Korisnik:Momciloavt7019/pesak

Inženjer za miksetom

Miksovanje zvuka u kontekstu snimanja i reprodukcije je proces optimizovanja i kombinovanja više snimaka ili traka u finalni mono ili stereo proizvod. U procesu kombinovanja različitih zapisa njihovi relativni nivoi su prilagođeni i izbalansirani uz pomoć različitih procesa za obradu zvuka koji se koriste kako na zasebnim kanalima ili grupama kanala, tako i na celokupnom miksu. Postoji mnogo različitih tehnika i pristupa miksovanju koji znatno utiču na finalni proizvod.

Tehnike miksovanja umnogome zavise od muzičkog žanra i kvaliteta snimaka sa kojima se radi. Za ove procese je uglavnom zadužen miks inženjer ali vremenom se ovim poslom sve više bave producenti ili sami izvođači. Nakon miksovanja, mastering inženjer priprema finalni proizvod za plasiranje na tržište.

Miksovanje se radi pomoću miksete ili softvera za obradu zvuka.

Istorija

Tomas Edison

Krajem 19. veka, Tomas Edison i Emil Berliner napravili su prve mašine za snimanje. Snimanje i reprodukcija su bili potpuno mehanički procesi bez elektrike. Edisonov fonografski cilindar sastojao se od malog roga na čijem kraju se nalazi rastegljiva dijafragma nakačena na olovku koja je sekla žlebove različite dubine na savitljivoj limenoj foliji. Berlinerov gramofonski sistem snimao je muziku upisivanjem spiralnih bočnih rezova na vinil ploče.

Elektronsko snimanje postalo je zastupljenije tokom 1920-ih godina. Zasnovano je na principima elektromagnetne transdukcije. Mogućnost da se mikrofon daljinski poveže sa mašinom za snimanje značila je da se mikrofoni mogu postaviti na pogodnija mesta. Ceo proces dignut je na viši nivo kada je omogućeno da se izlazni signali miksuju pre nego se urežu u nosač zvuka.

Emil Berliner

Pre pojave višekanalnog snimanja, svi zvukovi i efekti morali su biti miksani uživo u toku izvođenja. Ako miks ne bi bio zadovoljavajuć, ili ako je samo jedan od muzičara napravio grešku, ceo proces bi išao od početka dok se ne bi postigao zadovoljavajući rezultat. Pojavom višekanalnog snimanja ovaj proces je znatno olakšan i omogućene su mnogo finije i inovativnije metode za sam proces, samim tim i za finalni proizvod.

Oprema

Studijske miksete

Miksete

Miksete (mikseri, miks konzole) su mozak i srce svake miks operacije. Ono što miksete nude je više ulaza, svaki sa zasebnim kanalom višekanalnog snimača. Obično imaju dva glavna izlaza (levi i desni - u slučaju stereo miksa) ili osam (u retkim slučajevima suraund zvučne slike)

Miksete imaju tri osnovne funkcije:

1. Spajanje signala, što se obično postiže uz pomoć pojačavača ili prostog algoritma ako se radi o digitalnim mikserima.
2. Sprovođenje ili rutiranje signala kroz unutrašnje ili spoljašnje procese obrade.
3. Proces obrade ugrađenim ekvilajzerima i kompresorima

Miksete mogu biti izuzetno velike i zastrašujućeg izgleda zbog velikog broja ponuđenih opcija. Kako se ove opcije često ponavljaju na različitim kanalima, rad skoro cele konzole se može izučiti proučavanjem jednog zasebnog kanala.

Softver za obradu zvuka

Softveri za obradu zvuka

Softveri za obradu zvuka (eng. DAW - Digital Audio Workstation) obavljaju veliki broj funkcija miksa uz brojne druge procese. Radna površina omogućava korisniku isti izgled kao pravi mikser. Razlika između miksete i softveraje u tome što konzola obično procesuje svaki signal striktno na datom kanalu dok softver omogućava lakšu preraspodelu i sprovođenje signala na mnoštvo kanala i detaljniju obradu. Mana softvera je to što ukoliko se previše procesa obavlja simultano može doći do zasićenja radne memorije i gubljenja svog materijala sa kojim se u trenutku radi.

Procesi za obradu zvuka

Procesi za obradu zvuka dele se u tri kategorije:

1. Dinamička obrada
2. Frekvencijska obrada
3. Vremenska i prostorna obrada

Dinamička obrada signala

• Vrši se pomoću:

• Kompresora - Proces smanjenja dinamičkog opsega ili razlike između najglasnijih i najtiših delova signala
• Limitera - Limiter u suštini izuzetno oštar oblik kompresije – umesto da primenjuju nežno smanjenje zvuka iznad postavljenog praga, limiteri ga nasilno „iseku“, ne dozvoljavajući da signal ode iznad postavljene granice.
• Gejtera - Kada signal padne ispod postavljenog praga, gejt će smanjiti pojačanje sve dok izlazni signal ne bude nametnut ispod određenog nivoa, i nastaviće da drži pojačanje na tom nivou sve dok se ulaz ne podigne iznad praga.
• Ekspandera - Ekspanzija ili dinamičko proširenje je u osnovi kompresija sa suprotnim ili obrnutim pragom - svaki signal ispod zadatog nivoa se smanjuje dok signali iznad nivoa ostaju kakvi su bili.

Frekvencijska obrada signala

Vrši se pomoću:

• Ekvilajzera - Ekvalizacija je pojam koji se koristi za svaki proces koji može da promeni delove frekvencijskog odziva signala. Neki ekvilajzeri koriste mrežu fejdera ili dugmadi koja se mogu rasporediti tako da oblikuju svaku frekvenciju, dok drugi koriste opsege koji mogu ciljati i naknadno pojačati ili smanjiti niz frekvencija koje se mogu birati.
• Filtera - Filteri se koriste za uklanjanje određenih frekvencija iz izlaznog signala. Filteri uklanjaju deo audio spektra.

Vremenska i prostorna obrada signala

Vrši se pomoću:

• Panorame - Panovanje je proces određivanja pozicije zvuka u fizičkom prostoru. Ono igra glavnu ulogu u stereo zvučnoj slici
• Reverba - Koristi se za simulaciju akustičkih refleksija u realnoj prostoriji, dajući osećaj prostora i dubine miksu.
• Dileja - Efekat koji omogućava ponavljanje određenog dela signala po unapred postavljenoj šemi. Služi za oživljavanje miksa i povezivanje različitih muzičkih instrumenata u vremenu.