MotoGP

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
MotoGP
Moto Gp logo.svg
Лого Moto Grand Prix
Спорт мотоциклизам
Основана 1949.
Држава Интернационална
Виши ранг MotoGP
Moto2
Moto3
Нижи ранг MotoE
British Junior Moto League
Највише титула Гијакомо Агостини (15)
Тренутни
првак
Марк Маркез (2017)
Веб-сајт www.motogp.com

MotoGP (Moto Grand Prix) је професионална мотоциклистичка интернационална класа основана 1949. године од стране FIM-а (Fédération Internationale de Motocyclisme)[1]. Категорија има 18 стаза на којима се трка. MotoGP је основао Moto2 и Moto3 категорије где су слабији возачи, тимови и мотоцикли[2].

Преглед[уреди]

Grand Prix трке

Конфигурације[уреди]

Стаза - Ле Манс (2013)

Мотоцикли категорије MotoGP-а нису ограничени на било коју специфичну конфигурацију мотора. Међутим, број цилиндара запослених у мотору одређује дозвољену минималну тежину мотоцикла; тежина додатних цилиндара делује као облик хендикепа. Ово је неопходно зато што је за дати капацитет мотор са више цилиндара способан произвести више снаге. Ако су упоређивани упоређени индекси удара, мотор са више цилиндара имаће већу површину клипа и краћи ударац. Повећана површина клипа дозвољава повећање укупне површине вентила, омогућавајући враћање више ваздуха и горива у мотор, а краћи ход дозвољава веће обртаје при истој брзини клипа, што омогућава мотору да пумпа још више ваздуха и горива са потенцијал за производњу више снаге, али и са већом потрошњом горива. У 2004 години мотоцикли су ушли са три, четири и пет цилиндарских конфигурација. Од 2012. године, тимови које није унесио један од главних произвођача могао би тражити статус "захтевања правила" (ЦРТ). Циљни тим за правила захтева је да омогући независним тимовима да буду конкурентни по нижим трошковима и повећавају број уноса у MotoGP-у. Тимови за изношење захтева су имали користи од мање рестриктивних правила о броју мотора који се могу користити у сезони и са већим дозвољењем горива током трка. Према правилу подносиоца захтева, ЦРТ-ови се слажу да ће дозволити да до четири мотива по сезони буде дозвољено, након трке, од једног од главних тимова произвођача по цени од 20.000 евра по комаду, укључујући и трансмисију или по 15.000 евра за сваки мотор.

Историја[уреди]

Трка MotoGP-a 1949. године

FIM Road Racing World Championship Grand Prix је први пут организовао Fédération Internationale de Motocyclisme из 1949. године. Комерцијална права сада су у власништву Дорна Спортса, а FIM остане као спортско санкционо тијело. Тимове представља Међународна асоцијација пута (ИРТА) и произвођачи од стране Асоцијације произвођача моторних возила (МСМА). Правила и измене прописа одлучују се између четири ентитета, при чему је Дорна глумила. У случајевима техничких измјена, МСМА може једногласно донијети или вето измијенити једногласним гласовима међу својим члановима. Ова четири ентитета чине Grand Prix комисију[3].

За сезону 2012, мотор MotoGP мотора поново је повећан на 1.000 cc. Такође је уочено увођење Тужилачких тимова правде (ЦРТ), који су добили више мотора по сезони и већим резервоарима за гориво него фабрички тимови, али су били подвргнути куповини фабричког тима ("потраживање") погонског мотора за фиксну цену Управно тело спорта примило је пријаве шеснаест нових тимова који се желе придружити MotoGP класи. За сезону 2014, подкласа ЦРТ је промењена у отворену, пошто је правило захтевања уклоњено. Такође, сви уноси су усвојили стандардну јединицу за контролу мотора, уз дозволу фабричких тимова да покрену било који софтвер и Отвори ставке користећи стандардни софтвер. За сезону 2016. отворена подкласа је пала, а фабрички уноси су прешли на стандардни софтвер за контролу мотора[4].

