Korisnik:Nikolais7119/pesak

Sveti Đorđe
Άγιος Γεώργιος
Geografija
Površina	39,4 km2
Administracija
	Grčka
Demografija
Stanovništvo	3.431 (2011)
Gustina st.	0,09 stan./km2

Sveti Đorđe Pagon, Krf

Agios Georgios (grčki: Άγιος Γεώργιος znači Sveti Đorđe) je selo i bivša opština na ostrvu Krf, koje pripada Jonskim ostrvima, u Grčkoj. Od reforme lokalne uprave 2011. godine, deo je opštine Krf, čija je opštinska jedinica.

Sveti Đorđe je ime dobio po crkvi koja se nalazi u ovom mestu. Pod uticajem pravoslavlja, svako selo na Krfu ima i crkvu svog Sveca zaštitnika .Tako je i ovde zaštitnik bio Sveti Đorđe.

Crkva Svetog Đorđa sagrađena je početkom 18. veka. Poznata je po svom zvoniku koji je odvojen od same crkve. Ostale stare zgrade su nestale u klizištu tako da je ovo jedna od najstarijih građevina u ovom mestu.

Na Krfu postoje dve regije sa istim imenom „Sveti Đorđe“ Pagon i „Sveti Đorđe“ Argirada.

Sveti Đorđe Pagon nalazi se na severozapadnom delu Krfa i ima površinu od 39.445 kvadratnih kilometara (15.230 kvadratnih milja) i 3.431 stanovnika (popis stanovništva iz 2011.). Sedište opštine bio je grad Agros (populacija 271). Najveći gradovi su Kavvadades (pop. 517), Agros, Pagoi (304), Rachtades (179), Chorepiskopoi (203) i Afionas (294).^[1]

Sveti Đorđe Pagon nije tradicionalno selo već naselje koje je nastalo poslednjih godina zbog turizma na prethodno napuštenoj plaži.

Zbog toga u njemu ne žive stalni stanovnici, tamo živi samo oko 140 meštana, uglavnom stanovnika susednih sela Afionas, Armenades, Prinilas i Pagoi.

Dan Svetog Đorđa se ove godine slavi 29. aprila 2021. godine.

Dan se obično slavi 23. aprila, osim ako Uskrs nije posle tog datuma. U tom slučaju se slavi na Uskršnji ponedeljak.

Razlog za to pomeranje datuma proslave ima veze sa postom, periodom žalosti kod pravoslavnix hrišćana.

Kada se proslave poklope sa Velikim postom ili Svetom nedeljom, tada se praznik Svetog Đorđa i Svetog Marka odlaže za nedelju posle Uskršnje nedelje.

Grčka je poznata po festivalima posvećenim svecima, pa tako ni ovo mesto ne zaostaje za tim običajem. 13.jula se tradicionalno slavi dan Sv. Spiridona, zaštitnika ostrva i tog dana je u selu ceremonija i vašar. Na religijskim obredima posle liturgije, vernicima i posetiociuma se deli obredni kolač (hleb) koji se u Grčkoj zove tsoureki (grčki: τσουρέκι). To je sladak, aromatičan hleb koji se obično pravi za Uskrs, pa se prevodi i kao uskršnji hleb, mada se generalno korisiti u svim ceremonijama.

Iako se ovaj grčki uskršnji hleb (tsoureki) tradicionalno služi na Uskrs i tri pletenice simbolizuju Sveto Trojstvo, takođe je veoma popularan tokom cele godine kao ukusna užina, uz čaj ili kafu.

Grčki uskršnji hleb svoj puni i bogati ukus duguje dvema aromatičnim biljkama korišćenim u tradicionalnom receptu za tsoureki, mastici i mahlabu, koji mu daju zaista karakterističan ukus i miris.

Sveti Đorđe (Agios Georgios "Pagi") je turističko mesto sa dugačkom peščanom plažom poznatom po zlatnom pesku, koja je odlikovana evropskom plavom zastavicom. Plaža je dugačka oko 2 km.

Turistički razvoj regije započeo je oko 1980. godine.

Mesto je smešteno u zalivu između grada Paleokastrice i Svetog Stefana na krajnjem severozapadu ostrva.

Na severnoj strani zaliva na uzvišenju se nalazi selo Afionas, na litici sa koje se pruža najlepši pogled na zalazak Sunca, kao i na slabo naseljena ostrva na krajnjem zapadu Grčke na samoj granici sa italijanskim teritorijalnim vodama - Matraki, Erikuza, Otoni, Trahia i Platia.

Najbogatije poljoprivredno zemljište leži u ravnoj dolini sa malim potokom u sredini. Ovde postoji niz malih farmi sa malim poljima u kojima se uzgaja povrće, agrumi, mekano voće, itd.

