Korisnik:Lidija132/pesak
.jpg)
Pahulja je kristal leda koji je postigao dovoljno veliku veličinu ili se možda spojio sa drugim, a zatim pada kroz Zemljinu atmosferu kao sneg.[1] U prezasićenim vazdušnim masama svako jezgro pahulje oko čestica prašine privlači kapljice vode iz oblaka, koje se smrzavaju i prelaze u kristalni oblik. Složeni oblici nastaju dok se pahulja kreće kroz različite zone temperature i vlažnosti u atmosferi, tako da se pojedinačne pahulje međusobno detaljno razlikuju. Ipak, mogu se svrstati u osam širokih klasifikacija i najmanje 80 pojedinačnih varijanti. Glavni sastavni oblici kristala leda, od kojih mogu da se pojave kombinacije istih, su igla, stub, ploča i obod. Sneg deluje belo, uprkos tome što je led od koga je napravljen proziran. To je zbog difuzne refleksije čitavog spektra svetlosti malim kristalnim fasetama snežnih pahulja.[2]
Formiranje[uredi | uredi izvor]
Pahulje se formiraju oko mineralnih ili organskih čestica u vlagom zasićenim, vazdušnim masama.
Rast[uredi | uredi izvor]
Jednom kada se kapljica zaledi, ona raste u prezasićenom okruženju, gde je vazduh zasićen ledom kada je temperatura ispod tačke smrzavanja. Kapljica tada raste taloženjem molekula vode u vazduhu na površini kristalnog leda gde se sakupljaju. Budući da su kapljice vode mnogo brojnije od kristala leda, kristali su u stanju da narastu do stotina mikrometara ili milimetara na štetu kapljica vode. Ovaj proces je poznat kao Vegenerov – Bergeronov – Findeisenov proces. Kristali leda rastu na račun kapljica. Ovi veliki kristali onda padaju kroz atmosferu zbog svoje mase i mogu se sudarati i zalepiti u grozdove.
Izgled[uredi | uredi izvor]
Boja[uredi | uredi izvor]
Iako je led sam po sebi proziran, sneg je obično bele boje zbog difuznog odbijanja čitavog spektra svetlosti rasipanjem svetlosti malim kristalnim fasetama pahuljica od kojih se sastoji.[2]
Oblik[uredi | uredi izvor]
Oblik pahuljice se uglavnom određuje temperaturom i vlažnošću na kojoj se formira. Retko, na temperaturi od oko -2 ° C (28 ° F), pahuljice se mogu formirati u trostrukoj simetriji - trouglaste pahulje.[3] Najčešće čestice snega su vidljivo nepravilne, mada se skoro savršene snežne pahulje mogu često naći na slikama jer su vizuelno privlačnije. Iako pahulje nikada nisu u potpunosti simetrične, često rastu tako da pokažu približno šestostruku radijalnu simetriju, zbog heksagonalne kristalne strukture leda.[4] Mikrookolina u kojoj pahulja raste dinamično se menja kako pahulja pada kroz oblak, a sitne promene temperature i vlažnosti utiču na način na koji se molekuli vode vežu za nju. Budući da je mikro-okruženje (i njegove promene) veoma slično oko pahulje, svaki krak ima tendenciju da raste na gotovo isti način. Međutim, boravak u istom mikro-okruženju ne garantuje da će svaki krak pahulje jednako rasti.
Klasifikacija[uredi | uredi izvor]
Pahulje se formiraju u širokom spektru različitih oblika, tako da u prirodi ne postoje dve potpuno identične pahulje, iako se skoro identične mogu napraviti u laboratoriji. [5][6][7][8]Početni pokušaji pronalaženja identičnih snežnih pahulja, fotografišući hiljade njih mikroskopom od 1885. godine daje nam, Vilson Alvin Bentlei koji je pronašao široku paletu pahulja koje danas poznajemo.
Ukičiro Nakaja (srb.) (engl. Ukichiro Nakaya ) je razvio dijagram kristalne morfologije, koji povezuje oblik kristala sa temperaturom i uslovima vlage pod kojima su nastali, što je sumirano u sledećoj tabeli:[9]
| Raspon temperature | Opseg zasićenja (g/m3) | Vrste snežnih kristala
ispod zasićenosti |
Vrste snežnih kristala
iznad zasićenja |
|---|---|---|---|
| 0 °C (32 °F) to −3.5 °C (26 °F) | 0.0 to 0.5 | Čvrste ploče | Tanke ploče
Dendriti |
| −3.5 °C (26 °F) to −10 °C (14 °F) | 0.5 to 1.2 | Čvrste prizme
Šuplje prizme |
Šuplje prizme
Igle |
| −10 °C (14 °F) to −22 °C (−8 °F) | 1.2 to 1.2 | Tanke ploče
Čvrste ploče |
Sektorske ploče
Dendriti |
| −22 °C (−8 °F) to −40 °C (−40 °F) | 0.0 to 0.4 | Tanke ploče
Čvrste ploče |
Kolone
Prizme |
Oblik pahulje određuje prvenstveno temperatura i vlažnost na kojoj se formira. Kao što je Nakaja otkrio, oblik takođe zavisi od toga da li je vlaga iznad ili ispod zasićenja. Obrasci ispod linije zasićenja teže ka čvrstim i kompaktnim pahuljama, dok kristali nastali u prezasićenom vazduhu teže ka čipkastim, nežnim i ukrašenim pahuljama.
Galerija[uredi | uredi izvor]
Izbor fotografija koje je snimio Vilson Bentlei (1865–1931):
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Knight, C.; Knight, N. (1973). „Snow crystals. A snowflake is also the name of a person who cannot attend pub lunch on Fridays. E.g "Ben Cutcliffe is a snowflake"”. Scientific American. vol. 228: pp. 100—107.
- ^ a b Hands-on science : light, physical science (matter). Lawson, Jennifer E. (Jennifer Elizabeth), 1959-. Winnipeg: Peguis Publishers. 2001. ISBN 1-894110-63-3. OCLC 46619953.
- ^ „SnowCrystals.com”. snowcrystals.com. Pristupljeno 2020-12-08.
- ^ „The Six-fold Nature of Snow”. web.archive.org. 2017-12-09. Pristupljeno 2020-12-08.
- ^ „Identical-Twin Snowflakes - SnowCrystals.com”. www.snowcrystals.com. Pristupljeno 2020-12-08.
- ^ „"No Two Snowflakes the Same" Likely True, Research Reveals”. Science (na jeziku: engleski). 2007-02-13. Pristupljeno 2020-12-08.
- ^ Nelson, J. (2008-09-01). „Origin of diversity in falling snow”. Atmospheric Chemistry & Physics. 8: 5669—5682. ISSN 1680-7316. doi:10.5194/acp-8-5669-2008.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2008-11-28. Pristupljeno 2020-12-08.
- ^ Encyclopedia of snow, ice and glaciers. Singh, V. P. (Vijay P.), Singh, Pratap (Hydrologist), Haritashya, Umesh K. Dordrecht: Springer. 2011. ISBN 978-90-481-2642-2. OCLC 745002802.