Korisnik:Mladenilic/Emocionalna inteligencija

Emocionalna inteligencija je sklop crta ličnosti koga čini sposobnost samorazumevanja, sposobnost samokontrole, samouverenost i sposobnost empatije. Emocionalna inteligencija nije suprotna, već samo različita, komplementarna sposobnost u odnosu na racionalnu inteligenciju.

Hauard Gardner (Howard Gardner) je prvi predložio da postoji sedam različitih vrsta inteligencije, a da je emocionalna inteligencija jedna od njih.

Uvod

Emocionalna inteligencija (EI) predstavlja se kao sposobnost i veština osobe da identifikuje i upravlja sopstvenim, tuđim kao i emocijama ljudi udruženih u grupe. Emocionalna inteligencija predstavlja relativno novu oblast psihološkog istraživanja pa je samim tim definicija ovog pojma podložna konstantnoj promeni.

Poreklo koncepta EI

Najdalje korene koncepta emocionalne inteligencije možemo naći u Darvinovom ranom delu čija je tematika bila vezana za značaj emocionalnog izražavanja radi preživljavanja i daljeg prilagođavanja . Početkom dvadesetog veka, iako su tradicionalna shvatanja inteligencije bila zasnovana na kognitivnim aspektima kao što su pamćenje i rešavanje problema, nekolicina istaknutih naučnika u oblasti istraživanja inteligencije je počelo da raspoznaje značaj nekognitivnih aspekata. Na primer, već 1920. godine , Edvard Torndajk je iskoristio termin socijalna inteligencija da opiše veštinu razumevanja i upravljanja drugim ljudima.

Slično je i Dejvid Vreksler , 1940. godine, opisao uticaj neintelektualnih faktora na inteligentno ponašanje , i dalje naglasio da opšti modeli inteligencije ne mogu biti potpuni dok se adekvatno ne opišu ovi faktori.

Godine 1983., Hauvard Gardner je u svom radu ,čiji je originalan naziv :" Frames of Mind: The Theory of Multiple Intelligences" , predstavio ideju o postojanju više vrsta iliti oblika inteligencija koja je uključivala zajedno Interpersonalnu inteligenciju ( sposobnost razumevanja namera, motivacije i želje drugih ljudi ) i Intrapersonalnu inteligenciju ( sposobnost sopstvenog razumevanja, prihvatanje svojih i tuđih osećanja, strahova i motivatora ). Gardnerovo shvatanje, tradicionalnih tipova inteligencije, kao što je koeficijent inteligencije ("IQ"), ne uspeva u potpunosti da objasni kognitivne sposobnosti. Samim tim, iako su se nazivi, dati ovom konceptu, menjali, postojalo je opšte verovanje da tradicionalnim definicijama inteligencije fali sposobnost za potpunim objašnjenjem ishoda performansi.

Prva upotreba termina Emocionalna Inteligencija obično se pripisuje Vejn Pejnu, tačnije, ovaj termin se pominje u njegovoj doktorskoj disertaciji, čiji je originalan naziv :" A study of emotion: Developing emotional intelligence", iz 1985. godine. Međutim, pre ovoga, termin Emocionalna Inteligencija pojavio se kod Leunera (1966). Grinspan (1989) takođe je prihvatio EI koncept, zatim Salovej i Majer (1990), i Golman (1995).

Kao rezultat rastućeg prihvatanja, od strane naučnika, emocije dobijaju sve više na značaju i njihovoj važnosti, kao jednog od bitnih faktora koji utiču na poslovne rezultate. Istraživanje ove oblasti počelo je da dobija sve veći značaj, ali tek nakon što je Danijel Golman objavio svoje delo, čiji origanalan naziv glasi: "Emotional Intelligence: Why It Can Matter More Than IQ" koje je ubrzo postalo bestseler, ovaj termin je postao široko popularizovan. Članak koji je izašao u Tajm magazinu 1995. godine , čiji je autor Nensi Gibs, pohvalio je Golmanovu knjigu i bio prvi u nizu interesenata mejnstrim medija. To je dalje dovelo do velike popularnosti "EI" koncepta i brojnih akademskih i popularnih radova vezanih za ovu temu.

