Kapilaroskopija nokta

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
A. nokatna ploča; B. lunula; C. koren; D. sinus; E. matrica; F. ležište nokta; G. hiponihijum; H. slobodna ivica.

Kapilaroskopija nokta je visoko osetljiva, jeftina, jednostavna, bezbedna i neinvazivna metoda snimanja koja se koristi u morfološkoj analizi ishrane kapilara u predelu noktiju.[1] Danas se ova metoda koristi za grupu poremećaja spektra skleroderme da bi se razlikovao primarni Rejnoov fenomen (RF) od sekundarnog RF kod reumatskih oboljenja. Analogne promene se mogu primetiti i kod drugih bolesti vezivnog tkiva (BVT) kao što su mešana bolest vezivnog tkiva, sindromi preklapanja, dermatomiozitis i polimiozitis.[2]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Rano otkrivanje mikrovaskularnih promena koje mogu nastati kod nekih inflamatornih bolesti vezivnog tkiva glavna je prednost kapilaroskopije, koja je privukla pažnju mnogih reumatologa, nakon što su Američki koledž za reumatologiju i Evropska ligi protiv reumatizma, predložili kapilaroskopiju kao dodatni kriterijum za preliminarnu klasifikaciju sistemske skleroze (SSk).[3]

Kada se koriste zajedno, autoantitelima kapilaroskopski nalazi su generalno prihvaćeni kao moćan dijagnostički alat za otkrivanje novih bolesti vezivnog tkiva (BVT ) kod pacijenata sa Rejnoovim fenomenom.[4] Različiti parametri kao što su:[5] antinuklearna antitela (ANA), broj kapilara i prisustvo džinovskih kapilara, kombinovani su u algoritmi koji su označeni pod nazivom prognostička uputstva zasnovana na pravilima pomoću kapilaroskopskog pregleda noktiju i serologija povezane sa sklerodermom. Ovo je omogućilo stratifikaciju Rejnoovog fenomena (RF) na osnovu rizika od incidenata sistemske skleroze.[6][2]

Procedura snimanja traje oko 15-30 minuta.[7]

Distribucija kapilara[uredi | uredi izvor]

U većini delova ljudskog tela kapilarne petlje su okomite na površinu kože, dok u predelu nabora noktiju postaju paralelne sa površinom kože. Homogena i uređena distribucija kapilara raspoređenih paralelno i na pravilnim uskim rastojanjima između uzlaznih i silaznih grana nalazi se u kapilaroskopskim pregledima zdravih subjekata, uključujući decu i adolescente.[8]  

Regularna kapilarna distribucija se odnosi na pravilan i uredan raspored kapilara u redovima.[9]

Dezorganizacija kapilara ili neorganizovana arhitektura se definiše kao potpuno izobličenje normalnog i pravilnog kapilarnog uzorka.

Primena[uredi | uredi izvor]

Opšte mišljenje o povezanosti kapilaroskopskih nalaza sa kliničkom uključenošću i aktivnošću bolesti kod sistemske skleroze nije ujednačeno.[10] Ovo je navodno zato što su fazne promene mikroangiopatije povezane sa sistemskom sklerozom gotovo univerzalna karakteristika skleroderme i nisu specifične za određeni tip prateće kliničke manifestacije.[11] Dakle, brzina progresije mikrovaskularnih alteracija može biti odlučujući kriterijum, a u slučajevima brze dinamike kapilaroskopskih nalaza može se smatrati indikatorom aktivnosti bolesti.

Zanimljivo je da je vaskularni „oporavak“ primećen nakon tretmana imunosupresivnim lekovima, transplantacije hematopoetskih matičnih ćelija i antagonista endotelinskog receptora – bosentana.

