Kalisten
| Kalisten | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Druga imena | Καλλισθένης |
| Datum rođenja | oko 360. p. n. e. |
| Mesto rođenja | gorad Olint, |
| Datum smrti | 328. p. n. e. |
Kalisten (stgrč. ΚαλλισθενηςΚαλλισθενης; oko 360. p. n. e. - 328. p. n. e.) - grčki istoričar, hroničar pohoda Aleksandra Velikog[1].
Unuk Aristotelove sestre Arimneste. Sin njene ćerke Gero. Rođen je u gradu Olintu, koji je bio atinska kolonija na poluostrvu Halkidiki. Odgajio ga je Aristotel, svojevremeno zajedno sa Aleksandrom Velikim. Godine 336. p. n. e. otišao je u Atinu i pratio Aleksandra tokom njegovog pohoda na Istok. Svojom iskrenošću navukao je na sebe nemilost kralja; bio osumnjičen za zaveru i okovan u lance, u kojima je i umro 328. p. n. e.[2].
Teofrast je posvetio knjigu sećanja na njega: „Kalisten, ili o tuzi“. Iz Kalistenovih istorijskih dela: „Helenika“ (istorija Grčke od 857. p. n. e. do 387. p. n. e., u 10 knjiga) i Istorija svetog rata sa Fokiđanima (356. – 345. p. n. e.) – Do ovoga je sačuvano samo nekoliko fragmenata. Fenomenalna „Istorija Aleksandra Velikog“, koja se nalazi pod njegovim imenom u raznim rukopisima, delo je kasnijeg datuma (verovatno 2. ili 3. vek). Fragmenti originalnih Kalistenovih dela prikupljeni su od Vestermana, «De Callisthene Olynthio et Pseudo Callisthene qui dicitur commentatio» (3 programa, Lpts., 1838-1842) i Geiera, u «Alexandri Magni historiarum scriptores» (Lpts.44, 1842). ), a zajedno sa Pseudo-Kalistenom - kod K. Milera u dodatku Arijanu (Par., 1846)[3].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Callisthenes of Olynthus - Livius”. www.livius.org. Pristupljeno 2024-02-29.
- ^ „MEDICINE IN THE ENCYCLOPÆDIA BRITANNICA.”. The Lancet. 178 (4602): 1355. 1911. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(01)53961-6.
- ^ „Vikent - Kallisfen”. vikent.ru. Pristupljeno 2024-02-29.