Katastrofa na podmornici Kursk
| Vreme | 11:29:34 — 11:31:48 (UTC+4) |
|---|---|
| Datum | 12. avgust 2000.. |
| Lokacija | Barencovo more |
| Koordinate | 69° 36′ N 37° 34′ E / 69.600° S; 37.567° I |
| Uzrok | eksplozija torpeda |
| Ishod | gubitak podmornice, osoblja i članova posade |
| Umrlih | 118 (svi) |
| Osuđeni | nema |
Katastrofa na nuklearnoj podmornici Kursk (K-141) dogodila se 12. avgusta 2000. godine, kada je jedna od tadašnjih najsofisticiranijih plovila ruske vojske, usled eksplozije, potonula u Barencovom moru zajedno sa 118 članova posade. Niko nije preživeo.
Nuklearna podmornica K-141 je bila deo Projekta 949A „Antej”. Projekat „Antej” (ili po NATO klasifikaciji Projekat OSKAR-2) obuhvatao je sovjetske i ruske nuklearne podmornice naoružane krstarećim raketama P-700 granit, dizajnirane za uništavanje protivničkih borbenih nosača aviona. Podmornicu su pokretala dva nuklearna reaktora OK 650-B. Brzina na površini bila je 15 čvorova a podvodna brzina 33 čvora. Maksimalna dubina zaranjanja bila je 600 metara, autonomija delovanja 120 dana, a posadu je moglo sačinjavati maksimalno 130 ljudi. Naoružanje se sastojalo od 24 P-700 granit krstarećih raketa i četiri torpedne cevi.[1]
Dana 10. avgusta 2000. godine, Kursk je učestvovao u vežbama u Barencovom moru. U razdoblju od 11.40 do 14.40 časova, 12. avgusta, podmornica je izvodila vežbu napada na zamišljenu protivnički nosač aviona. Međutim, oko 11.28, sonar na nuklearnoj krstarici „Petar Veliki” zabeležio je snažne akustične signale. Nakon toga, Kursk nije izvršio planiranu vežbu u vidu torpednog napada i više se nije javljao. Sledećeg jutra, pokrenuta je opsežna potraga za nestalom podmornicom. Nađena je u 4.51 časova, osmotrena ležeći na dubini od 108 metara.[1]
Norveška i britanska mornarica ponudile su pomoć, ali im nije bilo dozvoljeno da učestvovaju u operaciji spasavanja. Početkom 13. avgusta spasilačke ekipe ruskih ronilaca sa specijalnim podmornicama za operacije u dubokim vodama pokušale su ući u Kursk. Tek 20. avgusta dozvoljeno je jednoj norveškoj posadi da učestvuje u operaciji spasavanja, koja je sledećeg dana uspela da prodre u potonulu podmornicu, potpuno ispunjenu vodom. Kasnije tog dana, izdana je i službena vest da je cela posada poginula.[1]
Prema službenoj verziji, koju je izneo ruski vojni tužilac, general Ustinov, u podmornici je došlo do eksplozije torpeda. Eksploziju je uzrokovalo curenje HTP-a, vrlo opasne supstance, na druge delova raketa. Posle dva minuta došlo je do zapaljenja koje je uzrokovalo detonaciju torpeda smeštenih u prvom odeljku broda. Druga eksplozija je uzrokovala destrukciju nekoliko odeljaka podmornice.[1]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g „Iz vojne povijesti: Katastrofa nuklerane podmornice K-141 Kursk”. Hrvatski časnički zbor. Pristupljeno 10. 5. 2020.