Definisanje koncepta EI

Postoji mnoštvo argumenata vezanih za definiciju emocionalne inteligencije, argumenti koji uzimaju u obzir i terminologiju i operacionalizaciju (proces definisanja takozvanog fazi ,"fuzzy", koncepta koji je ustvari koncept čiji se sadržaj, značaj i granice aplikacije menjaju u zavisnosti od konteksta i okolnosti, umesto da budu trajno fiksirane). Jedan pokušaj u definisanju , ovog koncepta, načinjen je od strane Piter Saloveja i Džon D. Majera (1990) koji su emocionalnu inteligenciju definisali kao "sposobnost praćenja svojih i tuđih osećanja i emocija, raspoređivanje istih i korišćenje ovih informacija radi kontrole i vođenja svojih i tuđih razmišljanja i delanja".

Uprkos ovoj ranoj definiciji, postojala je konfuzija u vezi sa pravim značenjem ove konstrukcije. Definicije se toliko menjaju, i opseg se širi toliko brzo, da istraživači konstantno vrše korekcije čak i svojih definicija ovog koncepta. Do danas, razgraničila su se tri glavna modela "EI" :

• EI modeli sposobnosti
• Miks modeli EI
• EI model osobina

Model baziran na sposobnostima

Salovej-Majerova koncepcija emocionalne inteligencije teži da definiše istu unutar granica standardnih kriterijuma za novu vrstu inteligencije. Tokom njihovog istraživanja, definicija EI ,koju su prvobitno dali, promenjena je kao:"Sposobnost raspoznavanja emocija, integrisanje emocija radi konstruisanja misli, razumevanje emocija i njihova regulacija radi sopstvenog razvoja".

Model baziran na sposobnostima posmatra emocije kao koristan izvor informacija koje pomažu pojedincu da raspozna i koordiniše socijalnim okruženjem[11]. Ovaj model predlaže da se pojedinci razlikuju u svojim sposobnostima da prime i izvrše obradu informacija emocionalne prirode kao i sposobnošću da povežu iste ka široj kogniciji, odnosno procesu razmišljanja. Ova sposobnost ima karakteristiku da se preobražava u određena ponašanja vezana za prilagođavanje. Model predlaže da emocionalnu inteligenciju čine četiri tipova sposobnosti:

1. Percepcija emocija – sposobnost identifikacije i dešifrovanja emocija izraženih preko čovekovog lica, emocija u slikama, glasu i objektima od kulturnom značaja – uključujući sposobnost identifikacije sopstvenih emocija, s obzirom da ona čini sva ostalo procesiranja emocionalnih informacija moguća.
2. Korišćenje emocija – sposobnost prikupljanja emocija radi podsticanja raznih kognitivnih aktivnosti, kao što su razmišljanje i rešavanje problema. Emocionalno inteligentna osoba može u potpunosti prilagoditi svoje raspoloženje koje najviše odgovara u datom zadatku.
3. Razumevanje emocija – sposobnost razumevanja jezika emocija i prihvatanja komplikovanih odnosa izmeću emocija. Na primer, razumevanje emocija prevazilazi sposobnost osobe da bude osetljiva na sitne varijacije izmeću emocija, i sposobnost da raspozna i opiše kako se emocije vremenom razvijaju.
4. Upravljanje emocijama – sposobnost regulisanja emocija u sebi i drugima. Samim tim, emocionalno inteligentna osoba može da prikuplja emocije, čak i negativnog tipa, i upravlja njima radi postizanja postavljenih ciljeva.

Merenja EI modela sposobnosti

Različiti EI modeli doveli su do razvoja raznih instrumenata za vršenje evaluacije ovog koncepta. Merenja Majerovog i Salovejovog EI modela, odnosno Majer – Salovej – Karuso Test Emocionalne Inteligencije (" MSCEIT "), bazirani su na seriji alata , emocionalne prirode, za rešavanje problema[11].