Традиционално је било неколико трка на сваком догађају за различите класе мотоцикала, на основу величине мотора и једне класе за бочне приколице. Одредбе за 50 cc, 80 cc, 125 cc, 250 cc, 350 cc, и 500 cc соло машина постојале су у неко време, а 350 кубика и 500 кубних сидара. До педесетих година прошлог века, а већина 1960-их четворотактни мотори су доминирали у свим разредима. Делимично, ово је било због правила која су омогућавала мноштво цилиндара (што значи мањи клипови, производи већи обрт) и мноштво зупчаника (дајући уже појасеве снаге, омогућавајући виша стања звука). У 1960-им двотактни мотори су почели да се укрштају у мање разреде[5][6].

Победници по сезонама[уреди]

Година Победник
1949 Лесли Грахам
1950 Умберто Масети
1951 Џоф Дук
1952 Умберто Масети
1953 Џоф Дук
1954 Џоф Дук
1955 Џоф Дук
1956 Џон Сертиз
1957 Либеро Либерати
1958 Џон Сертиз
1959 Џон Сертиз
1960 Џон Сертиз
1961 Гери Хокинг
1962 Мајк Хелвуд
1963 Мајк Хелвуд
1964 Мајк Хелвуд
1965 Мајк Хелвуд
1966 Гијакомо Агостини
1967 Гијакомо Агостини
1968 Гијакомо Агостини
1969 Гијакомо Агостини
1970 Гијакомо Агостини
1971 Гијакомо Агостини
1972 Гијакомо Агостини
1973 Фил Рид
1974 Фил Рид
1975 Гијакомо Агостини
1976 Бери Шин
1977 Бери Шин
1978 Кени Робертс
1979 Кени Робертс
1980 Кени Робертс
1981 Марко Лучинели
1982 Франко Унћини
1983 Фреди Спенсер
1984 Еди Лоусон
1985 Фреди Спенсер
1986 Еди Лоусон
1987 Вејн Гарднер
1988 Еди Лоусон
1989 Еди Лоусон
1990 Вејн Рејн
1991 Вејн Рејн
1992 Вејн Рејн
1993 Кевин Шванц
1994 Мик Дохан
1995 Мик Дохан
1996 Мик Дохан
1997 Мик Дохан
1998 Мик Дохан
1999 Алекс Кривиљ
2000 Кени Робертс млађи
2001 Валентино Роси
2002 Валентино Роси
2003 Валентино Роси
2004 Валентино Роси
2005 Валентино Роси
2006 Ники Хејдн
2007 Кејси Стонер
2008 Валентино Роси
2009 Валентино Роси
2010 Хорхе Лоренцо
2011 Кејси Стонер
2012 Хорхе Лоренцо
2013 Марк Маркез
2014 Марк Маркез
2015 Хорхе Лоренцо
2016 Марк Маркез
2017 Марк Маркез

Возачи[уреди]

Тренутни[уреди]

Тренутно стање на табели у сезони 2018/19[7]

Легенда
Регуларни возач
Квалификовани возач
Земље које тренутно учествују, и које су некада учествовале у тракама.
Возач Држава Тим Гуме Број Поени
1.
Марк Маркез  Шпанија Repsol Honda Team
М
93
115
2.
Валентино Роси  Италија Movistar Yamaha Team
М
46
88
3.
Маверик Вињалес  Шпанија Movistar Yamaha Team
М
25
77
4.
Жоан Зарко  Француска Monster Yamaha Tech 3
М
5
73
5.
Данило Петрући  Италија Alma Pramac Racing
М
9
71
6.
Кал Крачлов  Уједињено Краљевство LCR Honda Castrol
М
35
69
7.
Хорхе Лоренцо  Шпанија Ducati Corse Team
М
99
66
8.
Андреа Довициозо  Италија Ducati Corse Team
М
04
66
9.
Андреа Јаноне  Италија Team Suzuki ECSTAR
М
29
66
10.
Џек Милер  Аустралија Alma Pramac Racing
М
43
49
11.
Дани Педроса  Шпанија Repsol Honda Team
М
26
40
12.
Алекс Ринс  Шпанија Team Suzuki ECSTAR
М
42
33
13.
Пол Еспаргаро  Шпанија Red Bull KTM Factory Racing
М
44
28
14.
Тито Рабат  Шпанија Reale Avintia Racing
М
53
27
15.
Алваро Баутиста  Шпанија Angel Nieto Team
М
19
26
16.
Франко Морбидели  Италија Estrella Galicia 0,0 Marc VDS
М
21
19
17.
Хафиз Шарин  Малезија Monster Yamaha Tech 3
М
55
17
18.
Алеш Еспаргаро  Шпанија Aprilia Racing Team Gresini
М
6
13
19.
Такаки Накагами  Јапан LCR Honda IDEMITSU
М
30
10
20.
Скот Рединг  Уједињено Краљевство Aprilia Racing Team Gresini
М
45
9
21.
Бредли Смит  Уједињено Краљевство Red Bull KTM Factory Racing
М
38
7
22.
Мика Калио  Финска Red Bull KTM Factory Racing
М
36
6
23.
Карел Абрахам  Чешка Република Angel Nieto Team
М
17
4
24.
Томас Лути  Швајцарска Estrella Galicia 0,0 Marc VDS
М
12
0
25.
Завијер Симеон  Белгија Reale Avintia Racing
М
10
0
26.
Силвиан Гинтоли  Француска Team Suzuki ECSTAR
М
50
0
27.
Мишел Пиро  Италија Ducati Corse Team
М
51
0

