Korisnik:Mi20301/pesak
Brojni eksperimenti koji se izvode na ljudima testiranim subjektima u Sjedinjenim Državama smatraju se neetičkim, jer se izvode bez znanja ili saglasnosti ispitanika. Primeri uključuju namerno zarazu ljudi smrtonosnim ili iscrpljujućim bolestima, izlaganje ljudi biološkom i hemijskom oružju, eksperimente sa ljudskim zračenjem, ubrizgavanje toksičnih i radioaktivnih hemikalija u ljudski organizam, hirurške eksperimente, eksperimente ispitivanja/mučenja, testove koji uključuju supstance koje menjaju um i još mnogo drugih. Ovakvi testovi su vršeni kroz američku istoriju, ali neki od njih su i u toku. Određeni broj ovih testova se radi(o) nad decom, mentalno hendikepiranim osobama, invalidima i bolesnima i to često pod maskom "medicinskog lečenja". U mnogim studijama su ispitanici bili siromašni, rasna manjina ili zatvorenici. Da bi se ovakve stvari smanjile ili u potpunosti iskorenile, mnoge interesne grupe i institucije radile su na kreiranju politike i nadzora kako bi se osiguralo da buduća istraživanja ljudskih subjekata u Sjedinjenim Državama budu etička i legalna. Iako su mnogi ovakvi eksperimenti kršili američki zakon, neki su bili sponzorisani od strane vladinih agencija ili njihovih odmetnutih elemenata, uključujući Centre za kontrolu bolesti, vojsku Sjedinjenih Država i Centralnu obaveštajnu agenciju, ili su ih sponzorisale privatne korporacije koje su bile uključene u vojne aktivnosti. Programi istraživanja ljudi su obično bili veoma tajnoviti i izvođeni su bez znanja ili odobrenja Kongresa, a u mnogim slučajevima informacije o njima su objavljivane tek mnogo godina nakon što su studije sprovedene.
U periodu tokom Drugog svetskog rata, Fort Ditrih u Merilendu je bio sedište američkih eksperimenata biološkog ratovanja. Operacija Beli mantil je uključivala ubrizgavanje infektivnih agenasa u vojne snage da bi se posmatrao njihov efekat na ljude.
Tokom 1950-ih i 1960-ih, Čester M. Sautam je ubrizgavao ćelije raka HeLa u zdrave osobe, pacijente sa rakom i zatvorenike u zatvoru u Ohaju. Ovaj eksperiment je izazvao mnoge bioetičke probleme koji uključuju informisani pristanak, nezlonamernost i dobročinstvo. Neki od Sautamovih subjekata, naime oni koji su već imali rak, nisu bili svesni da su im ubrizgane maligne ćelije. Pored toga, kod jednog od ovih pacijenata, ćelije su metastazirale u njene limfne čvorove.
Godine 1962. Kongres Sjedinjenih Država usvojio je Kefauver-Harisov amandman o drogama. Ovaj amandman je uneo izmene u Federalni zakon o lekovima u hrani i potrošačima tako što je od farmaceutskih kompanija zahtevalo da dokažu bezbednost i efikasnost svojih proizvoda. Shodno tome, od lekova se zahtevalo da imaju odobrenje Uprave za hranu i lekove (FDA) pre nego što se plasiraju na tržište potrošačima. Pored toga, informisani pristanak postao je uslov za učešće i postavljena su pravila. Na ovu regulativu uticali su rezultati upotrebe talidomida iz 1950. u zapadnoj Evropi za trudnice. Prepisan im je sedativ talidomid, koji se netačno plasirao kao lek za jutarnju mučninu. Žene su rodile više od 12.000 beba rođenih sa deformitetima zbog efekata leka u materici.
U eksperimentu sa sifilisom u Taskigiju od 1932. do 1972. godine, Služba za javno zdravlje Sjedinjenih Država sklopila je ugovor sa Institutom Tuskegee za dugoročnu studiju sifilisa. Tokom studije, proučavano je više od 600 afroameričkih muškaraca kojima nije rečeno da imaju sifilis. U nastojanju da bolje razumeju bolest, istraživači su muškarcima uskratili pristup poznatom tretmanu antibiotika penicilina. Snimili su zapažanja o efektima bolesti tokom vremena. Pod utiskom da se leče od „loše krvi“, učesnici su dobili besplatnu zdravstvenu zaštitu od strane vlade. Pošto je ispitanicima dat neefikasan tretman, dve trećine grupe je umrlo do kraja 40-godišnjeg eksperimenta. Ovo se smatra za „najzloglasniju studiju biomedicinskog istraživanja u istoriji SAD-a“.
Projekat MKUltra — koji se ponekad naziva i „CIA-in program kontrole uma“ — bio je kodni naziv dat ilegalnom programu eksperimenata na ljudima, koji je osmislila i preduzela Centralna obaveštajna agencija Sjedinjenih Država (CIA). Eksperimenti na ljudima imali su za cilj da identifikuju i razviju lekove i postupke koji će se koristiti u ispitivanjima i mučenju, kako bi se oslabio pojedinac da iznudi priznanje putem kontrole uma. Organizovan preko Odeljenja za naučnu obaveštajnu službu CIA-e, projekat je koordinirao sa Odeljenjem za specijalne operacije hemijskog korpusa američke vojske. Program je počeo ranih 1950-ih, zvanično je sankcionisan 1953. godine, smanjen je u obimu 1964. godine, dalje skraćen 1967. i zvanično zaustavljen 1973. Program je uključivao mnoge ilegalne aktivnosti; posebno je koristio nesvesne građane SAD i Kanade kao svoje ispitanike, što je dovelo do kontroverzi u pogledu njegovog legitimiteta. MKUltra je koristio brojne metodologije da manipuliše mentalnim stanjima ljudi i menja funkcije mozga, uključujući prikriveno davanje droga (posebno LSD) i drugih hemikalija, hipnozu, senzornu deprivaciju, izolaciju, verbalno i seksualno zlostavljanje, kao i razne oblike torture.