Korisnik:Cakanora14

Problemsku nastavu su definisali mnogi autori. Kod Mladena i Nade Vilotijević(2007, str. 40) nalazimo sledeću definiciju: ,,Problemska nastava se najpribližnije može odrediti kao takav tip nastave koju karakteriše samostalna istraživačka aktivnost kroz koju učenici savlađuju problemske teškoće, pronalaze nova rešenja i tako usvajaju naučne istine”. Jovan Đorđević daje sledeću definiciju: ,,Možemo reći da je rešavanje problema stvaralačka aktivnost kojom se u susret sa posebnim zahtevima, traži otkrivanje novih rešenja” ..

Problemska nastava je od velikog značaja za savremenu školu. Neke od njenih prednosti u odnosu na druge nastavne sisteme:

• obezbećuje aktivno učenje;
• podstiče razvoj mentalnih sposobnosti i psihičkih funkcija;
• razvija sposobnost apstraktnog mišljenja ;
• osposobljava učenike za samostalni rad;
• omogućava primenu različitih tehnika i metoda učenja;
• utiče na razvoj misaonih operacija (analiza, sinteza, apstrakcija, generalizacija, indukcija, dedukcija...);
• pojačava motivaciju učenika;
• podstiče učenika na stvaralačke aktivnosti;
• daje učenicima trajnija znanja;
• neguje kritičnost, fleksibilnost i kreativnost;
• osposobljava učenike za korišćenje različitih izvora znanja;
• podstiče samopouzdanje kod učenika... .

Znanja se stiču rešavanjem specifičnih zadataka – problema. Ključni pojmovi koji se javljaju u problemskoj nastavi su:

• Problemska situacija i
• Problem (zagonetka – stanje tenzije).

Struktura problemske nastave je:

• Stvaranje problemske situacije
• Formulisanje problema
• Dekompozicija problema na podprobleme
• Rešavanje podproblema i problema
• Provera rešenja
• Izvođenje zaključaka.

Problemska situacija- definisanje

Problemska situacija je početno psihičko stanje iznenađenja, upitnosti, velike zaineterosovanosti i visoke umne i emocionalne napregnutosti pojedinca koji treba da reši zadati problem. Problemska situacija je najvažnija karika problemske nastave.

Čine je tri komponente:

• nepoznato znanje ili način rešavanja,
• saznajna potreba koja pobuđuje misaonu aktivnost i
• intelektualne mogućnosti uključujući stvaralačke sposobnosti i prethodno iskustvo.

Problemska situacija sadrži u sobi ne smo predmetno-sadržinsku nego i motivacionu komponentu. Postoji više načina stvaranja, a shodno tome i tipova problemske situacije.

M. I. Mahmutov pominje da one nastaju pri:

• susretu učenika sa životnim pojavama i činjenicama koje traže teorijsko objašnjenje,
• organizaciji praktičnog rada učenika,
• pokušajima učenika da analizuju životne pojave koje odudaraju od njihovih pređašnjih predstava,
• formulisanju hipoteza,
• nastojanju učenika da upoređuju i suprostavljaju,
• nastojanju da se uopštavaju nova fakta,
• istraživačkim zadacima. .

Literatura

1. Vilotijević, M. i Vilotijević, N. (2007). Inovacije u nastavi. Beograd: Školska knjiga.
2. Jovan Đorđević, (1981), Savremena nastava - organizacija i oblici, Naučna knjiga, Beograd
3. Stevanović i Muradbegović, (1990), Didaktičke inovacije u teoriji i praksi, Dnevnik, Novi Sad
4. Mladen Vilotijević, 2000, Didaktika 1, Učiteljski fakultet, Beograd
5. Vilotijević i Vilotijević, 2007, Uvod u metodologiju pedagoških istraživanja sa statistikom, Vranje

Spomenice i zahvalnice

100 izmena

17%