Јован Асен I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Асен I
N pavlovic assen.jpg
Јован Асен
Пуно име Јован Асен I
Датум смрти 1196.
Место смрти Велико Трново
Друго бугарско царство
Династија Асени
Супружник Elena-Evgenia of Bulgaria
Потомство Јован Асен II
Бугарски цар
Период 1189-1196
Претходник Петар IV
Наследник Петар IV

Јован Асен I (буг. Иван Асен I) био је бугарски цар од 1189. до 1196. године.

Биографија[уреди]

Јован Асен је био брат Петра IV Бугарског. Браћа су била влашког порекла. Године 1185. су од византијског цара Исака II Анђела затражили пронију. Исак их је одбио. Јован је покушао да протестује, али је од цара добио шамар. Браћа се враћају у Бугарску и користе незадовољство народа због високих пореза које је Исак убирао ради борбе против Вилијама II Сицилијанског, да подигну устанак против византијске власти (1185).

Друго бугарско царство (1185-1196).

Иако је и Јован Асен играо битну улогу у устанку, Теодор је проглашен царем под новим именом - Петар IV Бугарски. Престоница царства постало је Велико Трново. До краја следеће, 1186. године, Бугари су освојили велики део Мезије и Тракије. У лето 1186. Исак покреће казнену експедицију против Бугара. Петар је пристао на вазалство. Јован Асен бежи преко Дунава и склапа савез са Куманима. Потом упада у Тракију и ратује против Византинаца. Године 1187. Исак покреће нови поход на Бугарску и опседа Ловеч. Заробио је жену Јована Асена, Јелену. Она је размењена за Јовановог млађег брата Калојана. Калојан је постао византијски талац. Међутим, ни једна страна није била спремна на преговоре.

Године 1189. покренут је Трећи крсташки рат. Фридрих I Барбароса ушао је у сукоб са Византијом. Петар и Јован понудили су се за борбу против византијског цара. Јован је исте године крунисан за савладара Петра. Задужен је за одбрану Трнова на кога је Исак покренуо своју војску. Исаку је протурио вест да се Кумани приближавају. Исак се повлачи у Цариград.

Бугари освајају Софију и Ниш 1191. године, а Београд 1195. године. Током повратка у Бугарску, Јован је убијен од стране једног од својих команданата, Иванка.

Литература[уреди]