Кедар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Кедар
Cèdre du Liban Barouk 2005.jpg
либански кедар
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Cedrus

Trew
Врсте
  • Cedrus deodara
  • Cedrus libani

Кедар (лат. Cedrus) је род четинара из породице борова (Pinaceae). Обухвата 4 врсте, распрострањене у високопланинским областима Медитерана и западних падина Хималаја[1]. Род кедар је сродан роду јела (Abies), што се може уочити у грађи шишарки.

Опис[уреди]

Биљке рода кедар су високо зимзелено планинско дрвеће, са широком и неправилном крошњом код старијих стабала. Повијеност врха стабла је карактеристика овог рода. Четине трају 3—6 година, могу бити различитих боја (од жуто-зелене до пепељаст плаве), различито распоређене на кратким и дугим изданцима. Четине су крупне, зашиљене, обично троугаоне и са два смолна канала. Кратки изданци (краткорасти) поседују до 40 четина сакупљених у праменове, док су на дугим изданцима четине појединачне и спирално распоређене. Једнодоме су врсте; имају мушке ресолике цветове дуге око 5 cm, ваљкастог облика. Зреле шишарице су усправне, дуге, зреле у другој или трећој години, распадају се; стерилне љуспе врло ситне, покривене фертилним љуспама. Семе има велики крилати додатак. Физиолошку старост кедрови достижу око тридесете-четрдесете године. Цвета у јесен.

Класификација[уреди]

Род кедрова обухвата пет таксона:[1][2][3][4][5][6][7][8][9][10][11]

врста Cedrus deodara (Roxb.) G.Don.
врста Cedrus libani, са четири таксона
Cedrus libani var. libaniлибански кедар
Cedrus libani var. stenocoma (O.Schwarz) Frankis — турски кедар
Cedrus libani var. brevifolia Hook.f. — кипарски кедар
Cedrus libani var. atlantica (Endl.) Hook.f. — атласки кедар

Различити аутори различито деле род Cedrus на врсте. Горе приказана подела на две врсте, од којих једна садржи четири варијетета, је савремено гледиште ботаничара[12][13][14][15][16][17][18][19]. У хортикултури[20], али и у неким ботаничким радовима[1][21][2], среће се подела рода на четири врсте:

Cedrus atlantica — атласки кедар
Cedrus deodara — хималајски кедар
Cedrus libani — либански кедар
Cedrus brevifolia — кипарски кедар

Употребе[уреди]

Зеленкасто плави Cedrus atlantica обликован као бонсаи
Кедрово дрво има дрвенасти, благо сладињав мирис, и препознатљиву боју и текстуру.

Кедрови су веома популарна орнаментална стабла, која налазе широку примену у хортикултури у умереним климама где зимске температуре не падају испод око −25  °C. Турски кедар је нешто отпорнији, до −30  °C или нешто ниже. Екстензивни морталитет засађених узорака може се јавити током јаких зима кад температуре падају ниже.[22] Области са успешном дугорочном култивацијом обухватају читав медитерански регион, западну Европу северно до Британских острва, јужну Аустралију и Нови Зеланд и јужни и западни део Северне Америке.

Познато је да су кедрово дрво и кедрово уље природни репеланти мољаца,[23] стога је кедар популарна облога у данашњим кедровим орманима и плакарима у којима се чува вунена одећа. Ова специфична употреба кедра је поменута у Илијади (књига 24), где се помиње како Пријам иде у кедром закровљену или обложену складишну комору да узме благо које ће се користити за откуп. Међутим, врста која се типично користи за кедарске сандуке и ормаре у Северној Америци је Juniperus virginiana, што се разликује од правог кедра (исто тако често долази до поистовећивања са са Thuja spp. below). Кедар се често користи за прављење калупа за ципеле, јер може да апсорбује влагу и деодорише.

