Korisnik:Dzogi16/pesak
| Fabio Kvartararo | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Kvartararo na Velikoj nagradi Japana 2023. godine | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 20. april 1999. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Nica, Francuska, | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Timske informacije | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Trenutni tim | Monster Energy Yamaha MotoGP Team | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Broj motocikla | 20 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fabio Alen Kvartararo[1] (franc. Fabio Alain Quartararo; Nica, 20.april 1999) je Francuski profesionalni motociklista koji se takmiči u MotoGP (Moto Grand Prix). Svetski šampionat u MotoGP osvojio je 2021. godine sa Jamahom i tako postao prvi Francuz koji je osvojio šampionat sveta u istoriji prve klase. Poznat je pod nadimkom „El Diablo” (đavo).[2]
Pre svoje Gran Pri karijere, Kvartararo je osvojio šest titula juniorskog šampiona Španije, uključujući uzastopne titule CEV Moto3 2013. i 2014. godine. Zbog svojih uspeha u mladosti, bio je napominjan za „velike stvari“[3] i postavio je različite rekorde u godinama tokom njegov napredak do nivoa Svetskog prvenstva. Nije uspeo da ispuni visoka očekivanja na svetskim šampionatima Moto3 i Moto2, ali je prešao u MotoGP sa Petronas Yamaha SRT i završio kao početnik godine 2019. sa sedam podijuma i 5. mestom u ukupnom plasmanu. Nakon što je sakupio 3 pobede u kompresovanoj sezoni 2020. godine, Kvartararo je prešao u Yamaha Factory Racing Team za 2021. godinu zamenivši Valentina Rosija, i uspeo je da osvoji šampionat u svojoj prvoj sezoni sakupivši 5 pobeda i 10 podijuma.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Sicilijanskoj porodici koja se preselila u Francusku. Ljubav prema moto-trkama nasledio je od svog oca Etjena (Étienne) koji se takmičio na velikoj nagradi Francuske 1986. godine u klasi do 250 kubika. Francuska ga je 14. jula 2022. odlikovala vitezom Legije časti.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Početak karijere[uredi | uredi izvor]
Rođen u Nici, Kvartararo je započeo karijeru u rodnoj Francuskoj sa 4 godine. Kasnije se preselio u Španiju da se takmiči u Promovelocidad Cup-u, seriji za mlade vozače koju organizuje Real Automóvil Club de Cataluña (RACC).[4] Osvojio je šampionske titule u serijskoj klasi do 50 kubika 2008.godine, u klasi do 70 kubika 2009. godine i u klasi do 80 kubika 2011. godine. Pre nego što je prešao u seniorsku Moto3 klasu u Španiji, Kvartararo je osvojio mediteransku pre-Moto3 klasu 2012. godine, koja je bila takođe označena kao špansko domaće prvenstvo.
Karijera u CEV Repsol[uredi | uredi izvor]
Prelazeći u Moto3 klasu CEV Repsol serije 2013. godine, Kvartararo se pridružio Wild Wolf Racing-u, koji je vodio bivši trkač za Grand Pri Huan Borja. Kvartararo je završio na podijumu u svojoj prvoj trci u seriji, voženoj po mokrim uslovima, završio je drugi iza Britanca Vejna Rajana na stazi Barselona-Katalonija. Tokom naredne četiri trke, Kvartararo je zabeležio samo jedno mesto u prvih deset i pao je na osmo mesto na tabeli šampionata. Kvartararo je, međutim, završio sezonu snažno, pobedivši u svakoj od poslednje tri trke sa pol pozicije. Kao rezultat toga, Kvartararo je postao prvi ne-španski vozač od Stefana Bradla 2007. koji je uzeo titulu, a sa 14 godina i 218 dana i najmlađi šampion serije, nadmašivši prethodni rekord koji je držao Aleš Espargaro.
Kvartararo je ostao u CEV Repsol šampionatu za sezonu 2014, pošto nije bio dovoljno star da pređe na nivo Svetskog šampionata. Pravilo, objavljeno 2008. i uvedeno 2010, navodi da vozač mora imati 16 godina da bi se takmičio u Grand Pri-u. Kvartararo je nastavio da vozi Hondu u seriji, ali je prešao u juniorski tim Estrella Galicia 0,0 koji je vodio Emilio Alzamora, svetski šampion iz 1999. godine do 125 kubika. Kvartararo je završio sezonu kao čist šampion,[5] pobedivši u devet od jedanaest trka u sezoni.
