Konstantin Duka (sin cezara Jovana Duke)
Konstantin Duka (grč. Κωνσταντινος Δουκας; oko 1050 – 1075/1076) je bio vizantijski vojskovođa i državnik, protostrator i protproedr – bratanac cara Konstantina X Duke i brat od strica cara Mihaila VII Duke.
Porodica[uredi | uredi izvor]
Konstantin Duka je bio mlađi sin cezara Jovana Duke – (brata cara Konstantina X), i Irine Pegonitise.[1] Rođen je pre 1050. godine. Prema izvorima, Konstantin je dobio ime u čast svog vladajućeg strica, ali ovaj podatak je verovatno pogrešan, jer je rođen mnogo pre dolaska na tron cara Konstantina X 1059. godine.[1] Konstantin Duka je bio mlađi brat protovestijara Andronika Duke, čime je postao i stric vizantijske carice Irine Dukine.
Poput svog starijeg brata Andronika i Konstantina Duke, je imao senatorsko dostojanstvo proto-proedra.[1]
Zajedno sa ostalim članovima porodice Duka, Konstantin je aktivno učestvovao u dvorskoj zaveri iz oktobra 1071. godine, kojim je s vlasti uklonjena carica Evdokija Makremvolitisa. Njemu je povereno vođstvo prvog pohoda protiv cara Romana IV Diogena. Suprotno očekivanjima, bivšeg cara su Turci oslobodili i uspeo je da okupi raznorodnu vojsku, na čijem je čelu započeo pohod na zapad ka Carigradu. Kada je car Roman IV stigao i zauzeo Dokeju, gde je postavio svoj logor, Konstantinu Duki je naređeno da izađe sa trupama da zaustavi dalje napredovanje cara Romana IV. U prestonici je Konstantin Duka okupio malu vojsku, sa kojom se prebacio u Malu Aziju, gde je uspeo da okupi svoje glavne snage. Važnu prednost dobio je i Konstantin Duka – pridružio mu se iskusni franački zapovednik Krispin, kojeg je prethodno smenio sa dužnosti i prognao car Roman IV, ali je od porodice Duka dobio pomilovanje, kojim je pridobijen. S druge strane,car Roman IV se takođe uveliko oslanjao na Franke u svojim redovima. Na njegovoj strani se borio i Teodor Alijat, njegov stari i iskusni saborac u bitkama. Trupe Konstantina Duke stigle su do Dokeje, ali se prvi sukob dve vojske završio neuspešno za obe strane. Car Roman IV je odbranu poverio Alijatu, koji je pokušao da odbije sledeći napad, ali ubrzo nakon početka bitke, Franci u njegovim redovima su dezertirali i prešli na stranu njegovog rođaka Krispina. Alijatove preostale snage su razbijene, a on sam je zarobljen i oslepljen. Razočaran, car Roman IV se povukao u rodnu Kapadokiju, gde se utvrdio u tvrđavi Tiropoion. Tamo su mu se pridružila nova pojačanja na čelu sa Hataturijem. Povodom nadolazeće zime, međutim, Konstantin Duka je opozvan u Carigrad, a vođstvo sledeće ekspedicije povereno je njegovom bratu Androniku.[2]
Za protostratora je 1073. godine postavljen Konstantin Duka. Nakon što su mu otac i brat Andronik poslati u Bitiniju, Konstantin je ostao u Carigradu, u blizini cara Mihaila VII Duke, nadajući se da će svog rođaka udaljiti od Nićiforicinog uticaja. Ubrzo potom, verovatno u jesen 1074. godine, protostrator Konstantin Duka je trebalo da predvodi novu ekspediciju protiv Normana Rusela de Bajola, čije su snage ranije uspele da nanesu porazan poraz rimskim snagama predvođenim cezarom Jovanom i njegovim sinom. Andronika Duku, su tom prilikom Normani zarobili. Noć uoči pohoda, međutim, Konstantin Duka je zahvaćen jakim bolom i uprkos naporima lekara preminuo je rano sledećeg jutra.[3]
Protostrator Konstantin Duka je bio oženjen i imao je najmanje jednog sina čije ime nije poznato.[3] Prema grčkom istraživaču Konstantinu Varzosu, zvao se Jovan i bio je oženjen bratanicom cara Aleksija I Komnina, ćerkom sevastokratora Isaka Komnina i Irene Alanske.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Polemis 1968, str. 59.
- ^ Polemis 1968, str. 59–60.
- ^ a b Polemis 1968, str. 60.
- ^ Varzos 1984, str. 145.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London, United Kingdom: The Athlone Press.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784634. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 01. 2021. g. Pristupljeno 28. 06. 2023.
