Italijanski hrt
 | |||||||||||||||||||||||||
| Drugi nazivi | Mali italijanski hrt | ||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Poreklo | Egipat | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
| Domaći pas (Canis lupus familiaris) | |||||||||||||||||||||||||
Italijanski hrt je rasa psa, veruje se poreklom iz Egipta.[1]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Ova rasa psa po verovanju vodi poreklo iz Egipta, na šta ukazuju izgledom slični mumificirani psi pronađeni u grobnicama faraona u veku p. n. e, italijanski hrt postaje pas koji je cenjen i obožavan među rimskim i grčkim plemstvom, a u 16. i 17. veku našao se čak na dvoru.[1] Iako je imao ulogu ljubimca, ovaj pas je često korišćen u lovu na zečeve.[1] Ljubimac je bio Čarlsu I, Frederiku Velikom, porodicama D'Este, Mediči, Viskonti, kraljici Mariji od Škotske, kraljici Viktoriji, Luju XIII, Luju XIV i drugima.[1] U drugoj polovini 19. veka italijanski hrt odveden je u Veliku Britaniju.[1]
Izgled[uredi | uredi izvor]
- Vitkost
- Glatka, sjajna, kratka dlaka crne, sive ili žute boje[2]
- Uska glava sa tamnim očima i sklopljenim, visoko postavljenim ušima
- Blago savijena kičma, uvučen abdomen
- Dugačke, krhke noge
Narav[uredi | uredi izvor]
Ova rasa je jako privržena, s tim što joj treba vremena da se veže pa joj je tako potrebna rana socijalizacija da bi se bolje uklopio sa ljudima čak i životinjama oko sebe.[1] U tim situcijama ponaša se stidljivo, stoga nije dobar u ulozi čuvara.[1] Iako ga karakteriše dubok lavež, zbog svoje sitne, krhke građe on nije spreman da se suprotstavi napadaču. Osetljiv je, slabije podnosi hladnoću, kako napolju tako i u kućnim uslovima pa se često može zagrejati upravo uz svog vlasnika, a veoma voli i da se mazi, pogotovo oni stariji.[1] Iako osetljiv na hladnoću, ovaj pas uživa u šetnji, brzo trči, čak i preko 50 kilometara po času, razigran je, te mu treba posvetiti dosta ljubavi i pažnje.[2] Vole da uživaju na osunčanom mestu u kući ili napolju, čak i da traže ma koje visoko mesto na kome će sedeti i sklupčati se, odmarati.[3]
Zdravlje[uredi | uredi izvor]
Prosečan životni vek im je od 13 do 15 godina.[4] Prilikom kupovine šteneta, bilo bi poželjno od uzgajivača tražiti zdravstvena osiguranja roditelja šteneta iz sigurnosnih razloga.[3] Ovi psi mogu patiti od displazije kuka, raznih alergija, katarakte, Fon Vildebrandove bolesti i drugih. Zbog prilično krhkih nogu, često može doći do preloma.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž „"Mali italijanski hrt"”. purina.
- ^ a b „"Mali italijanski hrt"”. mezimci.
- ^ a b v „Italian Greyhound”. dogtime.
- ^ „"Italian Greyhound"”. akc.
