Букмол

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Карта службених варијанти норвешког језика по опћинама у Норвешкој. Плаво је новонорвешки (нинорск), црвено је букмол, а сиво неутрална подручја.

Букмол (ISO 639-3: nob; у пријеводу књижевни језик) зван каткад и риксмол (државни језик ), један је од шест источноскандинавских језика. Као и други стандардни норвешки језик, нинорск, то је у бити писани језик, али већина Норвежана говори дијалектима који се више или мање разликују од писаног језика. Букмол је близу, а дијелом произлази из данског језика 19. стољећа. Од два облика норвешког стандарда, букмол је старији и распрострањенији међу говорницима, према проћени њиме се служи 85-90% становништва у Норвешкој. Изнимка су западни дијелови Норвешке гдје се већина говорника још увијек служи нинорским. Букмол је стандардна варијанта норвешкога језика коју најчешће уче страни студенти. Конзервативнија правописна норма, познатија као риксмол, није службени језични облик, али је нашироко употребљавају новинари и аутори.

Историја[уреди | уреди извор]

Први правопис службено је усвојен 1907. под именом риксмол, а на њему се радило од 1879. То је у бити прилагођени дански књижевни језик, јер је у прошлости Норвешка била у унији с Данском, па су тим дано-норвешким језиком говориле норвешке градске и интелектуалне елите, посебице у главном граду. Када су велике конзервативне новине Афтенпостен 1923. почеле објављивати текстове на новоме правопису, дански је језик практички изашао из упорабе у Норвешкој.

Име букмол службено је усвојено 1929., а предложене су и радикалније језичне реформе да би се у будућности оба језична облика ујединила у самнорск. Овој се реформи, међутим, противе интелектуалци који заговарају старију ортографију и риксмол. Након Другог свјетског рата појачала се борба против зближавања двију стандарда у самнорск, па су накнадне језичне реформе у букмолу правописно ближе рјешењима која заступају присташе конзервативнијег риксмола.

У школама је за вријеме Другог свјетског рата нагло пао број полазника на риксмолу/букмолу,а нинорск је учило више од једне трећине ученика. Након рата дошло је до нових језичних реформи, букмол је поновно популаризиран и биљежио је стални пораст. Данас се тај језични облик поучава у готово 90% норвешких основних школа, а нинорск је популарнији језични облик у регијама на западу Норвешке.

Један је од два члана норвешког макројезика [nor][1].

Види[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]