Евдокија Макремволитиса
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Евдокија Макремволитиса | |
---|---|
Исус Христос крунише Романа и Евдокију | |
Датум рођења | око 1021. |
Датум смрти | 1096. |
Супружник | Константин X Дука, Роман IV Диоген |
Потомство | Михајло VII Парапинак, Андроник Дука, Константин Дука, Теодора Ана Дука, Теодора Дука, Зоја Дука, Нићифор Диоген, Леон Диоген |
Византијска царица | |
Период | 1059-1071 |
Претходник | Катарина Бугарска |
Наследник | Марија Аланија |
Евдокија Макремволитиса (грч. Ευδοκία Μακρεμβολίτισσα; око 1021 – 1096) била је византијска царица, односно супруга царева Константина X Дуке и Романа IV Диогена.
Биографија[уреди | уреди извор]
Родила се као нећака цариградског партријарха Михаила Керуралија. Пре 1050. се удала за Константина, коме је родила седморо деце; једно је умрло у детињству, а двоје - Константин и Зоја, су рођени након што је Константин постао византијски цар 1059. године. Након Константинове смрти 1067. је преузела дужност регента за своје синове Михаила VII и Константина, заједно са Константиновим братом - Јованом Дуком. Михаило је био довољно стар да сам влада, али је Евдокија свеједно управљала царством и учинила његову браћу савладарима.
На Константиновој смртној постељи се заклела да се неће више удавати, те је чак дала затворити и протерати Романа Диогена када је посумњала у његове планове да преузме престо. Међутим, након што је закључила како источним границама Царства прети муслиманска инвазија, поништила је заклетву и удала се за Романа, али без пристанка Јована Дуке, патријарха Јована Ксифилина и Михаила VII. Брак је склопљен 1. јануара 1068. а Роман је постао ко-цар под именом Роман IV. Уз његову помоћ је Евдокија успела сузбити непосредну опасност. Са Романом је имала два сина - Никифора и Леона. Тада је Андроник Дука именован ко-царем од стране Романа IV. Брак са Романом, међутим, није био сретан за Евдокију, која га је сматрала превише ратоборним и амбициознима. Када је Роман заробљен од Турака Селџука у бици код Манцикерта 1071. Евдокија и Михаило су сами преузели власт. Када се, међутим, испоставило да је Роман преживио те да се враћа у Цариград, Јован Дука и Варјашка гарда су Евдокију присилили да напусти власт и повуче се у манастир.
Након што је Михаило VII свргнут 1078. од стране Никифора III, Евдокију је нови цар извукао из манастира у намери да је ожени. Међутим, Јован Дука се поновно томе успротивио, па је Евдокија умрла као монахиња након доласка на власт Алексија I Комнена 1081.
Дела[уреди | уреди извор]
Евдокија је позната и као списатељица, односно по речнику историје и митологије кога је назвала Ἰωνιά (Кревет од љубичица). Текст је у предговору посветила Роману Диогену и у њему је наводила родослове древних богова, хероја, хероина, као и приче о филозофима. Извори које је користила су углавном исти као и каснија византијска енциклопедија Суда. Век касније ју је историчар Нићифор Григора прогласио "другом Хипатијом".
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Византијски цареви - др Жељко Фајфрић