Џо Бајден
| Џо Бајден | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Џо Бајден 2021. године | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
  | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Џозеф Робинет „Џо“ Бајден Млађи (енгл. Joseph Robinette „Joe” Biden, Jr.; Скрантон, Пенсилванија, 20. новембар 1942) је 46. и тренутни председник САД, и бивши 47. потпредседник САД у администрацији Барака Обаме. Члан је Демократске странке. Професор је права на више америчких универзитета и од 1973. до 2009. сенатор државе Делавер.
| ||
|---|---|---|
 |
||
.jpg)
Биографија[уреди | уреди извор]
Бајден је рођен у Скрантону у Пенсилванији 1942. и живео је тамо десет година пре него што се преселио у Делавер. Постао је правник 1969. и изабран је у окружни савет округа Њу Касл 1970. Први пут је изабран у Сенат 1972, и постао је шести најмлађи сенатор у историји Сједињених Држава. Поново је биран у Сенат шест пута, и био је четврти сенатор по старешинству у тренутку када је дао оставку да би преузео позицију потпредседника 2009. Био је дугогодишњи члан и бивши председавајући Комитета за спољне односе. Противио се Заливском рату 1991, али се залагао за интервенцију Сједињених Држава и НАТО током Рата у Босни 1994. и 1995. Гласао је за резолуцију која је одобрила Рат у Ираку 2002, али се противио повећању броја америчких трупа у Ираку 2007. Такође је служио и као председавајући Судског комитета Сената, када се бавио питањима везаним за политику о наркотицима, превенцију криминала, грађанске слободе, и водио је законодавне напоре за доношење Закона о контроли насилних злочина и спровођења закона, као и Закона о насиљу против жена. Председавао је Судским комитетом током контроверзних номинација Роберта Борка и Кларенса Томаса за Врховни суд Сједињених Држава.
Џо Бајден се неуспешно борио за председничку номинацију Демократске странке 1988. и 2008. године. Оба пута се повукао из трке услед неубедљиве подршке. Пред председничке изборе 2008, Барак Обама га је одабрао за свог потпредседничког кандидата. Победили су на изборима, и Бајден је постао први католик, и прва особа из Делавера која је постала потпредседник Сједињених Држава.
Као потпредседник у Обаминој администрацији, Бајден је надгледао инфраструктурну потрошњу у циљу борбе против Светске економске кризе и америчку политику према Ираку све до повлачења америчких трупа из Ирака 2011. Његове способности преговарања са републиканцима у конгресу су помогле у доношењу закона као што је Закон о пореским олакшицама, реауторизацији осигурања од незапослености и стварању радних места из 2010, који је разрешио порески застој, Закон о буџетској контроли из 2011, који је разрешио кризу која је те године настала услед достизања максималног дозвољеног задужења Сједињених Држава, и Амерички закон о олакшицама за пореске обвезнике из 2012, који је био усмерен ка решавању претеће „фискалне литице“. 2011. године се противио давању зеленог светла за војну акцију која је довела до смрти Осаме бин Ладена. Обама и Бајден су реизабрани 2012. Октобра 2015, након више месеци спекулација, Бајден је одлучио да се неће кандидовати за председника на председничким изборима 2016. У децембру 2016, није желео да искључи могућност да ће се кандидовати за председника на 2020, али је 13. јануара 2017. објавио да се неће кандидовати, да би само четири дана касније поново одбио да искључи могућност потенцијалне кандидатуре.[1] 12. јануара 2017, Обама му је доделио председничку медаљу слободе, са заслугама. Након напуштања положаја потпредседника, Бајден је именован за професора на Универзитету у Пенсилванији.[2]
У априлу 2019. године, Бајден је најавио кандидатуру на председничким изборима 2020. године, а достигао је праг делегата потребан за обезбеђивање демократске номинације у јуну 2020. године.[3] Дана 11. августа, он је објавио да је америчка сенаторка Камала Харис из Калифорније његов кандидат за потпредседника.
Председничка транзиција[уреди | уреди извор]
Сходно Америчким законима, у периоду између избора и инаугурације новог председника, изабрани председник саставља кабинет и долази до постепене транзиције власти. Овлашћења одлазећег председника у тромесечном периоду преносе се на изабраног председника. Џо Бајден је званично постао 46. председник САД 20. јануара 2021.
