Евдокија Макремволитиса

Евдокија Макремволитиса
Евдокија Макремволитиса
	Исус Христос крунише Романа и Евдокију
Датум рођења	око 1021.
Датум смрти	1096.
Супружник	Константин X Дука, Роман IV Диоген
Потомство	Михајло VII Парапинак, Андроник Дука, Константин Дука, Теодора Ана Дука, Теодора Дука, Зоја Дука, Нићифор Диоген, Леон Диоген
Византијска царица
Период	1059-1071
Претходник	Катарина Бугарска
Наследник	Марија Аланија

Евдокија Макремволитиса (грч. Ευδοκία Μακρεμβολίτισσα; око 1021 – 1096) била је византијска царица, односно супруга царева Константина X Дуке и Романа IV Диогена.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родила се као нећака цариградског партријарха Михаила Керуралија. Пре 1050. се удала за Константина, коме је родила седморо деце; једно је умрло у детињству, а двоје - Константин и Зоја, су рођени након што је Константин постао византијски цар 1059. године. Након Константинове смрти 1067. је преузела дужност регента за своје синове Михаила VII и Константина, заједно са Константиновим братом - Јованом Дуком. Михаило је био довољно стар да сам влада, али је Евдокија свеједно управљала царством и учинила његову браћу савладарима.

На Константиновој смртној постељи се заклела да се неће више удавати, те је чак дала затворити и протерати Романа Диогена када је посумњала у његове планове да преузме престо. Међутим, након што је закључила како источним границама Царства прети муслиманска инвазија, поништила је заклетву и удала се за Романа, али без пристанка Јована Дуке, патријарха Јована Ксифилина и Михаила VII. Брак је склопљен 1. јануара 1068. а Роман је постао ко-цар под именом Роман IV. Уз његову помоћ је Евдокија успела сузбити непосредну опасност. Са Романом је имала два сина - Никифора и Леона. Тада је Андроник Дука именован ко-царем од стране Романа IV. Брак са Романом, међутим, није био сретан за Евдокију, која га је сматрала превише ратоборним и амбициознима. Када је Роман заробљен од Турака Селџука у бици код Манцикерта 1071. Евдокија и Михаило су сами преузели власт. Када се, међутим, испоставило да је Роман преживио те да се враћа у Цариград, Јован Дука и Варјашка гарда су Евдокију присилили да напусти власт и повуче се у манастир.

Након што је Михаило VII свргнут 1078. од стране Никифора III, Евдокију је нови цар извукао из манастира у намери да је ожени. Међутим, Јован Дука се поновно томе успротивио, па је Евдокија умрла као монахиња након доласка на власт Алексија I Комнена 1081.

Дела[уреди | уреди извор]

Евдокија је позната и као списатељица, односно по речнику историје и митологије кога је назвала Ἰωνιά (Кревет од љубичица). Текст је у предговору посветила Роману Диогену и у њему је наводила родослове древних богова, хероја, хероина, као и приче о филозофима. Извори које је користила су углавном исти као и каснија византијска енциклопедија Суда. Век касније ју је историчар Нићифор Григора прогласио "другом Хипатијом".

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Византијски цареви - др Жељко Фајфрић