Pređi na sadržaj

Kafu Nagai

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kafu Nagai

Kafu Nagai (永井 荷風 Nagai Kafū, 1879-1959), je bio pseudonim japanskog autora, dramskog pisca, esejiste i pisac dnevnika Nagai Sokići (永井 壮吉). Njegova dela su poznata po opisima života u Tokiju početkom 20-tog veka, naročito među gejšama, prostitutkama, kabaretskim plesačicama i ostalim stanovnicima živahnih zabavnih oblasti u gradu

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Kafu je rođen kao najstariji sin visoko postavljenog činovnika Nagai Kjućiro (永井 久一郎), koji je imao 28 godina, i Nagai Cune (永井 恆) koja je imala 19 godina. Kjućiro je bio naučnik, birokrata i biznismen koji je kasnije postao poznat po svojoj kineskoj poeziji. Kafu je imao troje braće i jednu sestru. Kada je drugi sin rođen 1883, Kafu je poslat da živi sa majčinom porodicom. 1884. je pohađao vrtić koji je sarađivao sa Oćanomizu ženskim učiteljskim koledžom. Kafu se vratio kući kod roditelja januara 1886. kada je počeo da ide u osnovnu školu.[1]

Porodica Nagai

1891.je pohađao privatnu školu na engleskom u Kanda, u Tokiju. 1894. se razboleo, pretpostavlja se od tuberkoloze, i proveo je par meseci tokom 1895. u bolnici u Odavari. Sa učenjem šankuhaći i kineske poezije je počeo 1896, sa 17 godina. U februaru naredne godine, obavio je prvu od svojih mnogih poseta distriktu crvenog svetla u Jošivari. Iste godine je diplomirao u srednje škole i nije položio prijemni ispit za univerzitet. Zajedno sa svojom majkom i mlađim bratom je posetio Šangaj, gde je njegov otac radio za brodsku kompaniju Nipon Jusen. Vratio se u Japan u proleće i upisao se u odeljenje za kineski jezik institucije za obrazovanje na stranim jezicima koja je povezana sa Višom trgovinskom školom.

Godine 1898,je počeo sa pisanjem kratkih priča i učio sa novelistom Hirocu Rjuro (広津 柳浪). 1899. godine je učestvovao u pisanju i izvođenju rakugo i napustio je školu stranih jezika. 1900. godine je počeo da objavljuje kratke priče. 1901. godine se kratko zaposlio kao novinar i počeo je da uči francuski jezik. Nakon što je posetio Francusku, Nagai je napisao:

"Bez obzira koliko sam želeo da zapevam zapadne pesme, sve su bile veoma teške. Da li sam ja, rođen u Japanu, imao izbora osim da pevam japanske pesme? Da li je postojala japanska pesma koja je izrazila moje sadašnje osećanje - putnik koji se uronio u ljubav i umetnost u Francuskoj, ali se sada vraćao na krajnji kraj orijenta gde bi samo smrt pratila moj monoton život ?... Osećao sam se totalno napušteno. Pripadao sam naciji koja nije imala muziku za izražavanje emocija i napetosti"[2]

Vremenska linija bazirana na beleškama Nagai, koja je dodana 11. rukopisnom obimu Danćotei Nićiđo:

  • 1903: Putuje u Sjedinjene Američe Države. Ostaje u Takomi ,Vašingtonu.
  • 1904: Posećuje izložbu St. Luis. Upisuje se na koledžu Kalamazoo u Mičigenu.
  • 1905: Seli se u Njujork i počinje da radi za japansku banku.
  • 1906: Putuje u Lion, Pariz i London, a zatim se vraća u Japan. Objavljuje američke priče
  • 1907: Objavljuje Furansu Monogatari (francuske priče), koje su odmah potisnute.
  • 1908. godine (sa tri francuske turističke priče, izbrisane iz kasnijih izdanja).
  • 1908-11: Objavio je puno priča i izvedene su neke predstave. Studije na koledžu Kalamazoo u Mičigenu.
  • 1912: Ženi se.
  • 1913: Otac umire. Objavljuje zbirku prevedenih pesama. Razveo se. Uzima ljubavnicu.
  • 1914: Opet se ženi.
  • 1915: Objavljena antologija radova. Opet se razvodi. Živi nekoliko meseci u kući gejše.
  • 1916: Pokreće književni časopis.
  • 1918: objavljen prvi obim prikupljenih radova.
  • 1919: objavljena druga i treća zbirka prikupljenih radova. Uzima ljubavnicu.
  • 1920: Predstava izvedena u Carskom pozorištu. Uzima ljubavnicu.
  • 1921-22: Nekoliko predstava izvedenih u Tokiju.
  • 1923-44: Nastavlja da piše, iako publikacije postaju manje učestale.
  • 1945: Dom u Tokiju uništen u vazdušnim napadima. Ide u stan, koji je takođe uništen.

Tokom Drugog svetskog rata količina objavljene japanske literature bila je ograničena usled ekstremnih cenzura od strane Vlade, koja je nastojala da podstakne umetnike i pisce da usmere svoj fokus na ratne napore. Nagai Kafu je postao jedan od pobunjenika koji se suprostavio Vladi i nastavio da piše. Kao rezultat uspeo je da zadrži svoj status kao popularan pisac romana tokom rata. Posle rata mnogi japanski autori su bili emocionalno i psihološki pogođeni, a efekti su počeli da se prikazuju u naracijama, pesmama i esejima vezanim za smrt, bolest, očaj i poraz. Međutim, pošto Nagai Kafu nije doprineo ratnim naporima, poraz na njega nije uticao toliko teško i nastavio je da piše o stvarima koje je voleo u životu, a posebno o gejšama, prostitutkama i plesačicama, sve dok nije umro 30. aprila 1959. godine, od čira na želucu. Izdanje njegovih prikupljenih radova je objavljeno od strane Ivanami Šoten-a 1990. i ima do 30 tomova.

Stil pisanja

[uredi | uredi izvor]

Njegov stil pisanja je varirao zavisno od njegovog žanra i publike. Odražavajući se na njegovu studiju klasičnog kineskog i njegova čitanja predmodernih japanskih tekstova, njegovi dnevnici i neki njegovi eseji napisani su u visokom literarnom bungo (文語) stilu. Suprotno tome, većina njegovih predstava i romana je napisana u modernom stilu, tipičnom za eru u kojoj je pisao, a dijalog koji njegovi likovi pričaju čini se posebno prirodnim i nepromenjenim.

Glavni radovi

[uredi | uredi izvor]

Među glavnim radovima su:

  • American Stories (あめりか物語, Amerika Monogatari, 1908; modern English ed., Columbia University Press, 2000).
  • Geisha in Rivalry (腕くらべ, Ude Kurabe, 1916-1917)
  • A Strange Tale from East of the River (濹東綺譚, Bokutō Kidan, 1937)
  • Njegovi dnevnici, posebno Danchōtei Nichijō (断腸亭日乗, napisani 1917-1959)
  • During the Rains & Flowers in the Shade
  • Sumida River (すみだ川, Sumidagawa, 1911)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Jović Đalović, Marina (2015). Književnost i osećaj. Beograd: Kokoro. str. 103, 104. ISBN 978-86-6153-351-8. 
  2. ^ Pipes, Daniel (1998). „You Need Beethoven to Modernize”. Middle East Quarterly. 5: 3. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Jović Đalović, Marina (2015). Književnost i osećaj. Beograd: Kokoro. str. 103, 104. ISBN 978-86-6153-351-8. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]