Konzistentno sa osnovnom stavkom ovog modela, da je EI poseban tip inteligencije, test je modeliran na osnovu "IQ" testova sposobnosti. Testirajući čovekove sposobnosti na svakom od četiri ogranaka emocionalne inteligencije, on generiše rezultat za svaki ogranak pojedinačno, kao i ukupan rezultat.

U sklopu sa modelom, podeljenog na četiri ogranaka, je i ideja da EI zahteva određeno prilagođavanje socijalnim normama. Samim tim, " MSCEIT " procenjuje rezultat konsenzusom, veće ocene indiciraju veću razliku između odgovora pojedinaca i prosečnih odgovora. " MSCEIT " takođe može vršiti i ekspertsko merenje, gde se razlika obračuna između pojedinačnih i odgovora grupe sastavljene od 21 naučnika ove oblasti[11].

U Folesdalovoj studiji[12] , " MSCEIT " rezultati testova 111 poslovnih lidera poređeni su na osnovu toga kako su ih njihovi zaposleni opisali kao lidere. Uviđeno je da nema korelacija između rezultata i kako su on ili ona ocenjeni od strane zaposlenih, sa naznakom na empatiju, motivacionom sposobnošću liderskom efektivnošću. Folesdal je takođe kritikovao Kanadsku kompaniju "Multi-Health Systems", koja koristi ovaj model. Test sadrži 141 pitanja, međutim utvrđeno je da 19 od tih pitanja ne dobijaju očekivane odgovore. Ovo je dovelo do toga da je menadžeri iste kompanije povukli ovih 19 pitanja sa testa, bez zvanične objave.

Miks modeli "ei"

Najznačajniji modeli ove grupe su Golmanov model emocionalnih sposobnosti i Bar-On model emocionalno-socijalne inteligencije (ESI).

Golmanov model emocionalnih sposobnosti

Ovaj model, koji je sastavio Danijel Golman[13], fokusira se na EI kao širok spektar sposobnosti i veština koje pospešuju liderske performanse. Golmanov model izdvaja četiri ključne karakteristike: [13]

1. Samosvesnost – sposobnost identifikacije sopstvenih emocija i prepoznavanja njihovog uticaja prilikom korišćenja intuicije kao osnovnog pokretača odluke.
2. Samokontrola – podrazumeva kontrolisanje sopstvenih emocija i impulsa i adaptiranje promenjenim okolnostima.
3. Socijalna svest – sposobnost identifikacije, razumevanja i reakcije na tuće emocije uz razumevanje socijalne mreže.
4. Upravljanje međuodnosima – sposobnost inspirisanja, vršenja uticaja i razvoja drugih uz upravljanje konfliktima.

Golman uključuje set emocionalnih sposobnosti unutar svake od ovih karakteristika. Emocionalne sposobnosti se ne smatraju, rođenjem dobijenim, talentima već naučene sposobnosti na kojima se mora raditi i koje se moraju razvijati zarad postizanja visokih performansi. Mišljenje je da su individue rođene sa opštom emocionalnom inteligencijom koja determiniše njihov potencijal za učenje emocionalnih sposobnosti[14]. Kod naučnog sveta, Golmanov model, je okarakterisan pripadnošću domenu popularne psihologije (Majer, Roberts, Barsejd, 2008).

Merenja Golmanovog modela emocionalnih sposobnosti

Postoje dva pokazatelja zasnovanih na Golmanovom modelu:

1) Inventar emocionalnih kompetencija ( ECI), sastavljen 1999. godine i Inventar smocionalnih i socijalnih kompetencija ("ESCI"), sastavljen 2007. godine.

2) Procenitelj emocionalne inteligencije, koji je sastavljen 2001. godine i koji se može koristiti ѕa sopstvenu, kompletnu, evaluaciju[16].