Dalji razvoj znanja o kapilaroskopiji nabora noktiju kod sistemske skleroze proširio je njenu primenu od uglavnom dijagnostičkog alata do utvrđenog, pouzdanog metoda za procenu aktivnosti bolesti, prognoze bolesti i terapijskog odgovora.[12]

Preduslovi[uredi | uredi izvor]

Važne tačke i razmatranja koje treba imati na umu u proceduri kapilaroskopije su:

  • Od pacijenata se traži da izbegavaju uzimanje kofeina i pušenje 4-6 sati pre pregleda.[13]
  • Pacijentima se savetuje da ne uklanjaju kutikulu noktiju mesec dana pre snimanja kako bi izbegli mikrotraume koje bi mogle da dovedu pregled u opasnost.[14]
  • U postupku treba koristiti samo biljna ulja (neutralna ulja) koja su pogodna za kožu, kao što su ulje oraha, ulje kedrovine, maslinovo ulje i ulje od kikirikija. Primena uobičajenih imerzionih ulja koja se koriste u mikroskopiji može izazvati iritaciju kože i sluzokože.
  • Fizički povređeni prsti se isključuju iz ispitivanja.[15]
  • Pre kapilaroskopije nožnih prstiju, od pacijenata se traži da mekom četkom očiste nokte na nogama i uklone prljavštinu i bakterije koje se mogu zaglaviti u uglovima noktiju, vodeći računa da ne oštete okolnu kožu.
  • Kapilaroskop je bolje postaviti na pod prilikom pregleda nožnih prstiju, ali je za uporedni pregled prstiju prikladnije da aparat bude na stolu.[16]
  • Snaga uvećanja optičkih sondi može da se kreće od 100 h do 1.000 h, iako se uvećanje od 200 h rutinski koristi u kliničkoj praksi. Kapilare se mogu jasnije posmatrati pri ovom uvećanju; međutim, svaka kapilaroskopska slika napravljena na ovaj način može pokriti samo četvrtinu površine nabora noktiju. Pri uvećanjima većim od 600 h, krvne ćelije unutar kapilara se mogu vizuelizovati.[17]
  • Pošto četvrti i peti prst obe ruke imaju najveću transparentnost kože, najpreciznije morfološke procene mogu se dobiti sa ovih prstiju.[18]
  • Pre postupka kapilaroskopije pacijentima, posebno deci, trebalo bi se objasniti funkcije opreme.[2]
  • Vazodilatacija se može sprečiti hladnim izvorom svetlosti. Kada koristite kontaktne optičke sonde, primenu minimalnog pritiska na nabore noktiju treba izbegavati, jer to može da modifikuje krvne sudove.[19]
  • Da bi se pravilno sagledale sve morfostrukturne karakteristike ispitivanog polja, kapilaroskopska sonda mora da se pomera sporim ravnomernim pokretom.[20]
  • Predlaže se da slike dobijene tokom pregleda treba da analiziraju dva različita stručnjaka bez prethodnog poznavanja kliničkog stanja pacijenta, jer je merenje kapilarnih dimenzija ručno zamorno i sklono netačnosti.[21]
  • Na istom prstu zdravog subjekta, morfološki obrazac mikrocirkulacije nabora noktiju obično ostaje konstantan dugi niz godina.[22]
  • Za bolju rezoluciju slike, dodavanje više ulja bi moglo biti od koristi. Međutim, i premalo ili mnogo ulja može smanjiti rezoluciju i treba ih izbegavati.[23]
  • Sasvim je uobičajeno da ima mali ili nikakav kapilarni protok kada je prostorija za ispitivanje hladna ili je subjekt nervozan.[23]

Značaj metode[uredi | uredi izvor]

Jednostavnost, sigurnost i neinvazivnost kapilaroskopije nabora noktiju su od neprocenjive vrednosti u otkrivanju osnovne bolesti vezivnog tkiva kod pacijenata sa Rejnoovim fenomenom (RF). Drugo novi tretmani i specifične terapije primenjene u ranijoj prefibroznoj fazi sistemske skleroze mogu biti korisnije u ublažavanju i kontroli bolesti.

