Koptski jezik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Koptski
Govori se uEgipat
Etnička pripadnostKopti
Era
Afro-Azijatski
Raniji oblici
Koptsko pismo
Jezički kodovi
ISO 639-2cop
ISO 639-3cop
Glotologcopt1239[5]
Ovaj članak sadrži MFA fonetske simbole. Bez odgovorajuće podrške, možda ćeš vidjeti znake pitanja, kutije ili druge simbole umjesto unikod karaktera.
Koptski natpis na kamenu

Koptski jezik je naziv za egipatski jezik pisan grčkim pismom, uz nekoliko slova za zvukove koje Grci nisu upotrebljavali.[6] Koptski jezik potiče od starog egipatskog, bio je govorni jezik 3-7 veka kada ga je potisnuo arapski. Kopti su potomci starih Egipćana, ima ih oko 3 miliona raštrkanih po gradovima u Gornjem i Donjem Egiptu. Danas Kopti govore arapskim jezikom, a religija im je hrišćanstvo.

Koptski jezik je jedini član egipatske porodice jezika, porijeklom od staroegipatskog, kojim su se služili Kopti, potomci starih Egipćana koji nisu hteli da prihvate muslimansku veru arapskih osvajača. Koptski jezik imao je šest dijalekata, koji negde do 16. stoljeća, nestaju jedan za drugim prodorom muslimanskih Arapa, koji su im nametnuli arapski jezik. Koptski se pisao prilagođenim grčkim alfabetom (koptsko pismo),[7] a najpoznatiji su prevodi Jovanova evanđelja i Djela apostolskih napisana na asjutskom dijalektu. Od šest koptskih dijalekta četiri su se govorila u Gornjem, a dva u Donjem Egiptu. Danas je bohajirski dijalekt liturgijski jezik Koptske orijentalno-pravoslavne crkve.

Koptski jezik potekao je iz starog egipatskog jezika te se, prilikom izučavanja, na temelju njega mogao rekonstruisati stoljećima zaboravljen jezik hijeroglifskih spomenika.

Ime[uredi | uredi izvor]

Rodno ime za jezik je ϯ ⲙⲉⲑⲣⲉⲙⲛⲭⲏⲙⲓ / ti-metʰ-rem-en-kʰeː-mi / . Prefiks me(n)t- iz glagola ⲙⲟⲩ ϯ mouti ("govoriti") formira sve apstraktne imenice na Koptiku (ne samo one koje se odnose na "jezik"). Termin remenkhemi koji znači "egipatski", bukvalno "lice Egipta", je sastavni deo rem-a, što je konstruktivno stanje koptske imenice ⲣⲱⲙⲓ / ⲣⲱⲙⲉ, "čovek, ljudsko biće", + genitivna preduslova (e) n- 'of' + reč za 'Egipat', ⲭⲏⲙⲓ / ⲕⲏⲙⲉ khemi / keme (vidi Kemet). Dakle, čitav izraz bukvalno znači "jezik naroda Egipta", ili jednostavno "egipatski jezik".

Mnoga velika imena gradova u modernom Egiptu su arapske adaptacije njihovih bivših koptičkih imena:

  • Tanta - ⲧⲁⲛⲧⲁⲑⲟ (Tantato)
  • Asiut-ⲥⲓⲟⲟⲩⲧ (Siovt)
  • Fajum - ⲡⲉⲓⲟⲙ (Peiom)
  • Dumiat - ⲧⲁⲙⲓⲁ ϯ (Tamiati)
  • Asvan - ⲥⲟⲩⲁⲛ (Suan)
  • Damanhur - ϯ ⲙⲓⲛ ϩ ⲱⲣ (Timinhor)

Sistem pisanja[uredi | uredi izvor]

Kopti koriste pisani sistem gotovo u potpunosti izveden iz grčke abecede, uz dodatak velikog broja slova koje imaju svoje poreklo u demotičkom egipatskom. (To ga čini uporedivim sa islandskom latinskom abecedom, koja uključuje ružičasto pismo trnja.) Postoje neke varijacije u broju i oblicima ovih znakova u zavisnosti od dijalekta. Neke od slova na Koptskoj abecedi koja su grčkog porekla obično su rezervisane za reči koje su same Grčke.

