Konstantin Komnin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Konstantin Komnin (grč. Κωνσταντινος Κομνηνος; oko 1085 – posle 1147) je bio vizantijski aristokrata, nećak cara Aleksija I Komnina. Nosio je titule sevasta i pansevasta. Oko 1107. godine bio je guverner (duks) Verije (Ber), a kasnije je postao veliki drungarije.

Konstantin Komnin je bio treći sin sevastokratora Isaka Komnina, koji je bio stariji brat cara Aleksija I Komnina. Njegova majka, Irina, bila je alanska princeza, rođaka carice Marije Alanske. Njegova braća su vojvoda Jovan Komnin od Drača i arhiepiskop Jovan (Hadrijan) Komnin Ohridski.

Podaci o Konstantinovom životu i karijeri su oskudni. Iz pisma ohridskog arhiepiskopa Teofilakta Konstantinu jasno se vidi da je Konstantin bio vojvoda Verije (danas Ber) i da je nosio titulu sevast.[1] Oskudni podaci u pismu Teofilakta Ohridskog i nedostatak dovoljno hronoloških podataka u njemu ne dozvoljavaju da se utvrdi vreme tokom kojeg je Konstantin vršio svoj položaj vojvode od Verije. Vasil Zlatarski smatra da je u stvari Konstantin bio guverner Bugarske, na tom je položaju zamenio Jovana Taronita krajem 1105. ili početkom 1106. godine, i da je na tom položaju ostao i tokom rata sa Normanima 1107-1108[2] Zlatarski pretpostavlja da je Teofilakt oslovljavao Konstantina kao vojvodu od Verije najverovatnije zbog činjenice da je Konstantinova rezidencija kao namesnika Bugarske u to vreme bila u Veriji, pošto Zlatarski nije svestan da je grad ikada bio centar samostalne administrativne jedinice.[2] Međutim, tezu Zlatarskog ne prihvataju drugi naučnici, među kojima je i Ivan Božilov, koji ističe da je krajem 11. i početkom 12. veka zaista postojala tema Verije sa centrom u Beru i prihvata da je Konstantin bio namesnika sa titulom vojvode.[3] Prema drugim mišljenjima, Konstantin je postavljen za vojvodu od Verije u periodu 1091–1092 ili 1107.[4]

Godine 1043. Konstantin Komnin i njegov brat Hadrijan su kao civili učestvovali na sinodu održanom 20. avgusta, 1. oktobra i 30. oktobra, na kome su dvojica episkopa osuđena kao sledbenici bogumilstva. U registrima događaja, Konstantin je naveden kao veliki drungarije i nosilac počasnog zvanja pansevasta.

Njegovo prisustvo u svojstvu pansevasta i velikog drungarija je bilo posvedočeno i na sinodu od 26. februara 1147. godine, kojim je uklonjen carigradski patrijarh Kozma II Atik.[5]

Pretpostavlja se da je Konstantin Komnin umro ubrzo posle sabora od 26. februara 1147. godine, pošto je u sinodskom aktu iz perioda 1147–1154, kao i u registrima sinoda od 26. januara 1156. godine, pominje se kao veliki drungarije, Stefan Komnin.[6]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Iz pesme Teodora Prodroma, datovane u drugu polovinu XII veka, jasno se vidi da je Konstantin Komnin bio oženjen neimenovanom ženom od antiohijskog i euforvinijskog roda.[7] Od svoje žene Konstantin Komnin je imao tri sina:

  • Jovan Komnin, sevast, zamonašio se;
  • Stefan Komnin, Pansevast i Veliki Drungarije, član sinoda od 26. januara 1156. godine.
  • Isak Komnin.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ GIBI IX (2) 1994, str. 219–220.
  2. ^ a b Zlatarski 1972, str. 261–262; GIBI IX (1) 1974, str. 49–50.
  3. ^ GIBI IX (1) 1974, str. 49–50.
  4. ^ GIBI IX (1) 1974, str. 58–59.
  5. ^ Stiernon 1963, str. 193–194.
  6. ^ Stiernon 1963, str. 198.
  7. ^ Varzos 1984, str. 158.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Комнин&oldid=26903292”