Kapilar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kapilari

Kapilari su najkraći krvni sudovi, dužine 5–10 μm, dok im je zid debljine 0,5 mikromilimetara. Mala debljina zida kapilara služi efikasnoj i brzoj razmeni iz ili u kapilare; molekula kiseonika, ugljen-dioksida, šećera, amino kiselina, vode, i ostalih materija, između krvi i ćelija tkiva. Nivo razmena materija kroz zidove kapilara varira od regiona do regiona tela, mada u nekim delovima tela, kao što je mozak, razmena ne postoji.

Kapilari su najbrojniji krvni sudovi u organizmu, i broje se na oko 10 milijardi. Veličina celokupne površine svih kapilara je oko 6.000 m², dok su zidovi najtanjih kapilara od samo jednog sloja endotelijuma.

Krv teče iz srca u arterije, koje se granaju u uske arteriole, a potom se one granaju u kapilare. Pošto je izvršena razmena materija iz krvi, dopremljene terminalnim kapilarima na nivou tkiva, iz arterijskih nastaju venski kapilari koji dalje formiraju venule, a zatim iz njih nastaju vene, koje vraćaju krv u srce.

Vrste kapilara[uredi | uredi izvor]

  • Kontinuirani kapilari, Kod ove vrste endotelijalne ćelije su veoma blizu jedne drugim, i ostavljaju malo prostora izmeću svake ćelije. Ovi kapilari efikasno propuštaju male molekule kao i molekule koji poseduju visok nivo rastvorljivosti u mastima (molekule kiseonika, ugljendioksida i steroida), dok je propuštanje molekula rastvorljivih u vodi veoma mali (natrijum, kalijum, amino kiseline i šećeri).
  • Kapilari prekriveni porama, Ovi kapilari omogućavaju transport velikih molekula kao i belančevina. Ova vrsta kapilara javlja se u organima koji zahtevaju visok nivo razmene materija, kao što su bubreg i debelo crevo.


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]