Književnost[uredi | uredi izvor]

U koptskoj književnosti sačuvan je u narodnom, radikalno modifikovanom obliku poslednji odjek starog egipatskog jezika iz doba faraona. Preko nje je srednjovekovna Evropa upoznala tek izvesne osnove književnosti i rezultate znanosti iz starog Egipta. U ranim koptskim nehrišćanskim knjigama sačuvani su i tragovi religiozne krize koju je preživljavao helenistički svet na pragu hrišćanizacije. Koptski književni jezik i pismo nastali su u razdoblju od 3. do 7. veka iz narodnog (demotskog) egipatskog govora, preuzimanjem delimično prilagođenog grčkog alfabeta.


Književnost se može podeliti na pet perioda:

  1. u prvom (2-4vek)sačuvani su važni gnostički i manihejski spisi izvesnih sekti u dolini Nila. važan izvor za proučavanje teksta je bila biblioteka iz 4. veka nađena u Henoboskionu, sa 43 rukopisa koji dosad nisu izdati. U njima su apokalipse, spisi pripisani mitskoj ličnosti Setu, apokrifi o Adamu, Tajna Jovanova knjiga i dr. Iz tog doba su i manihejski spisi pronjađeni u Fajumu i prevod Starog zaveta sa hebrejskog.
  2. drugi period obuhvata književnost 3-5 veka, njen zlatni vek. Odlikuje se značajnim prevodom Novog zaveta na koptski i prvom književnošću koja je nastala u hrišćanskim manastirima. Iz tog doba su i brojni apokrifi npr. Pablovo uznesenje. Mnogi apokrifi inspirisani su motivima iz faraonskih grobnica. Druga dela kao Jovanova i Prohorova, imaju zabavan karakter, izgleda da je čuveni crkveni pisac Atanasij napisao na koptskom život sv.Antonija, jednu od prvih hrišćanskih hagiografija. Makarije iz Pahomije, osnivač "ksenobitske škole" , iznosi učenje anahoreta, kaluđera-pustinjaka.
  3. u trećem periodu , po karakteru vizantijskom, koji traje do 11. veka, kad u dolinu Nila dolaze Arapi, nestaje stara književnost koja je do tada bila prevođena, a koptska crkva se posle crkvenog sabora u Halkidonu god.odvaja zbog vizantijske zbog monofizitske šizme.Književnost se snažno razvija u manastirima, ali pod jakim uticajem vizantijskih crkvenih pisaca. Najbrojnije su biografije svetaca, a glavne ličnosti su Henuti, kaluđer seljačkog porekla, komandant vojske crnorizaca koji su rušili paganske hramove i Pisencios, vladika iz Koptosa i pisac mnogih sačuvanih poslanica i pisama.
  4. U četvrtom periodu, koji počinje u 11. veku u Donjem Egiptu, dotle dominantan tebanski ili sahidijski dijalekt zamenjuje se bohairskim, kojim se govorilo u oblasti Nilove delte.Književnost se uglavnom razvija u manastiru sv.Makarija u Vadi Nostrumu.Na bohairski dijalekt prevedeni su mnogi spisi sa sahidijskog, a književnost se širila van egipatskih granica, naročito u Etiopiju
  5. U petom periodu, arapski sve više ulazi u hrišćansku koptsku crkvu i koptski kao živi jezik iščezava negde u 14. veku. Docnije se održao samo liturgijski jezik, dok se na arapskom stvarala nova crkvena književnost. Iz tog doba su Knjiga mraka Abul Barakata i zbirka legendi vezanih za doba egipatskih faraona : Knjiga o skrivenim biserima, O čudima i dr.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Richter, Tonio Sebastian (2009). „Greek, Coptic and the ‘language of the Hijra’: the rise and decline of the Coptic language in late antique and medieval Egypt” (PDF). Hellenism to Islam: Cultural and Linguistic Change in the Roman Near East. Cambridge University Press. str. 404. „The most long-lived genres of Coptic texts, composed until the thirteenth and even fourteenth century in the Upper Egyptian dialect, are scribal colophons, inscriptions and graffiti.” 