Bar-on model emocionalno-socijalne inteligencije

Bar-On (2006) razvio je jedan od prvih sistema za evaluaciju koji koristi termin – koeficijent emocionalne inteligencije. On definiše svrhu emocionalne inteligencije u efektivnom razumevanju sebe i drugih, radi zasnivanja dobrih međuljudskih odnosa, i prilagođavanje sredini radi uspeha u ispunjavanju zahteva sredine[17]. Bar-On tvrdi da se EI razvija tokom vremena i da se može usavršavati putem treninga, terapija i sl. Veruje se da individue sa većim koeficijentom EI su generalno uspešnije u sučeljavanju sa zahtevima i pritiscima okoline. Sa druge strane, nedostatak EI može stvoriti egzistencijalne i emocionalne probleme. Problemi u adaptiranju okolini smatraju se, od strane Bar-Ona, da su prisutni kod individua kod kojih su izražene teškoće u testiranju realnosti, rešavanju problema, stres-toleranciji i kontroli impulsa. Bar-On smatra da emocionalna inteligencija i kognitivna inteligencija jednako doprinose čovekovoj opštoj inteligenciji, koja pruža indikatore potencijalnoj čovekovoj uspešnosti u životu. Međutim, brojne sumnje su izražene, o validnosti ovog modela, u stručnoj literaturi i kod naučnog sveta (videti, Klumper, 2008) [18].

Merenja Bar-on modela emocionalno socijalne inteligencije

Bar-Onov koeficijent EI, ("EQ"), je sopstveno merilo EI koje meri emocionalno i socijalno kompetentno ponašanje što dalje pruža procenu čovekove emocionalne i socijalne inteligencije. "EQ" nije predviđen za merenje osobina ličnosti ili kapaciteta kognicije, već mentalnu sposobnost za uspešno sučeljavanje sa zahtevima i pritiscima okoline.

EI model osobina

Konceptualno razjedinjavanje modela osobina od modela sposobnosti, prvi je predložio Petrajd (2000a, 2004, 2007) [19]. EI model osobina je "skup emocionalno povezanih sopstvenih percepcija lociranih u nižim nivoima ličnosti". Drugim rečima, EI model osobina se odnosi na percepcije sopstvenih emocionalnih sposobnosti individue.Ova definicija prevazilazi biheviorističke dispozicije i sposobnosti koje osoba veruje da poseduje i meri se sopstvenim raportom, za razliku od modela sposobnosti koji se vezuje za stvarne sposobnosti, koje su se pokazale jako nezgodnim za naučno merenje. EI osobine treba da se istražuju unutar okvira ličnosti[20].

EI model osobina je opšti model i uključuje Golmanove i Bar-On modele. Pertrajd je veliki kritičar modela sposobnosti i "MSCEIT"-a i naglašava da su bazirani na "prihometrijsko beznačajnim" procedurama ocenjivanja (Petrajd, Furnam, i Mavroveli, 2007).

Konceptualizacija EI kao osobina ličnosti vodi do teorijske konstrukcije koja leži izvan taksonomije ljudskih kognitivnih sposobnosti. Ovo je važna distinkcija jer se odnosi direktno na operacionalizaciju ove konstukcije i teorija i hipoteza koje su formulisane na njoj[19].

Merenja EI modela osobina

Postoji više, takozvanih, sopstvenih raporta koji mere EI, uključujući i EQ. Neki od njih su: "Svinburn univerzitet" test emocionalne inteligencije ("SUEIT"), "Šut sopstveni raport emocionalne inteligencije" test ("SSEIT"), test merenja razvijen od strane Tet, Foks, i Vang (2005). Upitnik EI osobina ("TEIQue") je test koji je dizajniran tako da pokazuje rezultate koji se lakše mogu razumeti i trenutno je u ponudi u 15 razlicitih jezika.

Test "TEIQue" pruža operacionalizaciju Petrajdovom modelu koji vrši konceptualizaciju emocionalne inteligencije u okviru ličnosti[21]. Test se sastoji iz 15 nivoa koji su organizovani na osnovu četiri faktora: Kvalitet života, Samokontrola, Emocionalnost, Socijabilnost. Psihometrijske osobine "TEIQue" testa su istražene u skorašnjoj studiji nad populacijom Francuskog govornog područja, u kojoj je ustanovljeno da su rezultati testa globalno normalno distribuirani i konzistentni[22].

