Kolikvaciona nekroza

Kolikvaciona nekroza
Sinonimi	Liquefactive necrosis (or colliquative necrosis)
Specijalnosti	patologija

Kolikvaciona nekroza je vrsta nekroze u kojoj enzimi ćelija u potpunosti rastvaraju tkivo, tako da se nekrotični deo tkiva razmekšava, raspada i pretvara u tečnu kašu mrtvog tkiva koje sadrži veliku količinu tečnosti, i prolazi kroz proces miomalacije . Kolikvaciona nekroza se razvija u tkivima bogatim tečnošću sa visokom aktivnošću hidrolitičkih enzima, kao što je fokus sivog omekšavanja mozga .

Ako se kolikvaciona nekroza dešava u organima, na tom mestu stvara se preznina (defekt). Ovakva nekroza se primerno dešava u tkivu koje je po svojoj prirodi vlažno (npr mozak).

Definicija i vreste nekroze

Nekroza je reč grčkog porekla nekrōsis što znači „smrt“, a kasnije je prešla na savremeniji latinski naziv necrosis. Nekroza se može opisati kao patološki proces ćelijske smrti koji je mogao biti rezultat infekcija, hipoksije, traume ili toksina. Za razliku od apoptoze, nekroza je nekontrolisana i praćena je oslobađanjem mnogih hemikalija iz umiruće ćelije koje izazivaju oštećenje okolnih ćelija. Upala se često pokreće zbog nekroze.

Postoji mnogo vrsta morfoloških obrazaca koji se mogu pojaviti u nekrozi, a to su:

• koagulaciona nekroza,
• kolikvaciona nekroza,
• kazeozna nekroza,
• gangrenozna nekroza koja može biti suva ili vlažna, masna i fibrinoidna.

Za razliku od koagulacione nekroze, kolikvaciona nekroza formira viskoznu tečnu masu dok se mrtve ćelije vare. Mikroorganizmi mogu da oslobađaju enzime da razgrađuju ćelije i iniciraju imuni i inflamatorni odgovor. Ćelijsko rastvaranje i varenje umirućih ćelija takođe mogu osloboditi nove enzime, što ubrzava proces ukapljivanja. Mikroorganizmi stimulišu leukocite da se uđu u nekrotično područje i oslobađaju moćne hidrolitičke enzime (kao što su lizozimi) koji izazivaju lokalna oštećenja i lizu ćelija, izazivajući tečnu fazu. Enzimi odgovorni za rastvaranje su izvedeni ili iz bakterijskih hidrolitičkih enzima ili iz lizozomalnih hidrolitičkih enzima. To su proteaze (kolagenaze, elastaze), DNaze i lizozomalni enzimi. Kada ćelije umru od nekroze, one pokazuju dva glavna tipa mikroskopskih ili makroskopskih promena.

Etiopatogeneza

Nepovratno oštećenje ćelije kao rezultat susreta sa štetnim stimulansima uvek dovodi do smrti ćelije. Takvi štetni stimulansi uključuju infektivne agense (bakterije, viruse, gljive, parazite), hipoksiju i ekstremne uslove okoline kao što su toplota, izlaganje ultraljubičastom zračenju . Nastala smrt je poznata kao nekroza, termin koji se obično razlikuje od drugih glavnih posledica nepovratnog oštećenja poznatog kao ćelijska smrt apoptozom.

Vlažna nekroza, takođe poznata kao kolikvaciona nekroza, karakteriše se delimičnim ili potpunim rastvaranjem mrtvog tkiva i transformacijom u tečnu viskoznu masu. Tako nastao gubitak strukture tkiva se javlja u roku od nekoliko sati nakon početka nekroze. Za razliku od kolikvacione nekroze, koagulacionu nekrozu karakteriše održavanje normalne strukture nekrotičnih tkiva nekoliko dana nakon smrti ćelije.

Ovaj morfološki izgled je delom posledica delovanja hidrolitičkih enzima, koji izazivaju rastvaranje ćelijskih organela u ćeliji koja prolazi kroz nekrozu . Enzimi odgovorni za kolikvaciju su izvedeni iz bakterijskih hidrolitičkih enzima ili lizozomalnih hidrolitičkih enzima.

Tri glavna faktora doprinose kolikvacionoj nekrozi  :

• enzimska degradacija ćelijskih ostataka u mrtvim ili umirućim tkivima,
• enzimsko varenje okolnih tkiva,
• denaturacija ćelijskih proteina

Pošto su infektivni agensi bogati digestivnim enzimima i verovatno će izazvati inflamatorni odgovor, oni mogu brzo dovesti do procesa razgradnje ćelija. Ovo se manifestuje vlažnom nekrozom. Rastvaranje i degradaciju ćelija izaziva nekoliko enzima, neki od infektivnog organizma, a neki od lizozoma umirućih ćelija.

Enzimi uključeni u vlažnu nekrozu uključuju:

• proteaze (kolagenaze, elastaze),
• deoksiribonukleaze,
• lizozomalni enzimi

Kolikvaciona nekroza je oblik odumiranja tkiva u kome nakon početnog otoka tkiva dolazi do brzog enzimskog razlaganja nekrotičnog materijala, što se može nazvati omekšavanjem, razblaženjem (malacija) . Kod ove vrste nekroze preovlađuje hidrolitička degradacija tkiva. Za razliku od koagulacione nekroze, nekroza kolika se nalazi u tkivima koja imaju vrlo malo koaguliranih proteina (kao što je mozak) ili proteaza koje se formiraju kao sekret (kao što je pankreas). Kao rezultat bakterijske infekcije, koagulaciona nekroza može, pod uticajem hidrolaze leukocita, dovesti do razblaženja tkiva sličnog koagulacionoj nekrozi (npr inficirani infarkt pluća).

Kolikvaciona nekroza mozga

Zanimljivo je da infarkt koji uključuje nervni sistem (kao što je mozak) treba da se manifestuje kao koagulaciona nekroza, ali se to ne događa, već je prisutna kolikvacona nekroza. Nije u potpunosti objašnjeno zašto nervni sistem pokazuje kolikvacionu nekrozu bez uzroka infekcije, ali se smatra da nervni sistem sadrži veću količinu lizozomalnog sadržaja, koji dovodi do autolize i povećane mogućnosti da ovi enzimi probave ćelije u mozgu.

Kolikvacionu nekrozu mozga karakteriše prilično dobro definisana, mikroskopski ili makroskopski vidljiva lezija, koja se sastoji od mutnih, sivkasto-belih do žućkasto-sivih, mekih, delimično ili potpuno tečnih ostataka tkiva.

Klasično se kolikvaciona nekroza posmatra kod apsces nakom moždanih udara. Neuroni su skloni nekrozi jer imaju mnogo veći sadržaj lizozoma, dominira autoliza, što dovodi do njihovog razvodnjavanja.

Kolikavaciona nekroza mozga (najčešće ishemijska) počinje smanjenjem energetskih rezervi moždanog tkiva. Oslobađanje i ugradnja lizozomalnih hidrolaza i proteaza se dešava u kasnijoj fazi. Kao rezultat, na mestu nekroze formira se šupljina ispunjena tečnošću (pseudocista).

Vidi još

• Nekroza
• Apoptoza
• Gangrena

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).