Мери Стјуарт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мери Стјуарт
Mary Stuart Queen.jpg
Мери Стјуарт
Датум рођења(1542-12-08)8. децембар 1542.
Место рођењаЛилинхтов
Шкотска
Датум смрти8. фебруар 1587.(1587-02-08) (44 год.)
Место смртиНортпонтшир
Енглеска
ГробВестминстерска опатија
ДинастијаСтјуарт
ОтацЏејмс V од Шкотске
МајкаМарија од Гиза
СупружникФрансоа II Валоа, Хенри Стјуарт, Џејмс Хепберн, 4. гроф од Ботвела
ПотомствоЏејмс I Стјуарт
краљица Шкотске (1542—1567) и краљица Француске (1559—1560)
ПретходникЏејмс V од Шкотске
НаследникЏејмс I Стјуарт
ПотписMarysign.jpg

Мери Стјуарт или Марија Стјуарт, односно Мери I од Шкотске (енгл. Mary I of Scotland; децембра 1542[1]8. фебруар 1587) је била шкотска краљица од 14. децембра 1542. до 24. јула 1567. године и жена француског краља Франсоа II, а самим тим и краљица Француске од јула 1559. до децембра 1560. године. Мери је била једина преживела и законита наследница Џејмса V краља Шкотске. Када је имала само 6 дана њен отац је умро и она је наследила трон, а девет месеци касније је и крунисана. Већи део свог детињства је провела у Француској док су Шкотском владали различити регенти. Године 1558. удала се за принца Франсоу који ће годину дана касније постати краљ Француске као Франсоа II. Међутим, Франсоа II је био слабог здравља те је тако након више од годину дана владавине преминуо, а Мери је постала удовица. Након тога Мери се вратила у Шкотску и преузела управљање државом 1561. године. Четири године касније удала се за свог рођака Хенрија Стјуарта. Њихов брак се окончао несрећно. Фебруара 1567. краљичина резиденција је била уништена у једној експлозији, а Хенри је након тога нађен мртав у башти.

Џејмс Хепберн, гроф од Ботвела, био је главни осумњичени за Хенријеву смрт, међутим, ослобођен је оптужби априла 1567. године. Месец дана пошто је ослобођен оптужби, оженио се Маријом што је изазвало негодовање народа. То је резултовало збацивањем Марије и њено затварање у дворац Лохлевен. Марија је 24. јула 1567. године била принуђена да абдицира у корист свог једногодишњег сина, којег је добила са Хенријем, Џејмса. Пошто је безуспешно покушала да поново преузме власт, побегла је у Енглеску код своје рођаке краљице Елизабете I.

Рано детињство[уреди]

Марија Стјуарт је рођена у палати Линлитгоу 7. или 8. децембра 1542. године. Родитељи су јој били краљ Џејмс V и његова краљица, Марија од Гиза, која је водила порекло од моћне француске војводске породице. Умирући краљ је био дубоко разочаран кад су му донели вест о рођењу женског детета, а не мушког наследника. Веровао је да је то пропаст Стјуарта и крај њихове владавине над Шкотском. [2]

Шестодневна беба постала је владарка Шкотске након очеве смрти у тридесетој години живота. Одлучено је да ће Маријина мајка владати као регент у њено име. У јулу 1543. године договорено је да ће се Марија, кад одрасте, удати за принца Едварда, дуго очекиваног сина енглеског краља Хенрија VIII и његове треће супруге, Џејн Симор. Маријина мајка се снажно противила овом браку. Два месеца се сакривала у замку Стирлинг, где су се вршиле припреме за Маријину круниндбу.

Деветомесечна Марија је крунисана као краљица Шкота у замку Стирлинг, 9. септембра 1543. године.

Договор да се Марија уда за Едварда распуштен је недуго након њене крунидбе. Шкоти нису подржавали заруке, посебно због сумњивих Хенријевих захтева за старатељство над Маријом. Хенри је такође тражио од Шкота да прекину традиционалну алијансу са Француском, с којом Енглеска никада није била у добрим односима. Бојећи се побуне народа, Парламент је прекинуо заруке крајем 1543. године. Хенри VIII је затим годинама силом покушавао да отме Марију, започињући сукобе са Шкотском у којима је изгубљено много живота и новца. Марија од Гизе је сакривала кћер у тајним одајама замка Стирлинг док је енглеска војска покушавала да заузме Единбург. Сукоби су трајали до јуна 1551. године, када Шкотској у помоћ стигла Француска.

Одрастање у Француској[уреди]

Како би се одужили Француској за ову помоћ, Шкоти су се сложили да се Марија заручи за дофена Франсоу, сина француског краља Анрија II. Сада заручена, Марија је 1548. године, као петогодишња девојчица, послата на француски двор заједно са властитом групом дворјана, где је требала да проведе тринаест година под старатељством краља. Анри II јој је пружио животне услове попут његових кћерки, и захтевао је да је третирају као суверена. Она је уживала велику популарност међу члановима утицајне мајчине породице.

