Snimanje akustične gitare[uredi | uredi izvor]

Akustična gitara[uredi | uredi izvor]

Prva moderna akustična gitara nastala je u drugoj polovini 20, veka. Zvuk akustične gitare nastaje u njenom telu, koje je u suštini zvučna kutija. Zvuk odsviranih žica ulazi u telo kroz „zvučnu rupu“ koja se nalazi ispod samih žica, te se tamo pojačava glasnoća rezonancijom u telu.

Zbog činjenice da samo telo gitare jeste odgovorno za „oblikovanje“ zvuka kojeg čujemo, sama izrada gitare je vrlo zahtevan proces. Vrsta drva koja se koristi na pojedinim delovima gitare i način na koji su te ploče drva spojene zajedno čine bitan faktor na ukupan zvuk akustične gitare. Smatra se da je najvažniji kvalitet ploče, iznad koje se nalaze „zvučna rupa“ i žice. Ta gornja drvena ploča je ujedno i najtanja, kako bi se omogućilo lakše „osećanje“ vibracije žica.

Drvo[uredi | uredi izvor]

Jedan od najvažnijih delova gitare je njegova zvučna kutija, odnosno gornja ploča, stranice i zadnja ploča. Ona predstavlja vazdušnu pumpu koja uz vibracije svih njenih stranica stvara zvuk. Materijali koje koristimo u izradi akustične gitare odrediće njenu konačnu zvučnu sliku. Drvo koje se najčešće koristi za gornju ploču akustične gitare je smreka, koja spade u mekana drva i jako je rezonantna. Vekovima je standard u izradi akustičnih instrumenata. Koristi se na gudačima, klavirima i akustičnim gitarama, bilo da se radi o klasičnoj gitari ili gitari sa metalnim žicama. Kada pričamo o stanicama i zadnjoj ploči gitare, različiti majstori koriste različita drva. Sve zavisi od konačne zvučne slike koju žele da dobiju. Prateći osnovne tonske karakteristike svakog drveta, otprilike možemo stvoriti sliku kako bi ta gitara mogla zvučati. Postoje još mnogo različitih aspekata koji čine gitaru gitarom, od vrste materijala koje je korišten za fingerboard, veličina zvučne kutije, oblik zvučne kutije , vrsta i debljina žica , dužina vrata, postavka I oblik gredica koje su zalepljene na gornju i donju ploču I mnogo drugih sitnih detalja koje u konačnom obliku poznajemo pod imenom akustična gitara.

Gornja ploča[uredi | uredi izvor]

Kada govorimo o tonskim osobinama, smreka je najčešće korišteno u tradiciji pravljenja akustičnih instrumenata. Karakteristika drveta ove vrste je svetlo-zlatna boja i izražena homogenost rasta godova što pozitivno utiče na tonske karakteristike drveta. Ton na instrumentima izgrađenim od nje karakteriše se kao ekstremno čist i zvonak. Ton koji kedar prozivodi topliji je od smrekinog. Neki opisuju ton kao “intimniji”. Od kedra nastaju jako dobre fingerstil gitare. Manje je čvrst od smreke i ta mekoća prenosi se u osećaj topline tona. Dok smreka ima veći dinamički opseg, kedar čini tiše tonove glasnijim.

Akustične gitare naginju ka srednjim frekvencijama zvučnog spektra, a mahagoni posebno ističe srednje frekvencije. Kao popularno drvo nekoliko decenija. Mahagoni je korišten na mnogo starih akustičnih snimaka i to se čuje na mnogim snimcima američke muzike, od bluza do američkog folka.

Donja ploča i stranice[uredi | uredi izvor]

Brazilsko ružino drvo traženo je zbog svoje tamno smeđe boje. Od strane mnogih smatra se vrhunskim drvetom za gitare sa metalnim žicama, kao i klasične gitare. Proizvodi glasan, topao i bogat ton. Indijsko ružino drvo ima veliku gustinu godova, sa tamno ljubičastom, crvenom I smedjom bojom. Proizvodi dubok, topao ton, sa dosta reverba, što se posebno čuje na velikim akustičnim gitarama. Ovo drvo se najvise koristi za stranice I donju ploču u današnjoj industriji izgradnje akustičnih gitara.

Postavka mikrofona[uredi | uredi izvor]

Postavka mikrofona je osnova za bilo koji dobar snimak. Postavka je uglavnom odredjena muzičkim žanrom, ali većina audio inženjera postavljaju mikrofone da bi uhvatili dobar ukupan balans instrumenta.

1. Bluemlein postavka[uredi | uredi izvor]

Bluemlein zahteva upotrebu dva bidirekciona mikrofona postavljena pod uglom od 90 stepeni. Bidirekcioni mikrofon kupi signal ispred i refleksije iza, tako da ambijent prostorije igra značajnu ulogu u zvuku.

2. Kondenzatorski mikrofon sa velikom membranom[uredi | uredi izvor]

Za ovu postavku koristi se kondenzatorski mikrofon sa velikom membranom postavljen da gleda predeo izmedju rezonatorske rupe i vrha vrata. Namesti se da bude kardiodan da bi što manje hvatao ambijent sobe. Mikrofon sa kardioidnim usmerenjem “hvata” signal koji dolazi ispred mikrofona. Ova postavka je mnogo uža u poredjenju sa stereo postavkom i dobra je za snimanje istih akorda dva puta, da bi se u miksu panovali levo i desno.

3. XY[uredi | uredi izvor]

Za ovu konfiguraciju postavljaju se dva mikrofona po 90 stepeni, jedan iznad drugog (uglavnom), sa kapsulama sto bliže moguće,a da se ne dodiruju. Za ovu postavku potrebno je postaviti mikrofone tako da ugao od 90 stepeni bude usmeren prema telu gitare. Potrebno je obratiti pažnju na probleme sa fazama.

4. Razmaknut par[uredi | uredi izvor]

Za ovu postavku koriste se dva kondenzatorska mikrofona postavljena na pola metra jedan od drugog. Jedan mikrofon je uperen prema 8. Pragu na akustičnoj gitari, a drugi je uperen direktno na 12 prag. Ovakva postavka kupi visoke frekvencije sa više detalja. Ova postavka je posebno dobra ako muzičar koristi tehnike hamer-on i pul-of. Mikrofon koji je usmeren više ka vratu je tu da pokupi sitne detalje koji se inače ne bi čuli da se snima telo gitare. Značajan deo postavke je koliko su mikrofoni postavljeni od izvora. Postavljanje mikrofona dalje od izvora bi dovelo do tankog zvuka, a postavka koja je previše blizu bi ugušila zvuk. Potrebno je dosta eksperimentisanja sa ovom tehnikom.