Евдокија Макремволитиса
 |
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе. |
| Евдокија Макремволитиса | |
|---|---|
Исус Христос крунише Романа и Евдокију
|
|
| Датум рођења | око 1021. |
| Датум смрти | 1096. |
| Супружник | Константин X Дука, Роман IV Диоген |
| Потомство | Михајло VII Парапинак, Андроник Дука, Константин Дука, Теодора Ана Дука, Теодора Дука, Зоја Дука, Нићифор Диоген, Леон Диоген |
| Византијска царица | |
| Период | 1059-1071 |
| Претходник | Катарина Бугарска |
| Наследник | Марија Аланија |
Евдокија Макремволитиса (грч. Ευδοκία Μακρεμβολίτισσα; око 1021 – 1096) била је византијска царица, односно супруга царева Константина X Дуке и Романа IV Диогена.
Садржај
Биографија[уреди]
Родила се као нећака цариградског партријарха Михаила Керуралија. Пре 1050. се удала за Константина, коме је родила седморо деце; једно је умрло у детињству, а двоје - Константин и Зоја, су рођени након што је Константин постао византијски цар 1059. године. Након Константинове смрти 1067. је преузела дужност регента за своје синове Михаила VII и Константина, заједно са Константиновим братом - Јованом Дуком. Михаило је био довољно стар да сам влада, али је Евдокија свеједно управљала царством и учинила његову браћу савладарима.
На Константиновој смртној постељи се заклела да се неће више удавати, те је чак дала затворити и протерати Романа Диогена када је посумњала у његове планове да преузме престо. Међутим, након што је закључила како источним границама Царства прети муслиманска инвазија, поништила је заклетву и удала се за Романа, али без пристанка Јована Дуке, патријарха Јована Ксифилина и Михаила VII. Брак је склопљен 1. јануара 1068. а Роман је постао ко-цар под именом Роман IV. Уз његову помоћ је Евдокија успела сузбити непосредну опасност. Са Романом је имала два сина - Никифора и Леона. Тада је Андроник Дука именован ко-царем од стране Романа IV. Брак са Романом, међутим, није био сретан за Евдокију, која га је сматрала превише ратоборним и амбициознима. Када је Роман заробљен од Турака Селџука у бици код Манцикерта 1071. Евдокија и Михаило су сами преузели власт. Када се, међутим, испоставило да је Роман преживио те да се враћа у Цариград, Јован Дука и Варјашка гарда су Евдокију присилили да напусти власт и повуче се у манастир.
Након што је Михаило VII свргнут 1078. од стране Никифора III, Евдокију је нови цар извукао из манастира у намери да је ожени. Међутим, Јован Дука се поновно томе успротивио, па је Евдокија умрла као монахиња након доласка на власт Алексија I Комнена 1081.
Дела[уреди]
Евдокија је позната и као списатељица, односно по речнику историје и митологије кога је назвала Ἰωνιά (Кревет од љубичица). Текст је у предговору посветила Роману Диогену и у њему је наводила родослове древних богова, хероја, хероина, као и приче о филозофима. Извори које је користила су углавном исти као и каснија византијска енциклопедија Суда. Век касније ју је историчар Нићифор Григора прогласио "другом Хипатијом".
Види још[уреди]
Литература[уреди]
- Византијски цареви - др Жељко Фајфрић