Многе врсте кедровог дрвета су подесне за формирање бонсаи експоната. Оне се добро показују у многим стиловима, укључујући формални и неформални усправни, нагнути, и каскадни.[24]

У Северној Америци, врсте рода Thuja, као што је западни црвени кедар, су честе — мада се погрешно — поистовећују са правим кедром, као што је J. virginiana, који је типично познати као црвени кедар или источни црвени кедар. Док се неке натурализоване врсте кедра (Cedrus, прави кедар) могу наћи у Америкама, ни једна врста није аутохтона.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Farjon, A. (1990). Pinaceae. Drawings and Descriptions of the Genera.
  2. 2,0 2,1 Gymnosperm database Cedrus.
  3. ^ NCBI Taxonomy Browser Cedrus.
  4. ^ Flora of China vol. 4
  5. ^ Qiao, C.-Y., Jin-Hua Ran, Yan Li and Xiao-Quan Wang : Phylogeny and Biogeography of Cedrus (Pinaceae) Inferred from Sequences of Seven Paternal Chloroplast and Maternal Mitochondrial DNA Regions. Annals of Botany 100(3):573-580. Available online
  6. ^ Farjon, A. (2008). A Natural History of Conifers. Timber Press.2007. ISBN 978-0-88192-869-3.
  7. ^ Christou, K. A. . The genetic and taxonomic status of Cyprus Cedar, Cedrus brevifolia (Hook.) Henry. Mediterranean Agronomic Institute of Chania, Greece.
  8. ^ GRIN Taxonomy for Plants Cedrus Archived 2009-01-20 at the Wayback Machine
  9. ^ Güner, A., Özhatay, N., Ekim, T., & Başer, K. H. C. (ed.). 2000. Flora of Turkey and the East Aegean Islands 11 (Supplement 2): 5–6. Edinburgh University Press.1991. ISBN 978-0-7486-1409-7.
  10. ^ Eckenwalder, J. E. . Conifers of the World: The Complete Reference. Timber Press.2009. ISBN 978-0-88192-974-4.
  11. ^ Sell, P. D. (1990). Some new combinations in the British Flora. Watsonia 18: 92.
  12. ^ Hooker, J. D. . On the Cedars of Lebanon, Taurus, Algeria and India. Nat. Hist. Rev. 2: 11-18.
  13. ^ Battander, J.-A. & Trabut, L. (1905). Flora de l'Algérie.
  14. ^ Schwarz, O. (1944). Anatolica. Feddes Repertorium 54: 26-34.
  15. ^ Coode, M. J. E., & Cullen, J., eds. (1965). Pinaceae. In: Flora of Turkey and the East Aegean Islands 1: 67-85. Edinburgh University Press.
  16. ^ Meikle, R. D. (1977). Flora of Cyprus vol. 1. Bentham - Moxon Trust, Royal Botanic Gardens, Kew. London.
  17. ^ Browicz, K. & Zielinski, J. (1982). Chorology of Trees and Shrubs in southwest Asia vol. 1.
  18. ^ Greuter, W., Burdet, H. M., & Long, G. (eds.), (1984). Med-Checklist – A critical inventory of vascular plants of the circum-mediterranean countries. Cedrus, Cedrus libani, Приступљено 9. 4. 2013.
  19. ^ Güner, A., Özhatay, N., Ekim, T., & Başer, K. H. C. (ed.). 2000. Flora of Turkey and the East Aegean Islands 11 (Supplement 2):. Edinburgh University Press.1862. ISBN 978-0-7486-1409-7.
  20. ^ Walters, W. M. (1986). European Garden Flora. 1. ISBN 978-0-521-24859-4. 
  21. ^ Christou, K. A. (1991). The genetic and taxonomic status of Cyprus Cedar, Cedrus brevifolia (Hook.) Henry. Mediterranean Agronomic Institute of Chania, Greece.
  22. ^ Ødum, S. (1985). Report on frost damage to trees in Denmark after the severe 1981/82 and 1984/85 winters. Hørsholm Arboretum, Denmark.
  23. ^ Burfield, Tony (септембар 2002). „Cedarwood Oils”. www.users.globalnet.co.uk. Приступљено 24. 8. 2016. 
  24. ^ Walston, Brent. „Cedars for Bonsai”. evergreengardenworks.com. Приступљено 8. 5. 2015. 

Литература[уреди]

  • Walters, W. M. (1986). European Garden Flora. 1. ISBN 978-0-521-24859-4. 
  • Јовановић Б: Флора Ср Србије, поглавље Gymnospermae (изузев Pinus heldreichi)
  • Farjon, A (1990). Pinaceae. Drawings and Descriptions of the Genera. Koeltz Scientific Books. ISBN 978-3-87429-298-6. 

Спољашње везе[уреди]