Аријан
Аријан | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Датум рођења | око 86. |
Место рођења | Никомедија, |
Датум смрти | 175. |
Место смрти | Атина, |
Луције Флавије Аријан Ксенофонт (лат. Lucius Flavius Arrianus Xenophont, грч. Ἀρριανός; око 86 – 146) из Никомедије је био римски историчар, војни генерал и филозоф грчког порекла.
Његова дела укључују „Анабазу“ који се сматра најзначајним радом у животу Александра Македонског,[1] „Индику“ која описује путовања у Индији током Александрових освајања и бројна друга мања дела. Аријана не треба мешати са атенским војсковођом и историчаром Ксенофонтом који је живео у 4. столећу п. н. е. и чије се дело такође назива „Анабасис“. Модерни историчари сматрају Аријана једним од најбољих аутора о Александровим походима и једним од најзначајнијих историчара који су своја дела писали из војне перспективе.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Луције Флавије Аријан”. Еволута. Приступљено 17. 1. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Arrian, The Campaigns of Alexander, translated by Aubrey de Sélincourt, Penguin Classics, 1958 and numerous subsequent editions.
- Phillips, A. A., and M. M. Willcock (eds.). Xenophon and Arrian On Hunting with Hounds. Cynegeticus. Oxford: Aris & Phillips, 1999. ISBN 0-85668-706-5.
- P. A. Stadter, Arrian of Nicomedia, Chapel Hill, 1980.
- R. Syme, 'The Career of Arrian', Harvard Studies in Classical Philology vol.86 (1982), pp. 171–211.
- E. L. Wheeler, Flavius Arrianus: a political and military biography, Duke University, 1977.nn
- Cartledge, Paul; Romm, James S.; Strassler, Robert B.; Pamela Mensch (2010). The Landmark Arrian: The Campaigns of Alexander. New York: Pantheon. ISBN 978-0-375-42346-8.
- Yardley, J. & Heckel, W. (2004) The History of Alexander, Penguin, London, pp.5 & 269.
- Brodersen, K. (2017) Arrianos / Asklepiodotos: Die Kunst der Taktik. Greek and German, De Gruyter, Berlin ISBN 978-3-11-056216-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Аријан на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Livius, Arrian of Nicomedia Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2014) by Jona Lendering