35.076.906 57
  Џо Бајден
  Берни Сандерс
  Пит Бутиџиџ
  Мајкл Блумберг
Прво место по броју делегата
Људи славе на улицама у близини Беле куће након великог мрежног пројекта Бајдена који је победник америчких председничких избора 2020.


Подршке[уреди | уреди извор]

Подршке из САД[уреди | уреди извор]

Подршке ван САД[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wagner, Meg; Alfonso III, Fernando; Macaya, Melissa; Mahtani, Melissa; Rocha, Veronica; Wills, Amanda (7. 11. 2020). „CNN PROJECTION: JOE BIDEN WINS THE PRESIDENCY”. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 17. 11. 2020. 
  2. ^ „Biden defeats Trump for White House, says 'time to heal'”. AP NEWS. 7. 11. 2020. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 17. 11. 2020. 
  3. ^ Jonathan Tamari (16. 5. 2019). „Joe Biden chooses Philadelphia for 2020 presidential campaign headquarters”. Philadelphia Inquirer. Архивирано из оригинала 20. 5. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2019. 
  4. ^ Katie Glueck (31. 5. 2019). „Biden Campaign Names Cedric Richmond as National Co-Chairman”. The New York Times. Архивирано из оригинала 9. 6. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2019. 
  5. ^ Daniel Strauss (25. 4. 2019). „New Biden senior adviser Sanders donated to Buttigieg in March”. Politico. Архивирано из оригинала 25. 4. 2019. г. Приступљено 26. 4. 2019. 
  6. ^ „Biden, Joseph R. Jr. – Candidate Overview”. Federal Election Commission. Архивирано из оригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено 13. 1. 2021. 
  7. ^ „'Battle for the soul of the nation': Before they were running mates, Joe Biden and Kamala Harris both used slogan”. www.msn.com. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 7. 11. 2020. 
  8. ^ Caleb Howe (26. 4. 2019). „Jimmy Fallon (Lightly) Roasts Joe Biden with Alternate Campaign Slogans: 'Make America Feel a Little Tipsy Again'”. Mediaite. Архивирано из оригинала 28. 4. 2019. г. Приступљено 2. 5. 2019. 
  9. ^ Yglesias, Matthew (3. 12. 2019). „"No Malarkey," Joe Biden's unabashedly lame new slogan, explained”. Vox. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2020. 
  10. ^ „Build Back Better: Joe Biden's Jobs and Economic Recovery Plan for Working Families”. Joe Biden Official Website. Архивирано из оригинала 1. 8. 2020. г. Приступљено 1. 8. 2020. 
  11. ^ Axelrod, Tal (30. 7. 2020). „Biden campaign releases first TV ads in Ohio”. The Hill. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 9. 8. 2020. 
  12. ^ „Joe Biden endorses Hillary Clinton”. Politico. 9. 6. 2016. Архивирано из оригинала 3. 1. 2021. г. Приступљено 8. 2. 2021. 
  13. ^ Wade, Peter (17. 3. 2019). „Biden Accidentally Says He's Running, Crowd Chants 'Run, Joe, Run!'”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 4. 2019. г. Приступљено 25. 4. 2019. 
  14. ^ Dovere, Edward-Isaac (19. 4. 2019). „Joe Biden Is Running for President”. The Atlantic (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 4. 2019. г. Приступљено 19. 4. 2019. 
  15. ^ Korecki, Natasha; Caputo, Marc (22. 4. 2019). „Inside Biden's battle plan”. Politico. Архивирано из оригинала 23. 4. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019. 
  16. ^ Tamari, Jonathan; Brennan, Chris (22. 4. 2019). „Joe Biden campaign launch back in flux, potentially delayed”. The Philadelphia Inquirer. Архивирано из оригинала 23. 4. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019. 
  17. ^ Saenz, Arlette; Zeleny, Jeff (23. 4. 2019). „Joe Biden to announce his 2020 presidential bid on Thursday”. CNN. Архивирано из оригинала 23. 4. 2019. г. Приступљено 23. 4. 2019. 
  18. ^ Taylor, Jessica (25. 4. 2019). „Biden Launches 2020 Campaign As Rescue Mission For America's 'Soul'”. NPR. Архивирано из оригинала 29. 8. 2023. г. Приступљено 2023-08-06. 
  19. ^ „Biden flips between 'unity' and anti-Trump message at Philly kickoff”. Politico. 18. 5. 2019. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 29. 8. 2023. 
  20. ^ Tamari, Jonathan (16. 5. 2019). „Joe Biden chooses Philadelphia for 2020 presidential campaign headquarters”. The Inquirer. Архивирано из оригинала 20. 5. 2019. г. Приступљено 25. 5. 2019. 
  21. ^ Floyd, Jessica A. (22. 5. 2019). „Black Staff Matters: Behind the Scenes with the Biden 2020 Team”. Ebony. Архивирано из оригинала 30. 5. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2019. 
  22. ^ Mwanza, Eddy (1. 5. 2019). „Kenyan-named Expert to Spearhead Joe Biden's Campaign in US Presidential Race”. Kenyans.co.ke. Архивирано из оригинала 7. 4. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2019. 
  23. ^ Schwartz, Brian (19. 4. 2019). „Biden hires over a dozen senior advisors from Obama administration for 2020 campaign”. CNBC. Архивирано из оригинала 14. 4. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2019. 
  24. ^ Zeleny, Jeff; Merica, Dan; Sullivan, Kate (5. 8. 2020). „Joe Biden will no longer travel to Milwaukee to accept Democratic nomination”. CNN. Архивирано из оригинала 5. 8. 2020. г. Приступљено 7. 8. 2020. 
  25. ^ Burns, Alexander; Glueck, Katie (11. 8. 2020). „Kamala Harris Is Biden's Choice for Vice President”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 6. 11. 2020. г. Приступљено 12. 8. 2020. 
  26. ^ Reston, Maeve (13. 8. 2020). „Kamala Harris just showed why Biden chose her as his running mate”. CNN. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 13. 8. 2020. 
  27. ^ Olorunnipa, Toluse; Janes, Chelsea; Sonmez, Felicia; Itkowitz, Colby; Wagner, John (18. 8. 2020). „Joe Biden officially becomes the Democratic Party's nominee on convention's second night”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 19. 8. 2020. 
  28. ^ Azari, Julia (20. 8. 2020). „Biden Had To Fight For The Presidential Nomination. But Most VPs Have To.”. FiveThirtyEight. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  29. ^ Kornacki, Steve (8. 12. 2019). „Cruel primary history lessons Joe Biden won't want to hear”. NBC News. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  30. ^ „Kamala Harris' selection as VP resonates with Black women”. Associated Press. 12. 8. 2020. Архивирано из оригинала 12. 8. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2020. „making her the first Black woman on a major party's presidential ticket ... It also marks the first time a person of Asian descent is on the presidential ticket.” 
  31. ^ Halon, Yael (21. 8. 2020). „Chris Wallace says Biden blew 'a big hole' in Trump's 'mentally shot' claim with DNC acceptance speech”. Fox News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 20. 8. 2020. 
  32. ^ Prokop, Andrew (18. 8. 2020). „The Democratic platform, explained”. Vox. Архивирано из оригинала 19. 8. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  33. ^ Tornoe, Rob (19. 8. 2020). „What to know about DNC 2020 night three”. The Philadelphia Inquirer. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Председничка_кампања_Џоа_Бајдена_2020.&oldid=27450888”