Бајден је положио заклетву као 46. председник САД на Капитол хилу.
Бајден је већ номиновао неколико кандидата на кључне позиције у администрацији. За већину именовања у председничкој администрацији потребна је сагласност Сената САД, са изузетком позиције шефа особља Беле куће.
Састав Бајденове администрације[уреди | уреди извор]
| Позиција | Име кандидата | Мандат |
|---|---|---|
| Председник | Џо Бајден | 20. јануар 2021 — |
| Потпредседник | Камала Харис | 20. јануар 2021 — |
| Државни секретар | Ентони Блинкен | 26. јануар 2021 — |
| Секретар за финансије | Џенет Јелен | 26. јануар 2021 — |
| Секретар одбране | Лојд Остин | 22. јануар 2021 — |
| Државни правобранилац | Мерик Гарланд | 11. март 2021 — |
| Секретар за унутрашње послове | Деб Халанд | 16. март 2021 — |
| Секретар за пољопривреду | Том Вилсак | 24. фебруар 2021 — |
| Секретар за трговину | Гина Риамондо | 3. март 2021 — |
| Секретар за рад | Марти Волш | 23. март 2021 — |
| Секретар за здравство и социјалне службе | Хавијер Бекера | 19. март 2021 — |
| Секретар за образовање | Мигујел Кардона | 2. март 2021 — |
| Секретар за изградњу и урбани развој | Марција Фуџ | 11. март 2021 — |
| Секретар за транспорт | Пит Бутиџиџ | 3. фебруар 2021 — |
| Секретар за енергетику | Џенифер Гранхолм | 25. фебруар 2021 — |
| Секретар за борачка питања | Денис МекДонук | 8. фебруар 2021 — |
| Секретар за националну безбедност | Алејандро Мајоркас | 2. фебруар 2021 — |
| Шеф особља Беле куће | Рон Клејн | 20. јануар 2021 — |
| Управник агенције за заштиту животне средине | Мишел С. Риган | 11. март 2021 — |
| Директор канцеларије за менаџмент и буџет | Шаланда Јоунг | 24. март 2021 — |
| Амбасадор при Уједињеним нацијама | Линда Томас-Гринфилд | 25. фебруар 2021 — |
| Представник САД за трговинску политику | Катарина Тиј | 18. март 2021 — |
| Управник агенција за мало и средње предузеће | Изабел Гузмен | 17. март 2021 — |
| Директор националне обавештајне службе | Аврил Хејнес | 21. јануар 2021 — |
| Директор Централно обевештајне агенције | Вилијам Џосеф Бурнс | 20. јануар 2021 — |
Политика према Балкану[уреди | уреди извор]
Још у раној фази балканских конфликата, Џо Бајден је представљао присталицу активне, и по потреби агресивне спољне политике САД на Балкану. Међу првима је Слободана Милошевића назвао ратним злочинцем.[4][5][6][7] Залагао се за прекид санкција на увоз оружја према српским противницима и за одржавање војне обуке босанским муслиманима. Његов утицај на Била Клинтона и залагање за ратну опцију, били су одлучујући за војно ангажовање НАТО-а у ваздушним операцијама на Балкану.[4]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Biden, Joseph R., Jr.; Helms, Jesse (1. 4. 2000). Hague Convention On International Child Abduction: Applicable Law And Institutional Framework Within Certain Convention Countries Report To The Senate. Diane Publishing. ISBN 0-7567-2250-0.
- Biden, Joseph R., Jr. (8. 7. 2001). Putin Administration's Policies toward Non-Russian Regions of the Russian Federation: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-2624-7.
- Biden, Joseph R., Jr. (24. 7. 2001). Administration's Missile Defense Program and the ABM Treaty: Hearing Before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-1959-3. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 3. 2016.
- Biden, Joseph R., Jr. (5. 9. 2001). Threat of Bioterrorism and the Spread of Infectious Diseases: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-2625-5.
- Biden, Joseph R., Jr. (12. 2. 2002). Examining The Theft Of American Intellectual Property At Home And Abroad: Hearing before the Committee On Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-4177-7.
