Снимање акустичне гитаре[уреди | уреди извор]

Акустична гитара[уреди | уреди извор]

Прва модерна акустична гитара настала је у другој половини 20, века. Звук акустичне гитаре настаје у њеном телу, које је у суштини звучна кутија. Звук одсвираних жица улази у тело кроз „звучну рупу“ која се налази испод самих жица, те се тамо појачава гласноћа резонанцијом у телу.

Због чињенице да само тело гитаре јесте одговорно за „обликовање“ звука којег чујемо, сама израда гитаре је врло захтеван процес. Врста дрва која се користи на појединим деловима гитаре и начин на који су те плоче дрва спојене заједно чине битан фактор на укупан звук акустичне гитаре. Сматра се да је најважнији квалитет плоче, изнад које се налазе „звучна рупа“ и жице. Та горња дрвена плоча је уједно и најтања, како би се омогућило лакше „осећање“ вибрације жица.

Дрво[уреди | уреди извор]

Један од најважнијих делова гитаре је његова звучна кутија, односно горња плоча, странице и задња плоча. Она представља ваздушну пумпу која уз вибрације свих њених страница ствара звук. Материјали које користимо у изради акустичне гитаре одредиће њену коначну звучну слику. Дрво које се најчешће користи за горњу плочу акустичне гитаре је смрека, која спаде у мекана дрва и јако је резонантна. Вековима је стандард у изради акустичних инструмената. Користи се на гудачима, клавирима и акустичним гитарама, било да се ради о класичној гитари или гитари са металним жицама. Када причамо о станицама и задњој плочи гитаре, различити мајстори користе различита дрва. Све зависи од коначне звучне слике коју желе да добију. Пратећи основне тонске карактеристике сваког дрвета, отприлике можемо створити слику како би та гитара могла звучати. Постоје још много различитих аспеката који чине гитару гитаром, од врсте материјала које је кориштен за фингербоард, величина звучне кутије, облик звучне кутије , врста и дебљина жица , дужина врата, поставка И облик гредица које су залепљене на горњу и доњу плочу И много других ситних детаља које у коначном облику познајемо под именом акустична гитара.

Горња плоча[уреди | уреди извор]

Када говоримо о тонским особинама, смрека је најчешће кориштено у традицији прављења акустичних инструмената. Карактеристика дрвета ове врсте је светло-златна боја и изражена хомогеност раста годова што позитивно утиче на тонске карактеристике дрвета. Тон на инструментима изграђеним од ње карактерише се као екстремно чист и звонак. Тон који кедар прозиводи топлији је од смрекиног. Неки описују тон као “интимнији”. Од кедра настају јако добре фингерстил гитаре. Мање је чврст од смреке и та мекоћа преноси се у осећај топлине тона. Док смрека има већи динамички опсег, кедар чини тише тонове гласнијим.

Акустичне гитаре нагињу ка средњим фреквенцијама звучног спектра, а махагони посебно истиче средње фреквенције. Као популарно дрво неколико деценија. Махагони је кориштен на много старих акустичних снимака и то се чује на многим снимцима америчке музике, од блуза до америчког фолка.

Доња плоча и странице[уреди | уреди извор]

Бразилско ружино дрво тражено је због своје тамно смеђе боје. Од стране многих сматра се врхунским дрветом за гитаре са металним жицама, као и класичне гитаре. Производи гласан, топао и богат тон. Индијско ружино дрво има велику густину годова, са тамно љубичастом, црвеном И смедјом бојом. Производи дубок, топао тон, са доста реверба, што се посебно чује на великим акустичним гитарама. Ово дрво се највисе користи за странице И доњу плочу у данашњој индустрији изградње акустичних гитара.

Поставка микрофона[уреди | уреди извор]

Поставка микрофона је основа за било који добар снимак. Поставка је углавном одредјена музичким жанром, али већина аудио инжењера постављају микрофоне да би ухватили добар укупан баланс инструмента.

1. Блуемлеин поставка[уреди | уреди извор]

Блуемлеин захтева употребу два бидирекциона микрофона постављена под углом од 90 степени. Бидирекциони микрофон купи сигнал испред и рефлексије иза, тако да амбијент просторије игра значајну улогу у звуку.

2. Кондензаторски микрофон са великом мембраном[уреди | уреди извор]

За ову поставку користи се кондензаторски микрофон са великом мембраном постављен да гледа предео измедју резонаторске рупе и врха врата. Намести се да буде кардиодан да би што мање хватао амбијент собе. Микрофон са кардиоидним усмерењем “хвата” сигнал који долази испред микрофона. Ова поставка је много ужа у поредјењу са стерео поставком и добра је за снимање истих акорда два пута, да би се у миксу пановали лево и десно.

3. XY[уреди | уреди извор]

За ову конфигурацију постављају се два микрофона по 90 степени, један изнад другог (углавном), са капсулама сто ближе могуће,а да се не додирују. За ову поставку потребно је поставити микрофоне тако да угао од 90 степени буде усмерен према телу гитаре. Потребно је обратити пажњу на проблеме са фазама.

4. Размакнут пар[уреди | уреди извор]

За ову поставку користе се два кондензаторска микрофона постављена на пола метра један од другог. Један микрофон је уперен према 8. Прагу на акустичној гитари, а други је уперен директно на 12 праг. Оваква поставка купи високе фреквенције са више детаља. Ова поставка је посебно добра ако музичар користи технике хамер-он и пул-оф. Микрофон који је усмерен више ка врату је ту да покупи ситне детаље који се иначе не би чули да се снима тело гитаре. Значајан део поставке је колико су микрофони постављени од извора. Постављање микрофона даље од извора би довело до танког звука, а поставка која је превише близу би угушила звук. Потребно је доста експериментисања са овом техником.