Kongres u Veroni

Kongres u Veroni održan je 1822. godine sa ciljem donošenja odluke po pitanju oružane intervencije u Španiji gde je 1820. godine izvršena liberalna revolucija. Poslednji je kongres Svete alijanse.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Buržoaska revolucija u Španiji inspirisala je ustanike i u drugim evropskim zemljama: Portugal, Italiju, Francusku i Rusiju takođe su zahvatili nemiri. Ponovili su se događaji iz vremena Francuske revolucije koja je izazvala Francuske revolucionarne ratove Prve i Druge koalicije evropskih zemalja protiv buržoazije. Ovoga puta je postojala alijansa evropskih konzervativnih država (Sveta alijansa) koja je povela organizovaniju borbu protiv revolucionara. Alijansa je na prethodna dva kongresa, u Tropau i Ljubljani, donela odluku da oružanom intervencijom austrijske vojske uguši revoluciju u Napulju (1820-1821). Kongres na kome bi se Alijansa pozabavila pitanjem krize u Španiji sazvan je oktobra 1822. godine u Veroni. Problem se nije postavljao na isti način kao u Ljubljani. Do intervencije u Španiji moglo se doći samo uz pomoć ili pod vođstvom Francuske u kojoj su, nakon ubistva vojvode od Berija, na vlast došli ultraši na čelu sa Vijelom. Francusku su predstavljali Monmoransi i Šatobrijan. Otvoreno su se deklarisali kao pristalice oružane intervencije, iako im je vlada dala instrukcije da budu umereni. Tražili su da Francuska stane na čelo oružanih snaga. Engleska se snažno protivila oružanoj akciji. Ona je mogla predstavljati uvod za ponovno učvršćenje Španije u Americi što bi engleskoj trgovini nanelo znatnu štetu. Novi britanski minitar se na kraju saglasio sa akcijom. Luj XVIII je na sednici parlamenta januara 1823. godine izjavio: "Sto hiljada Francuza... pripravnih za pokret, prizivaju ime Svetog Luja da bi sačuvali španski presto od unuka Anrija IV.