- Biden, Joseph R., Jr. (14. 2. 2002). Halting the Spread of HIV/AIDS: Future Efforts in the U.S. Bilateral & Multilateral Response: Hearings before the Comm. on Foreign Relations, U.S. Senate. Diane Publishing. ISBN 0-7567-3454-1.
- Biden, Joseph R., Jr. (27. 2. 2002). How Do We Promote Democratization, Poverty Alleviation, and Human Rights to Build a More Secure Future: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-2478-3.
- Biden, Joseph R., Jr. (1. 8. 2002). Hearings to Examine Threats, Responses, and Regional Considerations Surrounding Iraq: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-2823-1.
- Biden, Joseph R., Jr. (1. 1. 2003). International Campaign Against Terrorism: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate. Diane Publishing. ISBN 0-7567-3041-4.
- Biden, Joseph R., Jr. (1. 1. 2003). Political Future of Afghanistan: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate. Diane Publishing. ISBN 0-7567-3039-2.
- Biden, Joseph R., Jr. (1. 9. 2003). Strategies for Homeland Defense: A Compilation by the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate. Diane Publishing. ISBN 0-7567-2623-9.
- Biden, Joseph (2005). „Foreword”. Ур.: Nicholson, William C. Homeland Security Law and Policy. C. C Thomas. ISBN 0-398-07583-2.
- Biden, Joe (31. 7. 2007). Promises to Keep. Random House. ISBN 978-1-4000-6536-3. Also paperback edition, Random House 2008, ISBN 0-8129-7621-5.
- Biden, Joe (14. 11. 2017). Promise Me, Dad: A Year of Hope, Hardship, and Purpose. Flatiron Books. ISBN 978-1-250-17167-2.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Alter, Jonathan (17. 01. 2017). „Joe Biden: ‘I Wish to Hell I’d Just Kept Saying the Exact Same Thing’”. The New York Times. Приступљено 2017-01-22.
- ^ Berke, Jeremy (7. 02. 2017). „Here's what Joe Biden will do after 8 years as vice president”. businessinsider.com. Business Insider. Приступљено 2017-02-08.
- ^ Linskey, Annie (9. 6. 2020). „Biden clinches the Democratic nomination after securing more than 1,991 delegates”.
- ^ а б Barone, Michael The Almanac of American Politics 2005. (језик: енглески)
- ^ -{"Keep That Wall High; Joe Biden, Warmonger", National Review Online
- ^ Only as a last resort, St. Petersburg Times (језик: енглески)
- ^ Part of Biden's speech in St. Louis County about Iraq and Milosevic. (језик: енглески)
Литература[уреди | уреди извор]
- Barone, Michael; Cohen, Richard E. (2008). The Almanac of American Politics. National Journal. Washington. ISBN 978-0-89234-116-0.
- Bronner, Ethan (1989). Battle for Justice: How the Bork Nomination Shook America. W. W. Norton & Company. ISBN 0-393-02690-6.
- Gadsen, Brett (8. 10. 2012). Between North and South: Delaware, Desegregation, and the Myth of American Sectionalism. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-0797-2.
- Mayer, Jane; Abramson, Jill (1994). Strange Justice: The Selling of Clarence Thomas. Houghton Mifflin. ISBN 0-395-63318-4.
- Moritz, Charles, ур. (1987). Current Biography Yearbook 1987. New York: H. W. Wilson Company.
- Wolffe, Richard (2009). Renegade: The Making of a President. New York: Crown Publishers. ISBN 978-0-307-46312-8.
- Levingston, Steven; Dyson, Michael (2019). Barack and Joe: The Making of an Extraordinary Partnership. Hachette. ISBN 978-0-316-48788-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Џо Бајден на званичном мрежном месту америчког Сената.
- Изборна кампања Џоа Бајдена
- Џо Бајден на веб-сајту Твитер
- White House biography (archived)
- Biography at the Biographical Directory of the United States Congress
- Financial information (federal office) at the Federal Election Commission
- Legislation sponsored at the Library of Congress
- Џо Бајден на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Џо Бајден на сајту DMOZ (језик: енглески)
- Joe Biden at On the Issues
- Joe Biden at PolitiFact
| | |
Лидери Г8 | |
|---|---|