Nastupi Kvartarara u španskoj seriji zabeleženi su na nivou Svetskog prvenstva. U trci koja je podržala Veliku nagradu Francuske 2014. u Le Manu, Kvartararo je pobedio sa skoro četiri sekunde u devet krugova. U avgustu 2014. Komisija za Veliku nagradu koju čine predstavnici Dorna Sports, Međunarodne federacije motociklizma (FIM), Međunarodne Udruženje drumskih trkačkih timova (IRTA) i Udruženje proizvođača motociklističkih sportova (MSMA) – najavili su izmenu ranije uvedenih pravila o uzrastu, omogućavajući šampionu FIM CEV Moto3 šampionata (bez obzira na godine) da se takmiči u sledećem sezone Moto3 Svetskog prvenstva.[6]
Moto3 šampionat[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Estrella Galicia 0,0 (2015)[uredi | uredi izvor]
Kvartararo je najavljen da će se pridružiti Moto3 Svetskom šampionatu u oktobru 2014. Ostao je u timu Estrella Galicia 0,0 ponovo vozeći Hondu, sa kojom je te sezone osvojio titulu Španije, a pridružio mu se Horhe Navaro, njegov najbliži rival u prvenstvu. Tokom prvog dana zvaničnih predsezonskih testova u Valensiji 2015. godine, Kvartararo je postavio najbrže vreme u trećoj sesiji.[7] Na sledećem trodnevnom testu u Herezu, Kvartararo je bio najbrži u pet od devet sesija.[8]
Na svom uvodnom trkačkom vikendu u Kataru, Kvartararo se kvalifikovao u drugom redu mreže na šestoj poziciji.[9] U trci, Kvartararo je uvek bio prisutan u vodećoj grupi i držao je vođstvo u trci sa dva kruga do kraja, ali kontakt sa Frančeskom Banjajom je doveo do toga da su oba vozača pala u nizu trkačkih redova, a Kvartararo je na kraju završio trku na sedmoj poziciji . Na sledećem događaju u Ostinu u Teksasu, Kvartararo je postigao svoj prvi podijum, sa drugim mestom.[10] Ostvario je svoju prvu pol poziciju na Velikoj nagradi Španije, ali je trku završio na četvrtom mestu. Na domaćem terenu u Le Manu, Kvartararo je ponovo zauzeo pol poziciju. Vodio je neko vreme tokom trke, ali je na kraju izašao sa četvrte pozicije.
Kvartararo se vratio na podijum sa drugim mestom u Asenu.[11] Na sledeće četiri trke, Kvartararo je naizmenično završavao na jedanaestom mestom u Indijanapolisu i četvrtim u Silverstonu. U Misanu, Kvartararo se srušio tokom drugog slobodnog treninga, gde je slomio desni skočni zglob i zbog povrede je propustio trku. Kvartararo je propustio i sledeću trku u Aragonu. Vratio se na Veliku nagradu Japana, ali se povukao iz trke nakon što se kvalifikovao kao 29. na tabeli, zbog i daljeg bola. Kvartararo se takođe povukao sa Velike nagrade Australije, nakon što se kvalifikovao kao 19. na tabeli. Na kraju sezone završio je na desetom mestu, sa devedeset dva boda.
Leopard Racing (2016)[uredi | uredi izvor]
Dana 26. septembra 2015, objavljeno je da će Kvartararo napustiti tim Estrella Galicia 0,0 i pridružiti se Leopard Racing-u na dvogodišnji ugovor od sezone 2016. Kvartararo je smatran favoritom za titulu u sezoni zbog svog nastupa u prvoj godini, kao i zbog Leopard Racing tima koji je prošle godine osvojio titulu sa Denijem Kentom. Ali sezona je postala katastrofalna za Kvartarara. U prve tri trke Kvartararo je završio na trinaestom mestu nakon čega je usledio pad u Španiji. Kvartararo je završio šesti na svojoj domaćoj trci u Le Manu. Kvartararo je bio beznačajan u šest trka, a njegov najbolji rezultat je četvrto mesto u Austriji.