  2. ^ P. Allen, James (2020). Coptic: A Grammar of Its Six Major Dialects. Penn State Press. str. 1. ISBN 9789042918108. „Coptic is the name of the final stage of the Egyptian language, spoken and written from the third century AD until perhaps sometime in the seventeenth century.” 
  3. ^ The language may have survived in isolated pockets in Upper Egypt as late as the 19th century, according to James Edward Quibell, "When did Coptic become extinct?" in Zeitschrift für ägyptische Sprache und Altertumskunde, 39 (1901), p. 87. In the village of Pi-Solsel (Az-Zayniyyah or El Zenya north of Luxor), passive speakers were recorded as late as the 1930s, and traces of traditional vernacular Coptic reported to exist in other places such as Abydos and Dendera, see Werner Vycichl, Pi-Solsel, ein Dorf mit koptischer Überlieferung in: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo, (MDAIK) vol. 6, 1936, pp. 169–175 (in German).
  4. ^ P. Allen, James (2020). Coptic: A Grammar of Its Six Major Dialects. Penn State Press. str. 1. ISBN 9789042918108. „It [Coptic] is still used today in the rituals of the Coptic (Egyptian Christian) Church.” 
  5. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ur. (2016). „Koptski”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  6. ^ „Coptic Encyclopedia”. 
  7. ^ Reintges, Chris H. (2004). Coptic Egyptian (Sahidic Dialect). Cologne: Rüdiger Köppe. ISBN 978-3-89645-570-3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Reintges, Chris H. (2004). Coptic Egyptian (Sahidic Dialect). Cologne: Rüdiger Köppe. ISBN 978-3-89645-570-3. 
  • „Mala enciklopedija Prosveta” (4. izd.). Beograd: Prosveta. 1986. [mrtva veza]
  • „The Coptic Alphabet” (PDF). 
  • Allen, James P. (2010). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. Cambridge University Press. str. 2. ISBN 978-1-139-48635-4. 
  • Wolfgang Kosack: Lehrbuch des Koptischen.Teil I:Koptische Grammatik.Teil II:Koptische Lesestücke, Graz 1974.
  • Wolfgang Kosack: Der koptische Heiligenkalender. Deutsch - Koptisch - Arabisch nach den besten Quellen neu bearbeitet und vollständig herausgegeben mit Index Sanctorum koptischer Heiliger, Index der Namen auf Koptisch, Koptische Patriarchenliste, Geografische Liste. Christoph Brunner. . Berlin. 2012. ISBN 978-3-9524018-4-2. 
  • Wolfgang Kosack: Schenute von Atripe De judicio finale. Papyruskodex 6 IV im Museo Egizio di Torino. Einleitung, Textbearbeitung und Übersetzung herausgegeben von Wolfgang Kosack. Christoph Brunner, Berlin 2013. 3000. ISBN 978-3-9524018-5-9.
  • Wolfgang Kosack: Koptisches Handlexikon des Bohairischen. Koptisch - Deutsch - Arabisch. Verlag Christoph Brunner, Basel. 2013. ISBN 978-3-9524018-9-7.
  • Westendorf, Wolfhart. 1965/1977. Koptisches Handwörterbuch. Heidelberg: Carl Winter.
  • Abel, Carl (1855). „On the Coptic Language”. Transactions of the Philological Society (5). 
  • Emmel, Stephen. 1992. "Languages (Coptic)". In The Anchor Bible Dictionary, edited by David Noel Freedman. Vol. 4 of 6 vols. New York: Doubleday. 180–188.
  • Gessman, A. M. (1976). „The Birth of the Coptic Script”. University of South Florida Language Quarterly 14. 2—3. 