U progresivnim stadijumima bolesti, kapilaroskopija može biti korisna u praćenju mikrovaskularnog uticaja lekova. Stoga se kapilaroskopija može smatrati prilično osetljivim i visoko specifičnim testom za otkrivanje i skrining poremećaja spektra skleroderme i korisnim alatom za praćenje i predviđanje zahvatanja organa u sklerodermi.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lambova, Sevdalina Nikolova; Müller-Ladner, Ulf (2013). „Capillaroscopic pattern in systemic lupus erythematosus and undifferentiated connective tissue disease: What we still have to learn?”. Rheumatology International (na jeziku: engleski). 33 (3): 689—695. ISSN 0172-8172. doi:10.1007/s00296-012-2434-0. 
  2. ^ a b v Ingegnoli, Francesca; Gualtierotti, Roberta (2013). „A systematic overview on the use and relevance of capillaroscopy in systemic sclerosis”. Expert Review of Clinical Immunology. 9 (11): 1091—1097. PMID 24147535. doi:10.1586/1744666X.2013.849198. 
  3. ^ van den Hoogen, Frank; Khanna, Dinesh; Fransen, Jaap; Johnson, Sindhu R.; Baron, Murray; Tyndall, Alan; Matucci‐Cerinic, Marco; Naden, Raymond P.; Medsger, Thomas A. (2013). „2013 Classification Criteria for Systemic Sclerosis: An American College of Rheumatology/European League Against Rheumatism Collaborative Initiative”. Arthritis & Rheumatism (na jeziku: engleski). 65 (11): 2737—2747. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.38098. 
  4. ^ Koenig, Martial; Joyal, France; Fritzler, Marvin J.; Roussin, André; Abrahamowicz, Michal; Boire, Gilles; Goulet, Jean‐Richard; Rich, Éric; Grodzicky, Tamara (2008). „Autoantibodies and microvascular damage are independent predictive factors for the progression of Raynaud's phenomenon to systemic sclerosis: A twenty‐year prospective study of 586 patients, with validation of proposed criteria for early systemic sclerosis”. Arthritis & Rheumatism (na jeziku: engleski). 58 (12): 3902—3912. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.24038. 
  5. ^ Cutolo, M.; Pizzorni, C.; Tuccio, M.; Burroni, A.; Craviotto, C.; Basso, M.; Seriolo, B.; Sulli, A. (2004-06-01). „Nailfold videocapillaroscopic patterns and serum autoantibodies in systemic sclerosis”. Rheumatology (na jeziku: engleski). 43 (6): 719—726. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/keh156. 
  6. ^ Ingegnoli, F.; Boracchi, P.; Gualtierotti, R.; Biganzoli, E. M.; Zeni, S.; Lubatti, C.; Fantini, F. (2010-01-25). „Improving outcome prediction of systemic sclerosis from isolated Raynaud's phenomenon: role of autoantibodies and nail-fold capillaroscopy”. Rheumatology. 49 (4): 797—805. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/kep447. 
  7. ^ Lefford, F; Edwards, J C (1986-09-01). „Nailfold capillary microscopy in connective tissue disease: a quantitative morphological analysis.”. Annals of the Rheumatic Diseases (na jeziku: engleski). 45 (9): 741—749. ISSN 0003-4967. doi:10.1136/ard.45.9.741. 
  8. ^ Kamińska-Winciorek, Grażyna; Śpiewak, Radosław (2013-05-10). „Dermoscopy on subungual melanoma”. Postępy Higieny i Medycyny Doświadczalnej. 67: 380—387. ISSN 1732-2693. doi:10.5604/17322693.1048815. 
  9. ^ Cheng, Cynthia; Daskalakis, Constantine; Falkner, Bonita (2010). „Alterations in capillary morphology are found in mild blood pressure elevation”. Journal of Hypertension (na jeziku: engleski). 28 (11): 2258—2266. ISSN 0263-6352. doi:10.1097/HJH.0b013e32833e113b. 
  10. ^ Frommer, Klaus W.; Neumann, Elena; Muller-Ladner, Ulf (2020-10-28). „Role of adipokines in systemic sclerosis pathogenesis”. European Journal of Rheumatology. 7 (-3): 165—172. ISSN 2147-9720. doi:10.5152/eurjrheum.2020.19107. 