Moto2 šampionat[uredi | uredi izvor]
Pons Racing (2017)[uredi | uredi izvor]
Kvartararo je prešao iz Moto3 u Moto2 2017. godine u Pons Racing kao timski kolega Edgara Ponsa. Na svom debiju, Kvartararo je završio 7. u Kataru. Njegov jedini bolji rezultat u sezoni bilo je 6. mesto u San Marinu. Sezonu je završio sa 64 boda na 13. mestu šampionata.
Speed Up Racing (2018)[uredi | uredi izvor]
Za 2018, Kvartararo je prešao u Speed Up Racing. U Kataloniji je ostvario svoju prvu pobedu na Velikoj nagradi. Uprkos uspehu u sledećoj trci sa 2. mestom u Asenu, ostatak njegove sezone je bio težak, nije postigao više podijuma i završio sa 138 bodova na 10. mestu šampionata.
MotoGP šampionat[uredi | uredi izvor]
Petronas Yamaha SRT (2019–2020)[uredi | uredi izvor]
2019[uredi | uredi izvor]
U avgustu 2018. objavljeno je da će se Kvartararo pridružiti Franku Morbideliju u novostvorenom Jamahinom satelitskom timu, Petronas Yamaha SRT, 2019. godine.[12] Trebao je da vozi Jamahu iz 2018. Međutim, Jamaha mu je dala fabričku Jamahu poznatu kao "Spec-B".
Kvalifikovao se na pol poziciji za Veliku nagradu Španije. Sa ovom pol pozicijom uzeo je rekord za najmlađeg vozača na pol-poziciji u MotoGP klasi, rekord koji je prethodno držao Mark Markez od 2013. Takođe se kvalifikovao na pol poziciji u Kataloniji (na kraju je završio trku na drugom mestu) i sledećoj trci u Asenu , postavivši novi rekord kruga i postavši najmlađi vozač sa uzastopnim pol pozicijama u istoriji MotoGP-a.[13] U Asenu je završio treći, iza Maverika Vinjalesa i Marka Markeza. U sledećoj trci na Sachsenring, kvalifikovao se kao drugi, iza Marka Markeza. Tokom drugog kruga trke Kvartararo je pao u trećoj krivini tokom borbe sa Danilom Petrućijem. Završio je u šljunku. Ova nesreća je bila prva nesreća tokom trke u njegovoj početničkoj sezoni u MotoGP-u.[14] Kvartararo je ostvario dalje podijume u sezoni sa trećim mestom u Austriji i četiri druga mesta u San Marinu, Tajlandu, Japanu i Valensiji. Krenuo je sa pol pozicije na Tajlandu, Maleziji i Valensiji. Kvartararo je na kraju sezonu završio na 5. mestu u tabeli vozača sa 192 boda, 7 podijuma i 6 pol pozicija.
2020[uredi | uredi izvor]
Na prvoj trci odložene sezone 2020. u Herezu, Kvartararo se kvalifikovao na pol poziciju i odneo svoju prvu pobedu u Kraljevskoj klasi nakon što je nakratko pao na 5. mesto u prvom krugu.[15] U drugom kolu Hereza, Kvartararo je ponovio statistiku tako što se kvalifikovao na pol i pobedio u trci. Posle poteškoća u narednih pet trka, Kvartararo je video da je njegova prednost u ranom šampionatu narušena do sredine sezone. Ostvario je svoju treću pobedu u kolu Katalonije kako bi ponovo preuzeo vođstvo u šampionatu.[16] U prvom kolu u Aragonu je zadobio povredu kuka posle sudara, ali mu je medicinsko osoblje dozvolilo da učestvuje u kvalifikacijama, gde je zauzeo pol poziciju.[17] Dugotrajni bol i borba sa prednjom gumom doveli su do pada, na kraju je završivšio na 18. mestu,[18] što je njegov prvi prolazak kroz cilj bez dobijanja bodova u MotoGP-u još od njegove prve trke u Kataru.