  • Gignac, Francis Thomas. 1991. "Old Coptic". In The Coptic Encyclopedia, edited by Aziz Suryal Atiya. Vol. 8 of 8 vols. New York and Toronto: Macmillan Publishing Company and Collier Macmillan Canada. 169–188.
  • Kasser, Radolphe. 1991. "Dialects". In The Coptic Encyclopedia, edited by Aziz Suryal Atiya. Vol. 8 of 8 vols. New York and Toronto: Macmillan Publishing Company and Collier Macmillan Canada. 87–96.
  • Wolfgang Kosack. Lehrbuch des Koptischen.Teil I:Koptische Grammatik.Teil II:Koptische Lesestücke, Graz 1974.
  • Loprieno, Antonio. 1995. Ancient Egyptian: A Linguistic Introduction. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Polotsky, Hans Jakob. 1971. "Coptic". In Afroasiatic: A Survey, edited by Carleton Taylor Hodge. (Jana Linguarum: Series Practica; 163). 's Gravenhage and Paris: Mouton. 67–79.
  • Chaîne, Marius. 1933. Éléments de grammaire dialectale copte: bohairique, sahidique, achmimique, fayoumique. Paris: Paul Geuthner.
  • Eberle, Andrea, & Regine Schulz. 2004. Koptisch – Ein Leitfaden durch das Saïdische. LINCOM Languages of the World/Materials 07. Munich: LINCOM Europa.
  • Jernstedt, Peter V. 1927. Das koptische Präsens und die Anknüpfungsarten des näheren Objekts. 'Comptes rendus de l'Academice des Sciences de l'Union République Soviétique Socialistes. 2, 69–74.
  • Lambdin, Thomas Oden (1983). Introduction to Sahidic Coptic. Macon: Mercer University Press. 
  • Layton, Bentley. 2000. A Coptic Grammar (Sahidic Dialect): With a Chrestomathy and Glossary. (Porta linguarum orientalium; N.S., 20). Wiesbaden: Harrassowitz.
  • Layton, Bentley. 2007. Coptic in 20 Lessons: Introduction to Sahidic Coptic with Exercises and Vocabularies. Peeters Publishers, ISBN 90-429-1810-1.
  • Mallon, Alexis. 1956. Grammaire copte: bibliographie, chrestomathie et vocabulaire. 4th edition. Beyrouth.
  • Mattar, Nabil. 1990. A Study in Bohairic Coptic. Pasadena: Hope Publishing House.
  • Plumley, John Martin (1948). Introductory Coptic Grammar. London: Home & Van Thal. 
  • Polotsky, Hans Jakob. 1987. Grundlagen des koptischen Satzbaus. American Studies in Papyrology 28. Decatur, Ga.: Scholars Press.
  • Reintges, Chris H. (2010). „Coordination, converbs, and clause-chaining in Coptic Egyptian typology”. Ur.: Bril, Isabelle. Clause linking and clause hierarchy. Studies in Language Companion Series. 128. Amsterdam: John Benjamins. ISBN 978-90-272-0588-9. 
  • Shisha-Halevy, Ariel. 1988. Coptic Grammatical Chrestomathy: a course for academic and private study. Orientalia lovaniensia analecta 30. Leuven: Peeters.
  • Shisha-Halevy, Ariel. 1986. Coptic Grammatical Categories: Structural Studies in the Syntax of Shenoutean Sahidic. Analecta Orientalia 53. Roma: Pontificium Institutum Biblicum. ISBN 88-7653-255-2.
  • Shisha-Halevy, Ariel. 2007. Topics in Coptic Syntax: Structural Studies in the Bohairic Dialect. Orientalia Lovaniensia Analecta 160. Leuven – Paris – Dudley, MA: Peeters. ISBN 978-90-429-1875-7.
  • Tattam, Henry, A compendious grammar of the Egyptian language as contained in the Coptic, Sahidic, and Bashmuric Dialects (London 1863)
  • Till, Walter C. 1994. Koptische Dialektgrammatik. Berlin: Walter De Gruyter.
  • Vergote, Jozef. 1973–1983. Grammaire copte. Leuven: Peeters.
  • Younan, Sameh. 2005. So, you want to learn Coptic? A guide to Bohairic Grammar. Sydney: St.Mary, St.Bakhomious and St.Shenouda Coptic Orthodox Church.
