Isak Komnin Vatac (Teodorov sin)
| Isak Komnin Vatac | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 1196 |
| Porodica | |
| Roditelji | Aleksije Vatac Marija Pegonitisa |
Isak Komnin Vatac (grč. Ισαακιος Κομνηνος Βατατζης; umro 1196) je bio vizantijski aristokrata i vojni zapovednik, bio je zet cara Aleksija III.
Život[uredi | uredi izvor]
Isak Komnin Vatac bio je najmlađi sin Aleksija Vataca, sin generala Teodora Vataca i porfirorodne princeze Evdokije Komnine, ćerke cara Jovana II Komnina (r. 1118–1143), i Marije Pegonitise. Par se venčao oko 1158. godine, na inicijativu cara Manojla I Komnina.[1]
Isak je 1190. godine učestvovao u pohodu na vlaško-bugarski ustanak Asena i Petra na područje Balkanskih planina. Zajedno sa Manojlom Kamicesom komandovao je prethodnicom carske vojske, dok su glavninom komandovali car Isak II Anđel (r. 1185–1195, 1203–1204) i njegov brat Aleksije (budući car Aleksije III Anđel, r. 1195–1203 i). sevastokrator Jovan Duka je komandovao pozadinom. Prilikom povlačenja kroz uski prolaz, Bugari su dozvolili prethodnici da prođe, ali su se potom obrušili na ostatak vojske, koji se uspaničio i pobegao.[2][3]
Otprilike u isto vreme oženio se Anom Komnin Anđel, drugom kćerkom Aleksija Anđela.[4] Kada je Aleksije 1195. svrgnuo svog brata i postao car, Isak ga je, kao zet, pratio tokom krunisanja.[5] [6]Verovatno je u tom trenutku bio unapređen u čin sevastokratora, što je odgovaralo njegovom porodičnom odnosu prema novom caru.[7][8]
U leto 1195. bugarski pobunjenici su napali oblast oko Sera i uhvatili lokalnog vizantijskog komandanta Aleksija Aspieta. Isaku je povereno da vodi kampanju protiv njih.[9] [10] Prema savremenom zvaničniku i istoričaru Nikiti Honijatu, pobunjenici su u početku oklevali da se suoče sa Isakovom vojskom, pa su se povukli da bi izvršili mobilizaciju u dolini reke Strimon. Isak je požurio u susret, ali je to učinio naglo, tako da su njegovi ljudi i konji bili iscrpljeni; Sam Isak je bio zarobljen u zasedi od strane kumanskog vojnika, a njegova vojska je poražena i vraćena nazad u Ser.[11] [12] [13]Isak je izveden pred Asena, i odveden u bugarsku prestonicu Trnovo, gde je bio zatvoren.[14] [15]
Prema jednoj priči koju je preneo Honijat, Isak je igrao ulogu u kasnijem atentatu na Asena od strane nezadovoljnog bugarskog bojara Ivanka: Isak je navodno obećao Ivanku ruku svoje ćerke Teodore u zamenu za delo.[16] [17] Međutim, Isak je umro u zatočeništvu, u proleće 1196. godine, pre Asenovog ubistva.[18]
Porodica[uredi | uredi izvor]
U braku sa Anom Komnin Anđel, Isaku se rodila ćerka Teodora Anđel. Iako je bila tek dete, Teodora je bila verena za Ivanka, koji je stupio u carsku službu, kako bi učvrstio svoju odanost, iako Honijat izveštava da je Ivanko umesto toga poželeo Anu.[19] [20]Zbog njene mladosti, brak, ako ga je ikada i bilo, nikada nije bio konzumiran; Teodora je ostala u Carigradu, dok je Ivanko digao ustanak 1199. godine, da bi bio uhvaćen i zatvoren na prevaru.[21] [22]Teodora se 1203. godine udala za Leopolda VI, vojvodu Austrije.[23] [24]
Posle Isakove smrti, njegova žena se ponovo udala, 1199/1200, za Teodora Laskarisa, budućeg osnivača Nikejskog carstva (1204–1222).[25] [26]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Varzos 1984, str. 437–439
- ^ Choniates 1984, str. 236
- ^ Simpson 2013, str. 56
- ^ Varzos 1984, str. 742
- ^ Choniates 1984, str. 251
- ^ Varzos 1984, str. 738
- ^ Ferjančić 1968, str. 166–167
- ^ Varzos 1984, str. 746
- ^ Choniates 1984, str. 255
- ^ Varzos 1984, str. 753
- ^ Choniates 1984, str. 255–257
- ^ Varzos 1984, str. 753–754
- ^ Ferjančić 1968, str. 167
- ^ Choniates 1984, str. 257
- ^ Varzos 1984, str. 754
- ^ Choniates 1984, str. 257–258
- ^ Varzos 1984, str. 697
- ^ Varzos 1984, str. 697, 754
- ^ Choniates 1984, str. 259
- ^ Varzos 1984, str. 697, 698
- ^ Choniates 1984, str. 259–260, 281–282, 284–285
- ^ Varzos 1984, str. 704–709
- ^ Varzos 1984, str. 697, 742
- ^ Preiser-Kapeller 2011, p. 70.
- ^ Choniates 1984, str. 274, 280
- ^ Varzos 1984, str. 743–744
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Choniates, Nicetas (1984). O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniatēs. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 0-8143-1764-2..
- Ferjančić, Božidar (1968). "Sevastokratori u Vizantiji" [Sebastocrators in Byzantium]. Zbornik Radova Vizantološkog Instituta. Belgrade: Institute for Byzantine Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts. XI: 141–192. ISSN 0584-9888.
- Preiser-Kapeller, Johannes (2011). "Von Ostarrichi an den Bosporus. Ein Überblick zu den Beziehungen im Mittelalter" [From Ostarrichi to the Bosporus: An Overview of Relations in the Middle Ages]. Pro Oriente Jahrbuch 2010 (in German). Vienna: 66–77.
- Simpson, Alicia (26. 9. 2013). Niketas Choniates: A Historiographical Study. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967071-0..
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (in Greek). Vol. B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665.
