Корисник:Momciloavt7019/песак
.jpg)
Миксовање звука у контексту снимања и репродукције је процес оптимизовања и комбиновања више снимака или трака у финални моно или стерео производ.[1] У процесу комбиновања различитих записа њихови релативни нивои су прилагођени и избалансирани уз помоћ различитих процеса за обраду звука који се користе како на засебним каналима или групама канала, тако и на целокупном миксу. Постоји много различитих техника и приступа миксовању који знатно утичу на финални производ.
Технике миксовања умногоме зависе од музичког жанра и квалитета снимака са којима се ради. За ове процесе је углавном задужен микс инжењер[2] али временом се овим послом све више баве продуценти или сами извођачи. Након миксовања, мастеринг инжењер[3] припрема финални производ за пласирање на тржиште.
Миксовање се ради помоћу миксете или софтвера за обраду звука.
Историја[уреди | уреди извор]
Крајем 19. века, Томас Едисон и Емил Берлинер направили су прве машине за снимање[4]. Снимање и репродукција су били потпуно механички процеси без електрике. Едисонов фонографски цилиндар састојао се од малог рога на чијем крају се налази растегљива дијафрагма накачена на оловку која је секла жлебове различите дубине на савитљивој лименој фолији. Берлинеров грамофонски систем снимао је музику уписивањем спиралних бочних резова на винил плоче.
Електронско снимање постало је заступљеније током 1920-их година. Засновано је на принципима електромагнетне трансдукције. Могућност да се микрофон даљински повеже са машином за снимање значила је да се микрофони могу поставити на погоднија места. Цео процес дигнут је на виши ниво када је омогућено да се излазни сигнали миксују пре него се урежу у носач звука.
Пре појаве вишеканалног снимања, сви звукови и ефекти морали су бити миксани уживо у току извођења. Ако микс не би био задовољавајућ, или ако је само један од музичара направио грешку, цео процес би ишао од почетка док се не би постигао задовољавајући резултат. Појавом вишеканалног снимања овај процес је знатно олакшан и омогућене су много финије и иновативније методе за сам процес, самим тим и за финални производ.
Опрема[уреди | уреди извор]
.jpg)
Миксете
Миксете (миксери, микс конзоле) су мозак и срце сваке микс операције. Оно што миксете нуде је више улаза, сваки са засебним каналом вишеканалног снимача. Обично имају два главна излаза (леви и десни - у случају стерео микса) или осам (у ретким случајевима сураунд звучне слике)
Миксете имају три основне функције:
- Спајање сигнала, што се обично постиже уз помоћ појачавача или простог алгоритма ако се ради о дигиталним миксерима.
- Спровођење или рутирање сигнала кроз унутрашње или спољашње процесе обраде.
- Процес обраде уграђеним еквилајзерима и компресорима
Миксете могу бити изузетно велике и застрашујућег изгледа због великог броја понуђених опција. Како се ове опције често понављају на различитим каналима, рад скоро целе конзоле се може изучити проучавањем једног засебног канала.
Софтвери за обраду звука[уреди | уреди извор]
Софтвери за обраду звука (енг. DAW - Digital Audio Workstation) обављају велики број функција микса уз бројне друге процесе. Радна површина омогућава кориснику исти изглед као прави миксер. Разлика између миксете и софтвераје у томе што конзола обично процесује сваки сигнал стриктно на датом каналу док софтвер омогућава лакшу прерасподелу и спровођење сигнала на мноштво канала и детаљнију обраду. Мана софтвера је то што уколико се превише процеса обавља симултано може доћи до засићења радне меморије и губљења свог материјала са којим се у тренутку ради.
Процеси за обраду звука[уреди | уреди извор]
Процеси за обраду звука деле се у три категорије:
- Динамичка обрада
- Фреквенцијска обрада
- Временска и просторна обрада
Динамичка обрада сигнала[уреди | уреди извор]
- Врши се помоћу:
- Компресора - Процес смањења динамичког опсега или разлике између најгласнијих и најтиших делова сигнала
- Лимитера - Лимитер у суштини изузетно оштар облик компресије – уместо да примењују нежно смањење звука изнад постављеног прага, лимитери га насилно „исеку“, не дозвољавајући да сигнал оде изнад постављене границе.
- Гејтера - Када сигнал падне испод постављеног прага, гејт ће смањити појачање све док излазни сигнал не буде наметнут испод одређеног нивоа, и наставиће да држи појачање на том нивоу све док се улаз не подигне изнад прага.
- Експандера - Експанзија или динамичко проширење је у основи компресија са супротним или обрнутим прагом - сваки сигнал испод задатог нивоа се смањује док сигнали изнад нивоа остају какви су били.
Фреквенцијска обрада сигнала[уреди | уреди извор]
Врши се помоћу:
- Еквилајзера - Еквализација је појам који се користи за сваки процес који може да промени делове фреквенцијског одзива сигнала. Неки еквилајзери користе мрежу фејдера или дугмади која се могу распоредити тако да обликују сваку фреквенцију, док други користе опсеге који могу циљати и накнадно појачати или смањити низ фреквенција које се могу бирати.
- Филтера - Филтери се користе за уклањање одређених фреквенција из излазног сигнала. Филтери уклањају део аудио спектра.
Временска и просторна обрада сигнала[уреди | уреди извор]
Врши се помоћу:
- Панораме - Пановање је процес одређивања позиције звука у физичком простору. Оно игра главну улогу у стерео звучној слици
- Реверба - Користи се за симулацију акустичких рефлексија у реалној просторији, дајући осећај простора и дубине миксу.
- Дилеја - Ефекат који омогућава понављање одређеног дела сигнала по унапред постављеној шеми. Служи за оживљавање микса и повезивање различитих музичких инструмената у времену.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Sound Editing vs. Mixing — What's the Difference?”. StudioBinder (на језику: енглески). 2020-08-03. Приступљено 2021-11-03.
- ^ „Mixing Engineer | Berklee”. www.berklee.edu (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-03.
- ^ „Mastering Engineer | Berklee”. www.berklee.edu (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-03.
- ^ Evans, Barry. „The Sound Guys: Edison and Berliner”. North Coast Journal (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-03.