Korisnik:Andjelab26/pesak
| Ivar Andreas Osen | |
|---|---|
 Ivar Osen | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 5. avgust 1813. |
| Mesto rođenja | Ersta, Norveška, |
| Datum smrti | 23. septembar 1896. (83 god.) |
| Mesto smrti | Oslo, Norveška, |
| Nacionalnost | Norvežanin |
| Zanimanje | Filolog, leksikograf, dramaturg, pesnik |
| Potpis |  |
Ivar Andreas Osen (Ivar Andreas Aasen; 5. avgust 1813 - 23. septembar 1896) bio je norveški filolog, leksikograf, dramaturg i pesnik.[1] Najpoznatiji je po tome što je iz dijalekata sastavio jednu od dve zvanične pisane verzije norveškog jezika, ninošk.[2] Godine 1873. Osen je odlikovan Ordenom svetog Ulava za „za književne zasluge“.[3]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen je kao Iver Andreas Osen u Osenu u Ersti (tadašnji Ersten), u okrugu Sunmere, na zapadnoj obali Norveške, kao sin seljaka sa malim posedom, Ivara Jonsona i Guri iz Itre-Huvdena iz istog sela. Kršten je kao Iver Andreas, oblik „Ivar“ je počeo da se koristi oko 1845. godine. Farma na kojoj je odrastao bila je izolovana, tako da nije imao prijatelje. Kao rezultat, mnogo je čitao nekoliko knjiga koje je njegova porodica posedovala, uključujući i Bibliju. Otac mu je umro 1826. godine, a majka kada je Ivar imao tri godine. Ivar Osen bio je najmlađi od osmero braće i sestara i rano su izgubili oba roditelja. Mlađi Ivar odrastao je na poljoprivrednim poslovima, ali je marljivo provodio čitavo svoje slobodno vreme čitajući.[4] Kada je imao osamnaest godina, otvorio je osnovnu školu u svojoj parohiji. Došao je u domaćinstvo Hansa Konrada Torezena, supruga ugledne književnice Magdalene Torezen, u Hereju, i tamo je 1833. pokupio elemente latinskog. Postepeno, uz beskrajno strpljenje i koncentraciju, savladao je mnoge jezike i započeo naučno proučavanje njihove strukture.[4]
Karijera
[uredi | uredi izvor]
Oko 1846. godine oslobodio se tereta fizičkog rada i mogao je svoje misli zaokupiti dijalektom svog rodnog okruga Sunmere; njegova prva publikacija bila je mala zbirka narodnih pesama na dijalektu Sunmerea (1843. godine). Njegove izuzetne sposobnosti sada su privukle opštu pažnju i pomognuto mu je da nesmetano nastavi studije. Njegova gramatika (Danski: Det Norske Folkesprogs Grammatik, 1848) bila je rezultat velikog truda i putovanja u svaki deo zemlje. Osenov čuveni rečnik (Danski: Ordbog over det Norske Folkesprog) pojavio se u svom izvornom obliku 1850. godine, a iz ove publikacije datira sve široko kultivisanje popularnog jezika u norveškom jeziku, jer je Osen zaista stvorio, od različitih materijala koje je imao na raspolaganju, popularni jezik ili folkemol (narodni jezik) za Norvešku. Do 1853. stvorio je normu za upotrebu svog novog jezika, koji je nazvao landsmol, što znači ,,jezik zemlje". Uz određene promene, od kojih je najvažnije kasnije uveo sam Osen,[4] ali takođe i kroz plan koji za cilj ima spajanje ovog norveškog jezika sa dansko-norveškim, ovaj jezik je postao ninošk („novi norveški“), drugi od dva norveška zvanična jezika. Danas neki smatraju da je ninošk ravnopravan sa bukmolom, jer se bukmol više koristi u radiju i na televiziji i u većini novina, dok se ninošk koristi jednako u vladi,[2] kao i u oko 17% škola.[5] Iako nije toliko uobičajen kao bukmol, na njega treba gledati kao na održiv jezik, jer ga velika većina Norvežana koristi kao svoj primarni jezik, uključujući mnoge naučnike i autore.[5] Ninošk je i pisani i govorni jezik.
Osen je komponovao pesme i drame na kompozitnom dijalektu da bi pokazao kako ga treba koristiti; jedna od ovih drama, The Heir (1855), često je glumljena i može se smatrati pionirom sveobuhvatne dijalekatske književnosti u drugoj polovini 19. veka. Godine 1856. objavio je Norske Ordsprog, raspravu o norveškim poslovicama. Živeo je vrlo tiho u Oslu (tadašnjoj Kristijaniji), okružen svojim knjigama i skrivajući se od publiciteta, ali njegovo ime je preraslo u široku političku naklonost kako su njegove ideje o jeziku seljaka sve više postajale vodeći princip narodne partije. U 1864. godini objavio je konačnu gramatiku ninoška, a 1873. konačni rečnik.[6]
Vrlo rano u svojoj karijeri, 1842. godine, počeo je da dobija stipendiju koja mu omogućava da svu svoju pažnju posveti svojim filološkim istraživanjima; i Storting (norveški parlament), svestan nacionalne važnosti njegovog dela, prema njemu se ophodio sa sve većom velikodušnošću kako je napredovao godinama. Osen zauzima možda izolovano mesto u književnoj istoriji kao čovek koji je izumeo ili bar odabrao i sastavio jezik koji je obradovao toliko hiljada njegovih sunarodnika da su ga prihvatili u svoje škole, svoje propovedi i pesme. Umro je u Kristijaniji 23. septembra 1896. godine i sahranjen je uz javne počasti.[4][7]
Centar Ivar Osen
[uredi | uredi izvor]Ivar Aasen-tunet, institucija posvećena ninošku, otvorena je u junu 2000. godine. Zgradu u Ersti projektovao je norveški arhitekta Svere Fen. Njihova veb stranica obuhvata većinu Osenovih tekstova, brojne druge primere literature na ninošku i neke članke, uključujući i neke na engleskom, o istoriji jezika u Norveškoj.
Dela
[uredi | uredi izvor]- Det norske Folkesprogs Grammatik, 1848. godine
- Ordbog over det norske Folkesprog, 1850. godine
- Symra, 1863. godine
- I Marknaden, 1854. godine
- Ervingen, 1855. godine
- Reise-Erindringer og Reise-Indberetninger, 1842–1847. godine
- Skrifter i Samling, 1912. godine
- Dikting, 1946. godine
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Chambers biographical dictionary. McGovern, Una. (7th ed izd.). Edinburgh: Chambers. 2002. ISBN 0-550-10051-2. OCLC 51109590.
- ^ a b Katzner, Kenneth. (2002). The languages of the world (3rd ed izd.). London: Routledge. ISBN 0-203-43016-6. OCLC 51322181.
- ^ „Ivar Aasen”. aasentunet.no (na jeziku: norveški ninorsk). Pristupljeno 2020-12-17.
- ^ a b v g Gosse, Edmund (1911). Encyclopædia Britannica (11th ed.). Chisholm, Hugh (ed.): Cambridge University Press. str. 4—5.
- ^ a b The World's major languages. Comrie, Bernard, 1947- (2nd ed izd.). London: Routledge. 2009. ISBN 978-0-415-35339-7. OCLC 282550660.
- ^ The new encyclopaedia Britannica. Encyclopaedia Britannica, Inc. (15th ed izd.). Chicago, Ill. ISBN 978-1-59339-837-8. OCLC 351325565.
- ^ „Kven var Ivar Aasen? - Ivar Aasen-tunet”. web.archive.org. 2017-11-07. Pristupljeno 2020-12-17.