Monster Energy Yamaha MotoGP (2021–)[uredi | uredi izvor]
2021[uredi | uredi izvor]
Posle početničke sezone u MotoGP-u, Yamaha Factory Racing je 29. januara 2020. objavila da će Kvartararo zameniti Valentina Rosija počevši od sezone 2021. i da će dobiti fabrički podržane mašine za preostalu sezonu u Petronas Yamaha SRT.[19]
Kvartararo je počeo sezonu u Losailu sa petim mestom i pobedom u dva uzastopna vikenda.[20] Dve nedelje kasnije u Portimau se kvalifikovao za pol poziciju i vodio trku u poslednjih 17 od 25 krugova za svoju drugu pobedu u sezoni.[21][22] Kvartararo bi ponovo uzeo pol u Herezu i udobno je vodio trku na pola puta, kada je počeo da pati od problema sa rukom, završio je trku na 13. mestu dok je Džek Miler odneo pobedu. Posle uspešne operacije, Kvartararo se kvalifikovao za pol poziciju u Le Manu, svoj treći uzastopni pol, posle teškog treninga. Tokom trke, zbog neočekivanih vremenskih promena i kiše koja je počela da pada, Kvartararo je zajedno sa ostalim vozačima menjao bicikle, ali je kažnjen kaznom za dug krug kada je ušao u garažu Maverika Vinjalesa umesto u svoju. Uprkos kazni, uspeo je da završi trku na 3. mestu, sa sunarodnikom Žoanom Zarkom koji je bio drugi, a Džek Miler prvi.
Kvartararo bi ponovo zauzeo pol poziciju, četvrti put zaredom, na Velikoj nagradi Italije u Muđelu. Kvartararo je pobedio u trci, ostvarivši treću pobedu u sezoni i posvetio je i pol i pobedu Dupaskijeu.[23] U Katalonji, Kvartararo je ponovo zauzeo pol poziciju peti put uzastopno, nešto što nije urađeno u Kraljevskoj klasi od Marka Markez je to učinio 2014. Završio je na 3. mestu, ali je degradiran na 4. nakon što je dobio kaznu od 3 sekunde za prečicu, a zatim je dobio još 3 sekunde kazne posle trke, jer je vozio sa otvorenim kožnim odelom. Rajsferšlus je bio spušten i Kvartararo je skinuo štitnik za grudi, prekršivši pravila trke koja zahtevaju da se zaštitna oprema uvek pravilno nosi,[24] čime je Kuartararo degradiran na 6. mesto. Kvartararo je dodatno učvrstio svoje vođstvo u šampionatu sa 3. mestom na Sachsenringu, pobedom kod Asena i trećim mestom u Spilbergu.
Kvartararo bi pobedio u svojoj petoj trci u sezoni u Silverstonu, a sa dva druga mesta u Riminiju i Ostinu, imao je 52 boda zaostatka za Frančeskom Banjajom, sa 3 trke do kraja. Banjaja bi vodio sa 5 krugova do kraja u Misanu, ali je pao, okončavši borbu za titulu i potvrdivši da je Kvartararo osvojio titulu sa 2 pune trke do kraja.[25]
2022[uredi | uredi izvor]
Na početku sezone se mnogo mučio sa svojim biciklom, sa 9. mestom u prvoj rundi. Uspeo je da postavi vreme za pol poziciju u Mandaliki. To je bila jedina pol pozicija za Francuza 2022. Pobedio je na 3 trke pre letnje pauze, uključujući Veliku nagradu Portugala, Katalonije i Nemačke. Do kraja sezone završio je sa 248 bodova, 8 podijuma. Kvartararo je završio na drugom mestu u konačnom plasmanu iza Frančeska Banjaje, nakon prvenstvene bitke u kojoj je ovaj drugi savladao prednost od 91 poen koju je držao Kvartaro posle Velike nagrade Nemačke.
2023[uredi | uredi izvor]
Kvartararo je 2. juna 2022. potpisao produžetak ugovora sa timom za 2023. i 2024.[26] Popeo je svoj prvi podijum u sezoni na Velikoj nagradi Amerike 2023. Popeo je još dva podijuma za ostatak sezone u Indiji i Indoneziji. Sezonu je završio ispred saigrača Morbidelija, 10. na tabeli vozača.
