Грци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грци
грч. Έλληνες
Greeks25-3.svg
Укупна популација
14—17 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
Застава Грчке Грчка 10,141,350 (попис 2011)[2][3]
Застава Сједињених Америчких Држава САД 1,390,439[4]–3,000,000 (процена 2009)[5]
Застава Кипра Кипар 650.000 (процена 2011)[6][7][8]
Застава Турске Турска и земље Блиског истока(Сирија, Либија, Египат) око 400.000
Застава Аустралије Аустралија 700 000 [9]
Застава Албаније Албанија 400 000
Застава Немачке Немачка 370 000
Застава Уједињеног Краљевства Велика Британија 400.000
Застава Канаде Канада 250 000 [10]
Застава Аргентине Аргентина 100 000
Застава Русије Русија 97 827 (250 000) [11]
Застава Украјине Украјина 91 500 (250 000) [12]
Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка република 80 000
Застава Бразила Бразил 50 000
Застава Чилеа Чиле 50 000
Застава Белгије Белгија 15 742
Застава Казахстана Казахстан 12 703
Холандија Холандија 12 500
Застава Јерменије Јерменија око 6000 [13]
Језици
Грчки језик
Религија
Православна
Сродне етничке групе

Индо-Европска

 

Грци (грч. Έλληνες - Хелени), индоевропски народ, који претежно живи у Грчкој (где чини око 98% становништва) и на Кипру (где чини око 77% становништва).

Грци су потомци древних Грка, народа који се сматра утемељивачем савремене европске цивилизације. Почетак грчке цивилизације означава микенска култура (после 1450. године п. н. е.). У такозвано Хомерско доба (128 века п. н. е.), Грци су основали велики број колонија на обалама Средоземља.

За грчку историју је веома значајно време владавине Александра Македонског (336 - 323. године п. н. е.). Иако пореклом није био Грк, Александар Македонски је одгојен у духу грчке културе, коју је проширио до источних граница свог светског царства.[тражи се извор од 11. 2011.] После распада Александровог царства настају такозване хеленистичке државе, које касније падају под власт Римљана.

Источно римско односно Византијско царство, које је постало самостално 395. године, суштински је представљало грчку државу. Последњи остаци Царства долазе под турску власт падом Цариграда 1453. године. Модерна грчка држава (тадашња Грчка) основана је 1828. године, док Кипар постаје независна држава тек 1961. године.

Грци су већином православне вероисповести, а говоре грчким језиком, који се сматра посебним огранком индоевропске породице језика. Грка укупно има око 12.618.000, од тога у Грчкој 10.231.000, у САД 720.000, на Кипру 632.000. У Србији према попису из 2011. године живи 725 Грка.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Gibney (2005). стр. 273.
  2. „2011 POPULATION AND HOUSING CENSUS”. HELLENIC STATISTICAL AUTHORITY. 
  3. „Information from the 2001 Census: The Census recorded 762.191 persons normally resident in Greece and without Greek citizenship, constituting around 7% of total population. Of these, 48.560 are EU or EFTA nationals; there are also 17.426 Cypriots with privileged status”. Aei.pitt.edu. Приступљено 01. 03. 2014. 
  4. „American FactFinder”. Factfinder.census.gov. Приступљено 01. 03. 2014. 
  5. „Greece (08/09)”. United States Department of State. August 2009. Приступљено 1 November 2009. 
  6. Cole (2011). стр. 92.
  7. http://en.protothema.gr/where-are-the-greek-communities-of-the-globe/
  8. https://instagloss.com/topic/Greek_Cypriot
  9. „Попис 2006 г”. Censusdata.abs.gov.au. Приступљено 15. 3. 2013.. 
  10. „Попис 2008-04-13”. 2.statcan.ca. 8. 3. 2013.. Приступљено 15. 3. 2013.. 
  11. NUPI — Centre for Russian Studies 2002 год., Приступљено 24. 4. 2013.
  12. „Попис 2001 год”. 2001.ukrcensus.gov.ua. Приступљено 15. 3. 2013.. 
  13. „Попис 2002 г.” (PDF). Приступљено 15. 3. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]