  • Černý, Jaroslav. 1976. Coptic Etymological Dictionary. Cambridge and New York: Cambridge University Press.
  • Crum, Walter Ewing. 1939. A Coptic Dictionary. Oxford: Clarendon Press. Reprinted by Sandpiper Books Ltd, London & Powells Books, Chicago, 2000.
  • Wolfgang Kosack: Koptisches Handlexikon des Bohairischen. Koptisch – Deutsch – Arabisch. Verlag Christoph Brunner, Basel 2013. ISBN 978-3-9524018-9-7..
  • Vycichl, Werner. 1983. Dictionnaire étymologique de la langue copte. Leuven: Éditions Peeters.
  • Westendorf, Wolfhart. 1965/1977. Koptisches Handwörterbuch. Heidelberg: Carl Winter.
  • Allen, James P. (2020). „Coptic”. Ancient Egyptian Phonology. Cambridge University Press. ISBN 978-1108485555. 
  • Depuydt, Leo. 1993. "On Coptic Sounds," Orientalia 62 (new series): 338–75.
  • Greenberg, Joseph H (originally published 1962). "The interpretation of the Coptic vowel system," On Language: Selected Writings of Joseph H. Greenberg, eds., K Denning & S Kemmer. Stanford: Stanford University Press, 1990: 428–38.
  • Grossman, Eitan and Martin Haspelmath. 2015. "The Leipzig-Jerusalem Transliteration of Coptic," Egyptian-Coptic Linguistics in Typological Perspective, eds., Eitan Grossman, Martin Haspelmath & Tonio Sebastian Richter. Berlin/Munich/Boston: Walter de Gruyter. 145–56.
  • Isḥāḳ, Emile Māher. 1975. "The phonetics and phonology of the Boḥairic dialect of Coptic and the Survival of Coptic Word in the Colloquial and Classical Arabic of Egypt and of Coptic Grammatical Constructions in Colloquial Egyptian Arabic". University of Oxford. 32-671.
  • Loprieno, Antonio. 1997. "Egyptian and Coptic Phonology," Phonologies of Asia and Africa (Including the Caucasus), vol. 1, ed., Alan S. Kaye. Winona Lake: Eisenbrauns. 431–60.
  • Peust, Carsten (1999). Egyptian Phonology: An Introduction to the Phonology of a Dead Language. Peust & Gutschmidt. ISBN 3933043026. 
  • Kammerer, Winifred (compiler), A Coptic Bibliography, Ann Arbor: University of Michigan Press, 1950. (Reprint New York: Kraus Reprint Co., 1969)
  • Wolfgang Kosack: Der koptische Heiligenkalender. Deutsch – Koptisch – Arabisch nach den besten Quellen neu bearbeitet und vollständig herausgegeben mit Index Sanctorum koptischer Heiliger, Index der Namen auf Koptisch, Koptische Patriarchenliste, Geografische Liste. Christoph Brunner, Berlin 2012. ISBN 978-3-9524018-4-2..
  • Wolfgang Kosack: Schenute von Atripe De judicio finale. Papyruskodex 63000.IV im Museo Egizio di Torino. Einleitung, Textbearbeitung und Übersetzung herausgegeben von Wolfgang Kosack. Christoph Brunner, Berlin 2013. ISBN 978-3-9524018-5-9..
  • Wolfgang Kosack: Basilios "De archangelo Michael": sahidice Pseudo – Euhodios "De resurrectione": sahidice Pseudo – Euhodios "De dormitione Mariae virginis": sahidice & bohairice : < Papyruskodex Turin, Mus. Egizio Cat. 63000 XI. > nebst Varianten und Fragmente. In Parallelzeilen ediert, kommentiert und übersetzt von Wolfgang Kosack. Christoph Brunner, Berlin 2014. ISBN 978-3-906206-02-8..
  • Wolfgang Kosack: Novum Testamentum Coptice. Neues Testament, Bohairisch, ediert von Wolfgang Kosack. Novum Testamentum, Bohairice, curavit Wolfgang Kosack. / Wolfgang Kosack. neue Ausgabe, Christoph Brunner, Basel 2014. ISBN 978-3-906206-04-2..

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Koptski jezik na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коптски_језик&oldid=27674351”