Марија I је с мужем користила титулу: Франсоа и Марија, милошћу Божијом, краљ и краљица Француске, Шкотске, Енглеске и Ирске

Према описима дворјана, Марија је била живахна и паметна, а имала је и обећавајуће детињство. Била је омиљена на француском двору, где је добила добро образовање па је на крају школовања савршено говорила француски, латински, грчки, шпански и италијански поред свог матерњег језика. Научила је да свира два инструмента, а учена је и јахању, везу, соколарству, те поезији и прози.

За годину дана млађег дофена се удала 24. априла 1558. године, у катедрали Нотр Дам. Анри II је умро 10. јула 1559. године, па је Марија са седамнест година постала француска краљица као супруга новог краља, Франсое II.

Право на енглески трон[уреди]

Године 1558. умрла је Мери I Тјудор. Анри II је охрабривао своју снају да преузме енглески краљевски грб и прогласи се краљицом, пошто је и он, као и већина католичког света, Елизабету сматрао незаконитом краљицом на основу њене илегитимности. Њихове наде су пале у воду, будући да је већинско протестантско становништво Елизабету признало за законитог монарха. Елизабета, међутим, није имала деце, па је Марија постала њена предпостављена наследница по примогенитури, као најстарија унука у мушкој линији Елизабетине тетке Маргарете:

Хенри VII ТјудорМаргарита ТјудорЏејмс V од ШкотскеМери I од Шкотске

Иако католицима није забрањено право на трон све до 1701. године, Хенри VIII је у својој опоруци изричито забранио Стјуартима наслеђивање енглеске круне. Према његовој опоруци, са којом се тада сложио и парламент, трон би, уколико ниједно од његове деце не остави потомка, требала наследити деца његове млађе сестре Мери. Французи су били преокупирани унутрашњим проблемима са домаћим протестантима да би помогли Мери у инвазији на Енглеску.

Марија титулу француске краљице није држала дуго; Франсоа II је умро 5. децембра 1560. године, остављајући трон своме брату, Шарлу IX, а Маријина свекрва, Катарина Медичи, је постала Шарлов регент. Дана 6. јула, након смрти Маријине мајке, Француска је Споразумом из Единбурга признала Елизабету I за закониту владарку Енглеске. Седамнаестогодишња Марија, још увек у Француској, је то и даље одбијала.

Живот у Енглеској и смрт[уреди]

Од како је дошла у Енглеску, Мери је представљала претњу Елизабети. Велик број католика у Енглеској је сматрао да Мери има право на енглески престо на коме се у том тренутку налазио протестант (Елизабета). То је био разлог због којег је Елизабета затварала Мери по различитим замковима централне Енглеске више од осамнаест година. Године 1586. Мери је ухапшена под сумњом да је учествовала у Бабингтоновој завери. Суд ју је прогласио кривом и осудио је на смрт, одсецањем главе. Погубљење је извршено фебруара 1587. године, а остало је забележено да је Мери умрла мученички јер је џелат морао два пута да је удари секиром како би јој одвојио главу од тела.

Често се меша са енглеском краљицом Мери I Тјудор (Крвавом Мери), другом женом Филипа II од Шпаније, која је живела у првој половини 16. века.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Џејмс II од Шкотске
 
 
 
 
 
 
 
8. Џејмс III од Шкотске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Гелдерландска
 
 
 
 
 
 
 
4. Џејмс IV од Шкотске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Кристијан I Дански
 
 
 
 
 
 
 
9. Маргарета од Данске, краљица Шкотске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Доротеја од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
2. Џејмс V од Шкотске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Едмунд Тјудор
 
 
 
 
 
 
 
10. Хенри VII Тјудор
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Маргарет Бофорт, грофица од Ричмонда и Дарбија
 
 
 
 
 
 
 
5. Маргарита Тјудор
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Едвард IV Јорк
 
 
 
 
 
 
 
11. Елизабета од Јорка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Елизабета Вудвил
 
 
 
 
 
 
 
1. Мери Стјуарт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Frederick II, Count of Vaudémont
 
 
 
 
 
 
 
12. René II, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Yolande of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
6. Клод од Гиза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Адолф, војвода од Гелдерса
 
 
 
 
 
 
 
13. Филипа Гелдерландска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Catharine of Bourbon
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија од Гиза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. John II, Count of Vendôme
 
 
 
 
 
 
 
14. Франсоа, гроф Вендома
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Isabelle de Beauveau
 
 
 
 
 
 
 
7. Антоанета Бурбонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Peter II, Count of Saint-Pol
 
 
 
 
 
 
 
15. Marie de Luxembourg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Маргарита Савојска
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Bishop John Lesley said Mary was born on the 7th, but Mary and John Knox claimed the 8th, which was the feast day of the Immaculate Conception of the Virgin Mary (Fraser 1994, стр. 13; Wormald 1988, стр. 11).
  2. ^ Први шкотски краљ из династије Стјуарт наследио је круну захваљујући династичком праву своје мајке; Mary Queen of Scots

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]