  11. ^ Lambova, Sevdalina Nikolova; Muller-Ladner, Ulf (2018-04-20). „Nailfold Capillaroscopy Within and Beyond the Scope of Connective Tissue Diseases”. Current Rheumatology Reviews. 14 (1): 12—21. ISSN 1573-3971. doi:10.2174/1573397113666170615093600. 
  12. ^ Lambova, Sevdalina Nikolova; Müller-Ladner, Ulf (2019). „Nailfold capillaroscopy in systemic sclerosis – state of the art: The evolving knowledge about capillaroscopic abnormalities in systemic sclerosis”. Journal of Scleroderma and Related Disorders (na jeziku: engleski). 4 (3): 200—211. ISSN 2397-1983. PMC 8922564 Slobodan pristup. PMID 35382505. doi:10.1177/2397198319833486. 
  13. ^ Murray, Andrea K.; Feng, Kaiyan; Moore, Tonia L.; Allen, Phillip D.; Taylor, Christopher J.; Herrick, Ariane L. (2011). „Preliminary Clinical Evaluation of Semi-automated Nailfold Capillaroscopy in the Assessment of Patients with Raynaud’s Phenomenon: Semi-automated Nailfold Capillaroscopy”. Microcirculation (na jeziku: engleski). 18 (6): 440—447. doi:10.1111/j.1549-8719.2011.00104.x. 
  14. ^ Piotto, Daniela Gerent Petry; Len, Cláudio Arnaldo; Hilário, Maria Odete Esteves; Terreri, Maria Teresa Ramos Ascensão (2012). „Capilaroscopia periungueal em crianças e adolescentes com doenças reumáticas”. Revista Brasileira de Reumatologia. 52 (5): 727—732. ISSN 0482-5004. doi:10.1590/s0482-50042012000500007. 
  15. ^ Hoerth; Kundi; Katzenschlager; Hirschl (2012-01-01). „Qualitative and quantitative assessment of nailfold capillaries by capillaroscopy in healthy volunteers”. Vasa (na jeziku: engleski). 41 (1): 19—26. ISSN 0301-1526. doi:10.1024/0301-1526/a000159. 
  16. ^ Jung, Peter; Trautinger, Franz (2013). „Capillaroscopy of toes”. JDDG: Journal der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft. 11 (9): 855—866. PMID 23763650. doi:10.1111/ddg.12117. 
  17. ^ Cutolo, M.; Smith, V. (2013-11-01). „State of the art on nailfold capillaroscopy: a reliable diagnostic tool and putative biomarker in rheumatology?”. Rheumatology (na jeziku: engleski). 52 (11): 1933—1940. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/ket153. 
  18. ^ Cutolo, Maurizio; Grassi, Walter; Matucci Cerinic, Marco (2003). „Raynaud's phenomenon and the role of capillaroscopy”. Arthritis & Rheumatism (na jeziku: engleski). 48 (11): 3023—3030. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.11310. 
  19. ^ Patil, Abhishek; Sood, Isha (2020-11-11), Nailfold Capillaroscopy in Rheumatic Diseases, IntechOpen, Pristupljeno 2024-05-06 
  20. ^ Berks, Michael; Tresadern, Phil; Dinsdale, Graham; Murray, Andrea; Moore, Tonia; Herrick, Ariane; Taylor, Chris (2014), An Automated System for Detecting and Measuring Nailfold Capillaries, Springer International Publishing, str. 658—665, ISBN 978-3-319-10403-4, Pristupljeno 2024-05-06 
  21. ^ Allen, P. D.; Taylor, C. J.; Herrick, A. L.; Moore, T. (1999), Image Analysis of Nailfold Capillary Patterns from Video Sequences, Springer Berlin Heidelberg, str. 698—705, ISBN 978-3-540-66503-8, Pristupljeno 2024-05-06 
  22. ^ Grassi, Walter; Medico, Patrizia Del; Izzo, Franco; Cervini, Claudio (2001). „Microvascular involvement in systemic sclerosis: Capillaroscopic findings”. Seminars in Arthritis and Rheumatism (na jeziku: engleski). 30 (6): 397—402. doi:10.1053/sarh.2001.20269. 
  23. ^ a b „Measuring Velocity Using the CAM1”. www.kktechnology.com. Pristupljeno 2024-05-06. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Капилароскопија_нокта&oldid=27776890”