Тимови[уреди]

Назив Држава Гуме Рејтинг
Repsol Honda Team  Јапан
М
5/5 звездица
Movistar Yamaha Team  Јапан
М
5/5 звездица
Ducati Corse Team  Италија
М
5/5 звездица
Alma Pramac Racing  Италија
М
4.5/5 звездица
Team Suzuki ECSTAR  Јапан
М
4/5 звездица
Monster Yamaha Tech 3  Француска
М
4/5 звездица
LCR Honda  Монако
М
3.5/5 звездица
Red Bull KTM Factory Racing  Аустрија
М
3/5 звездица
Reale Avintia Racing  Шпанија
М
3/5 звездица
Ángel Nieto Team  Шпанија
М
2.5/5 звездица
Aprilia Racing Team Gresini  Италија
М
2.5/5 звездица
Estrella Galicia 0,0 Marc VDS  Белгија
М
2/5 звездица

Формат догађаја[уреди]

Стартна мрежа се састоји од три колоне (четири за 125 cc и 250 cc класе) и садржи око 20 возача. Мреже се одлучују у опадајућем редоследу квалификационе брзине, са најбржим степеном на полу или првом положају. Утрке трају отприлике 45 минута, свака трка је спринт од почетка до краја без загађења горива или гума[8].

У 2005. години уведено је правило за заставу до заставе за MotoGP. Раније, ако је трка почела да се суши и киша падне, званичници би могли да зауставе трку и да се поново покрену или настави на "влажним" гумама. Сада, када падне киша, показује се бела застава, што указује на то да возачи могу да замене мотоцикл на коме су почели трку за идентичну, све док су гуме различите (то јест, интермедијари или плејмејкови умјесто мокри).

Систем бодовања
Позиција 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
Поени 25 20 16 13 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

Стазе[уреди]

У MotoGP категорији има 19 стаза, у различитим државама.

Референце[уреди]

  1. ^ Maurice Büla, ур. (2001). Continental Circus 1949-2000. Jean-Claude Schertenleib. Chronosports S.A. стр. 18. ISBN 2940125767. 
  2. ^ „Pioneer gun store and cyclery has greatly increased in size”. The Bakersfield Californian. Heritage Microfilm, Inc.#NewspaperARCHIVE. 26. 04. 1913. [Претплата неопходна (помоћ)]. »The most notable Indian triumph of 1912 was the winning of the French classic motorcycle event, the Grand Prix.« 
  3. ^ Noyes, Dennis (21. 12. 2007). „MOTOGP: Dorna CEO Advocates Limits on Electronics in MotoGP”. SPEEDTV.com. Архивирано из оригинала на датум 06. 05. 2008. Приступљено 04. 03. 2008. 
  4. ^ „FIM announce changes to 2009 regulations”. MotoGP.com. 18. 02. 2009. Приступљено 18. 02. 2009. 
  5. ^ „MotoGP increases engine size to 1,000 cc in 2012”. BBC Sport. 10. 01. 2010. 
  6. ^ „Corrado Cecchinelli talks CRT regulations”. MotoGP.com. Dorna Sports. 3. 05. 2011. Приступљено 9. 11. 2011. 
  7. ^ MotoGP World Standing 2018 Приступљено 8. 4. 2018.
  8. ^ MotoGP. „Valentino Rossi”. MotoGP Rider Profiles. Dorna Sports S.L. Приступљено 15. 05. 2012. 

Спољашње везе[уреди]