Dostignuća tokom karijere[uredi | uredi izvor]
Najvažniji događaji u karijeri pre Gran prija[uredi | uredi izvor]
- 2007: drugi, FCM Copa Catalana de Promovelocitat (Promo RACC) Špansko prvenstvo do 50 kubika
- 2008: prvi, FCM Copa Catalana de Promovelocitat (Promo RACC) Špansko prvenstvo do 50 kubika
- 2009: prvi, FCM Copa Catalana de Promovelocitat (Promo RACC) Špansko prvenstvo do 70 kubika
- 2010: treći, FCM Campeonato del Mediterraneo Velocidad (CMV) Prvenstvo Mediterana I Španije do 80 kubika
- 2011: prvi, FCM/RACC Campeonat del Mediterrani de Velocitat (CMV) Prvenstvo Mediterana I Španije do 80 kubika
- 2012: prvi, FCM/RACC Campeonat del Mediterrani de Velocitat (CMV) Prvenstvo Mediterana i Španije Pre-Moto3
FIM CEV Moto3 juniorsko svetsko prvenstvo[uredi | uredi izvor]
Trke po godinama[uredi | uredi izvor]
| Year | Bike | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | Pos | Pts |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013 | FTR Honda | CAT1
2 |
CAT2
6 |
ARA
12 |
ALB1
EX |
ALB2
Ret |
NAV
10 |
VAL1
1 |
VAL1
1 |
JER
1 |
1st | 115 | ||
| 2014 | Honda | JER1
1 |
JER2
2 |
LMS
1 |
ARA
1 |
CAT1
1 |
CAT2
1 |
ALB
2 |
NAV
1 |
ALG
1 |
VAL1
1 |
VAL1
1 |
1st | 265 |
Grand Pri moto-trke[uredi | uredi izvor]
Po sezoni[uredi | uredi izvor]
| Season | Class | Motorcycle | Team | Race | Win | Podium | Pole | FLap | Pts | Plcd | WCh |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2015 | Moto3 | Honda | Estrella Galicia 0,0 | 13 | 0 | 2 | 2 | 0 | 92 | 10th | – |
| 2016 | Moto3 | KTM | Leopard Racing | 18 | 0 | 0 | 0 | 0 | 83 | 13th | – |
| 2017 | Moto2 | Kalex | Pons HP40 | 18 | 0 | 0 | 0 | 0 | 64 | 13th | – |
| 2018 | Moto2 | Speed Up | Speed Up Racing | 18 | 1 | 2 | 1 | 1 | 138 | 10th | – |
| 2019 | MotoGP | Yamaha | Petronas Yamaha SRT | 19 | 0 | 7 | 6 | 2 | 192 | 5th | – |
| 2020 | MotoGP | Yamaha | Petronas Yamaha SRT | 14 | 3 | 3 | 4 | 2 | 127 | 8th | – |
| 2021 | MotoGP | Yamaha | Monster Energy Yamaha MotoGP | 18 | 5 | 10 | 5 | 5 | 278 | 1st | 1 |
| 2022 | MotoGP | Yamaha | Monster Energy Yamaha MotoGP | 20 | 3 | 8 | 1 | 4 | 248 | 2nd | – |
| 2023 | MotoGP | Yamaha | Monster Energy Yamaha MotoGP | 20 | 0 | 3 | 0 | 0 | 172 | 10th | – |
| 2024 | MotoGP | Yamaha | Monster Energy Yamaha MotoGP Team | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | 19 | 12th | – |
| Total | 161 | 12 | 35 | 19 | 14 | 1413 | 1 | ||||
Po klasi[uredi | uredi izvor]
| Class | Seasons | 1st GP | 1st Pod | 1st Win | Race | Win | Podiums | Pole | FLap | Pts | WChmp |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Moto3 | 2015–2016 | 2015 Qatar | 2015 Americas | 31 | 0 | 2 | 2 | 0 | 175 | 0 | |
| Moto2 | 2017–2018 | 2017 Qatar | 2018 Catalunya | 2018 Catalunya | 36 | 1 | 2 | 1 | 1 | 202 | 0 |
| MotoGP | 2019–present | 2019 Qatar | 2019 Catalunya | 2020 Spain | 94 | 11 | 31 | 16 | 13 | 1032 | 1 |
| Total | 2015–present | 161 | 12 | 35 | 19 | 14 | 1413 | 1 | |||
