Џо Бајден

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џо Бајден
Official portrait of Vice President Joe Biden.jpg
Џо Бајден
Биографија
Пуно име Џозеф Робинет „Џо“ Бајден млађи
Датум рођења (1942-11-20)20. новембар 1942.(74 год.)
Место рођења Скрантон
САД
Држављанство  САД
Супружник Џил Бајден
Професија правник
Политичка
партија
Демократска странка
Потпис Joe Biden Signature.svg
Мандат(и)
47. потпредседник САД
20. јануар 2009. — 20 јануар 2017.
Претходник Дик Чејни
Наследник Мајк Пенс

Џозеф Робинет „Џо“ Бајден млађи (енгл. Joseph Robinette „Joe” Biden, Jr.; Скрантон, Пенсилванија, 20. новембар 1942.) је бивши 47. потпредседник САД у администрацији Барака Обаме. Члан је Демократске странке. Професор је права на више америчких универзитета и од 1973. до 2009. сенатор државе Делавер.

Бајден је рођен у Скрантону у Пенсилванији 1942. и живео је тамо десет година пре него што се преселио у Делавер. Постао је правник 1969. и изабран је у окружни савет округа Њу Касл 1970. Први пут је изабран у Сенат 1972, и постао је шести најмлађи сенатор у историји Сједињених Држава. Поново је биран у Сенат шест пута, и био је четврти сенатор по старешинству у тренутку када је дао оставку да би преузео позицију потпредседника 2009. Био је дугогодишњи члан и бивши председавајући Комитета за спољне односе. Противио се Заливском рату 1991, али се залагао за интервенцију Сједињених Држава и НАТО током Рата у Босни 1994. и 1995. Гласао је за резолуцију која је одобрила Рат у Ираку 2002, али се противио повећасу броја америчких трупа у Ираку 2007. Такође је служио и као председавајући Судског комитета Сената, када се бавио питањима везаним за политику о наркотицима, превенцију криминала, грађанске слободе, и водио је законодавне напоре за доношење Закона о контроли насилних злочина и спровођења закона, као и Закона о насиљу против жена. Председавао је Судским комитетом током контроверзних номинација Роберта Борка и Кларенса Томаса за Врховни суд Сједињених Држава.

Џо Бајден се неуспешно борио за председничку номинацију Демократске странке 1988. и 2008. године. Оба пута се повукао из трке услед неубедљиве подршке. Пред председничке изборе 2008, Барак Обама га је одабрао за свог потпредседничког кандидата. Победили су на изборима, и Бајден је постао први католик, и прва особа из Делавера која је постала потпредседник Сједињених Држава.

Као потпредседник у Обаминој администрацији, Бајден је надгледао инфраструктурну потрошњу у циљу борбе против Светске економске кризе и америчку политику према Ираку све до повлачења америчких трупа из Ирака 2011. Његове способности преговарања са републиканцима у конгресу су помогле у доношењу закона као што је Закон о пореским олакшицама, реауторизацији осигурања од незапослености и стварању радних места из 2010, који је разрешио порески застој, Закон о буџетској контроли из 2011, који је разрешио кризу која је те године настала услед достизања максималног дозвољеног задужења Сједињених Држава, и Амерички закон о олакшицама за пореске обвезнике из 2012, који је био усмерен ка решавању претеће „фискалне литице“. 2011. године се противио давању зеленог светла за војну акцију која је довела до смрти Осаме бин Ладена. Обама и Бајден су реизабрани 2012. Октобра 2015, након више месеци спекулација, Бајден је одлучио да се неће кандидовати за председника на 2016. У децембру 2016, није желео да искључи могућност да ће се кандидовати за председника на 2020, али је 13. јануара 2017. објавио да се неће кандидовати, да би само четири дана касније поново одбио да искључи могућност потенцијалне кандидатуре.[1] 12. јануара 2017, Обама му је доделио председничку медаљу слободе, са заслугама. Након напуштања положаја потпредседника, Бајден је именован за професора на Унивеерзитету у Пенсилванији.[2]

Политика према Балкану[уреди]

Још у раној фази балканских конфликата, Џо Бајден је представљао присталицу активне, и по потреби агресивне спољне политике САД на Балкану. Међу првима је Слободана Милошевића назвао ратним злочинцем.[3][4][5][6][7] Залагао се за прекид санкција на увоз оружја према српским противницима и за одржавање војне обуке босанским муслиманима. Његов утицај на Била Клинтона и залагање за ратну опцију, били су одлучујући за војно ангажовање НАТО-а у ваздушним операцијама на Балкану[3].

Извори[уреди]

  1. Alter, Jonathan (January 17, 2017). „Joe Biden: ‘I Wish to Hell I’d Just Kept Saying the Exact Same Thing. The New York Times. Приступљено 22. јануара, 2017. 
  2. Berke, Jeremy (February 7, 2017). „Here's what Joe Biden will do after 8 years as vice president”. businessinsider.com. Business Insider. Приступљено 8. фебруара, 2017. 
  3. 3,0 3,1 Barone, Michael The Almanac of American Politics 2005. (енглески)
  4. "Keep That Wall High; Joe Biden, Warmonger", National Review Online (енглески)
  5. Only as a last resort, St. Petersburg Times (енглески)
  6. Joe Biden - ein Mann für die Attacke, Berliner Zeitung (немачки)
  7. Part of Biden's speech in St. Louis County about Iraq and Milosevic. (енглески)

Спољашње везе[уреди]