Zaključak

I pored brojnih kritika na račun teorijskog temelja koncepta EI i načina merenja, gore navedenih modela, činjenica je da emocije, i način na koji ih koristimo, predstavljaju bitnu karakteristiku nas samih. Jednostavno rečeno, sposobnosti EI su okrenute ka nama i one međuljudske su od enormnog značaja za naš život i predstavljaju nešto drugačiju inteligenciju. One su alati koje naš mozak koristi da bi se samodefinisali, da bismo oblikovali značenje glavnih pojmova kao što su ljubav, uspeh i sreća.

Kod naučnog sveta preovlađuje uverenje da je EI važnija od "IQ"-a (tehničke sposobnosti) pri određivanju uspeha u životu. Isto tako EI predstavlja jednu od najvažnijih preduslova za uspešan timski rad koji zahteva dobre međuljudske odnose i efikasno upravljanje konfliktima. Za razliku od "IQ"-a, koji je nepromenljiv, " EQ" se može neprestano razvijati i omogućiti ljudima da poboljšaju svest o sebi i drugima, i da stvore saradnju i harmoniju. U praksi, takođe omogućava ljudima da postanu svesni svojih mogućnosti, svojih izvora snage i kreativnosti i da svesno odaberu najefektivniju reakciju na datu situaciju, a ne da reaguju impulsivno.

S' obzirom da EI predstavlja relativno novu oblast psihološkog istraživanja, kao što je i u samom uvodu napomenuto, slobodno se može reći da tek predstoje dalja proučavanja koncepta emocionalne inteligencije. Nema sumnje da će se, u budućnosti, definicije i modeli testiranja dopunjavati i menjati ali jedno ostaje sigurno, da emocije predstavljaju bitan deo našeg života i kao takve zaslužuju da im se posveti posebna pažnja, kako naučnog sveta tako i javnosti uopšte.

Literatura

11 Salovey P and Grewal D (2005) The Science of Emotional Intelligence. Current directions in psychological science, Volume14 -6

12 Bradberry, T. and Su, L. (2006). Ability-versus skill-based assessment of emotional intelligence, Psicothema, Vol. 18, supl., pp. 59-66.

13 Hallvard Føllesdal - 'Emotional Intelligence as Ability: Assessing the Construct Validity of Scores from the Mayer-Salovey-Caruso Emotional Intelligence Test (MSCEIT)' Phd Thesis and accompanying papers, University of Oslo 2008

14 Goleman, D. (1998). Working with emotional intelligence. New York: Bantam Books

15 Boyatzis, R., Goleman, D., & Rhee, K. (2000). Clustering competence in emotional intelligence: insights from the emotional competence inventory (ECI). In R. Bar-On & J.D.A. Parker (eds.): Handbook of emotional intelligence (pp. 343-362). San Francisco: Jossey-Bass.

16 Bradberry, Travis and Greaves, Jean. (2005). The Emotional Intelligence Quick Book. New York: Simon and Schuster. (ISBN: 0743273265)

17 Bar-On, R. (1997). The Emotional Quotient Inventory (EQ-i): a test of emotional intelligence. Toronto: Multi-Health Systems.

18 Kluemper, D. H. (2008) Trait emotional intelligence: The impact of core-self evaluations and social desirability. Personality and Individual Differences, 44(6), 1402-1412.

19 Petrides, K. V. & Furnham, A. (2000a). On the dimensional structure of emotional intelligence. Personality and Individual Differences, 29, 313-320

20 Petrides, K. V. & Furnham, A. (2001). Trait emotional intelligence: Psychometric investigation with reference to established trait taxonomies. European Journal of Personality, 15, 425-448

21 Petrides, K. V., & Furnham, A. (2003). Trait emotional intelligence: behavioral validation in two studies of emotion recognition and reactivity to mood induction. European Journal of Personality, 17, 39–75

22 Mikolajczak, Luminet, Leroy, and Roy (2007). Psychometric Properties of the Trait Emotional Intelligence Questionnaire: Factor Structure, Reliability, Construct, and Incremental Validity in a French-Speaking Population. Journal of Personality Assessment, 88(3), 338–353