Trke po godinama[uredi | uredi izvor]
| Year | Class | Bike | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | Pos | Pts |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2015 | Moto3 | Honda | QAT
7 |
AME
2 |
ARG
6 |
SPA
4 |
FRA
Ret |
ITA
Ret |
CAT
14 |
NED
2 |
GER
Ret |
INP
11 |
CZE
Ret |
GBR
4 |
RSM
DNS |
ARA | JPN
DNS |
AUS
DNS |
MAL | VAL
Ret |
10th | 92 | |||
| 2016 | Moto3 | KTM | QAT
13 |
ARG
13 |
AME
13 |
SPA
Ret |
FRA
6 |
ITA
5 |
CAT
7 |
NED
Ret |
GER
23 |
AUT
4 |
CZE
21 |
GBR
Ret |
RSM
18 |
ARA
12 |
JPN
8 |
AUS
12 |
MAL
4 |
VAL
14 |
13th | 83 | |||
| 2017 | Moto2 | Kalex | QAT
7 |
ARG
Ret |
AME
12 |
SPA
16 |
FRA
18 |
ITA
18 |
CAT
7 |
NED
9 |
GER
13 |
CZE
20 |
AUT
Ret |
GBR
16 |
RSM
6 |
ARA
11 |
JPN
19 |
AUS
Ret |
MAL
7 |
VAL
8 |
13th | 64 | |||
| 2018 | Moto2 | Speed Up | QAT
20 |
ARG
22 |
AME
15 |
SPA
10 |
FRA
8 |
ITA
11 |
CAT
1 |
NED
2 |
GER
9 |
CZE
11 |
AUT
9 |
GBR
C |
RSM
7 |
ARA
9 |
THA
5 |
JPN
DSQ |
AUS
10 |
MAL
5 |
VAL
6 |
10th | 138 | ||
| 2019 | MotoGP | Yamaha | QAT
16 |
ARG
8 |
AME
7 |
SPA
Ret |
FRA
8 |
ITA
10 |
CAT
2 |
NED
3 |
GER
Ret |
CZE
7 |
AUT
3 |
GBR
Ret |
RSM
2 |
ARA
5 |
THA
2 |
JPN
2 |
AUS
Ret |
MAL
7 |
VAL
2 |
5th | 192 | ||
| 2020 | MotoGP | Yamaha | SPA
1 |
ANC
1 |
CZE
7 |
AUT
8 |
STY
13 |
RSM
Ret |
EMI
4 |
CAT
1 |
FRA
9 |
ARA
18 |
TER
8 |
EUR
14 |
VAL
Ret |
POR
14 |
8th | 127 | |||||||
| 2021 | MotoGP | Yamaha | QAT
5 |
DOH
1 |
POR
1 |
SPA
13 |
FRA
3 |
ITA
1 |
CAT
6 |
GER
3 |
NED
1 |
STY
3 |
AUT
7 |
GBR
1 |
ARA
8 |
RSM
2 |
AME
2 |
EMI
4 |
ALR
Ret |
VAL
5 |
1st | 278 | |||
| 2022 | MotoGP | Yamaha | QAT
9 |
INA
2 |
ARG
8 |
AME
7 |
POR
1 |
SPA
2 |
FRA
4 |
ITA
2 |
CAT
1 |
GER
1 |
NED
Ret |
GBR
8 |
AUT
2 |
RSM
5 |
ARA
Ret |
JPN
8 |
THA
17 |
AUS
Ret |
MAL
3 |
VAL
4 |
2nd | 248 | |
| 2023 | MotoGP | Yamaha | POR
8 |
ARG
79 |
AME
3 |
SPA
10 |
FRA
7 |
ITA
11 |
GER
13 |
NED
Ret3 |
GBR
15 |
AUT
8 |
CAT
7 |
RSM
13 |
IND
36 |
JPN
10 |
INA
35 |
AUS
14 |
THA
5 |
MAL
5 |
QAT
78 |
VAL
11 |
10th | 172 | |
| 2024 | MotoGP | Yamaha | QAT
11 |
POR
79 |
AME
12 |
SPA
155 |
FRA | CAT | ITA | KAZ | NED | GER | GBR | AUT | CAT | RSM | IND | INA | JPN | AUS | THA | MAL | VAL | 12th* | 25* |
Privatni život[uredi | uredi izvor]
Kvartararo trenutno živi u Andori. Kvartararo je dobar prijatelj sa vozačem formule 1 Danijelom Rikardom. Takođe je veliki obožavalac regeton superzvezde Džej Balvina.[27]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Décret du 13 juillet 2022 portant promotion et nomination à titre exceptionnel dans l'ordre national de la Légion d'honneur, Pristupljeno 2024-05-16
- ^ „King of MotoGP™: Quartararo – a World Champion’s profile”. The Official Home of MotoGP (na jeziku: engleski). 2021-10-17. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „Five young hotshots to watch out for in MotoGP”. Red Bull (na jeziku: engleski). 2014-12-31. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „The Official Home of MotoGP”. The Official Home of MotoGP (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „Destination Algarve: Acosta arrives on familiar turf”. The Official Home of MotoGP (na jeziku: engleski). 2021-04-09. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „Age limit exception introduced in Moto3™ | MotoGP™”. web.archive.org. 2019-05-17. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „Grand Prix Commission: Moto2™ ECU supplier”. The Official Home of MotoGP (na jeziku: engleski). 2017-01-25. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „Resultados y clasificación de MotoGP™ | 2023”. The Official Home of MotoGP (na jeziku: španski). Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „Honda Racing - Moto3 - Latest News”. web.archive.org. 2015-04-07. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „Premier podium pour Fabio Quartararo !”. L'Équipe (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „Yamada sustituirá a Quartararo en Aragón | MotoGP™”. web.archive.org. 2022-09-29. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „MORBIDELLI, QUARTARARO CHOSEN AS SIC YAMAHA RIDERS”.
- ^ „Quartararo blitzes Assen MotoGP lap record for Dutch TT pole”.
- ^ „MARQUEZ DOMINANT NAAR TIENDE ZEGE OP RIJ OP DE SACHSENRING”.
- ^ „JEREZ MOTOGP: QUARTARARO WINS AS MARQUEZ CRASHES HARD”.
- ^ „Quartararo: Catalan MotoGP victory not motivated by Marquez comments”.
- ^ „Fabio Quartararo goes from stretcher to Aragon MotoGP pole; Crutchlow third | MotoGP | Crash”. www.crash.net (na jeziku: engleski). 2020-10-17. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „Rins resists Marquez for Aragon MotoGP win; Mir leads after Quartararo shocker | MotoGP | Crash”. www.crash.net (na jeziku: engleski). 2020-10-18. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ Tobin, Dominic (2020-01-29). „Fabio Quartararo to replace Rossi at Yamaha factory team in 2021”. Motor Sport Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „2021 Doha MotoGP, Losail Circuit, Qatar - Race Results | MotoGP | Crash”. www.crash.net (na jeziku: engleski). 2021-04-04. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „PORTUGUESE MOTOGP: QUARTARARO ON POLE AS BAGNAIA LAP DELETED”.
- ^ „QUARTARARO 'FEELS LIKE 2019' AFTER PORTIMAO MOTOGP WIN”.
- ^ „QUARTARARO DEDICATES MUGELLO MOTOGP POLE TO DUPASQUIER”.
- ^ „Catalunya MotoGP: Fabio Quartararo penalised for open leathers, chest protector | MotoGP | Crash”. www.crash.net (na jeziku: engleski). 2021-06-06. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „EMILIA ROMAGNA MOTOGP: QUARTARARO SEALS TITLE AFTER BAGNAIA CRASH”.
- ^ „Quartararo signs new two-year deal with Yamaha”. The Official Home of MotoGP (na jeziku: engleski). 2022-06-02. Pristupljeno 2024-05-16.
- ^ „10 things you may not have known about Fabio Quartararo”. The Official Home of MotoGP (na jeziku: engleski). 2021-10-24. Pristupljeno 2024-05-16.