Ajos Georgios je udaljen od grada Krfa 35 kilometara. Put vijuga kroz šumovite delove severnog dela ostrva i vrlo je naporno za vožnju.^[2] 5km dugačka potkovica jedna je od najlepših plaža Krfa, a ujedno i manje posećena. Sa obe strane, uz zelene brežuljke i prekrivena mekanim krevetom od zlatnog peska, plaža nije samo odlično mesto za opuštanje već i fantastična prilika za fotografisanje. Ležaljke i suncobrani su dostupni za iznajmljivanje, a u ponudi su vodeni sportovi za one sklone avanturama.

Plaža sela je peščana, dugačka je i široka, idealna za decu, jer ovde more nije duboko.

Pre nekoliko vekova ovo područje je verovatno bilo pokriveno šumom hrastova i drugih autohtonih vrsta drveća, ali godine ljudskog uticaja su to uklonile, posebno ispašu ovaca i koza. Danas je zastupljena uglavnom šuma maslina.

Pored bujnih maslinjaka, ovde se najviše obrađuju vinogradi i plantaže kumkvata. Domaći proizvodi od kumkvata postali su zaštitni znak ostrva.

Kumkvat je vrsta citrusnog voća, veoma slatkastog ukusa, a ono što ga razlikuje od ostalog citrusnog voća je to što se jede zajedno sa korom.

Prvobitno je uzgajan samo u Kini.

Kumkvat (lat. Fortunella, Citrus japonica), podseća na pomorandžu, ali je mnogo manji i tvrđi. Sličan je veličini veće maslinke.

Reč kumkvat potiče od kantonskih kineskih reči jīn jú (gam-gvat), što znači „zlatna mandarina“.

Od njega se na Krfu najčeće prave likeri, slatko, džem ili se jede svež.

Selo Afionas je poznato po tome što je jedno od najstarijih sela na Krfu. Ovo malo naselje izgrađeno je na visoravni zaklonjenoj od mora, jer tokom prošlog veka zbog čestih napada pirata nije bilo moguće živeti u blizini obale. Starosedeoci koji su ovde živeli , bili su zaštićeni od invazije pirata i mogli su da žive mirno, jer je svaki dom bio izgrađen od domaćih materijala i nije bio vidljiv sa mora. Poznato je da je selo Afionas prvo naseljeno tokom 6. veka pre nove ere. Malo kasnije je napušteno, a zatim ponovo naseljeno tokom 6. veka nove ere.

Afionas je fantastično planinsko selo na rtu Arila, nalazi se 33 kilometra severozapadno od grada Krfa, na vrhu brda. Pogled oduzima dah. Iako u stvari nije turistički, na raspolaganju su sve vrste objekata, poput taverni, restorana, suvenirnica i smeštajnih kapaciteta. Kuće u selu izgledaju slatko i često su ukrašene šarenim cvećem. Afionas je veoma popularan među italijanskim turistima. Sa brda gde se nalazi Afionas, pruža vam se predivan pogled na peščanu plažu Ajos Georgios Pagon koja se nalazi južno od Afionasa.

Jedan od kurioziteta ovog seoceta je što se poštanski sandučići nalaze u podnožju sela na velikoj drvenoj tabli, jer je selo na brdu i ulice su jako strme. Poštar ne dolazi do kuća, već sve ostavi u sandučićima u dnu sela, a meštani sami prošetaju i pokupe poštu.

Stoga je i danas jedno od najautentičnijih malih sela na Krfu.

U podnožju Afionasa je i skrivena dvostruka plaža Porto Timoni, podeljena prevalakom na dva dela. Manji deo se zove Limni a veći Porto Timoni. Posebnost ove plaže je temperaturna razlika vode u dva zaliva. Do nje se može stići samo peške iz centra sela Afionasa i nema plažnog mobilijara, pa je rezervisana za ljubitelje prirode.

Uobičajena prezimena u ovoj regiji

Uobičajena prezimena područja su:

Paiatakis (verovatno sa Krita 17. veka)

Romeo (verovatno iz drevne Italije ili sa Krita 17. veka)

Ruva (verovatno iz drevne Italije ili sa Krita 17. veka)

Sinadinosi (verovatno iz Sinade u maloj Aziji 13. vek)

Opštinska podela

Opštinska jedinica Sveti Đorđe podeljena je na sledeće zajednice (sela u zagradama):

Agros (Agros, Aspiotades, Manatades, Rafalades)
Agios Athanasios
Arkadade
Armenades (Armenades, Agios Georgios, Termenades)
Afionas (Afionas, Afionitika)
Dafni (Dafni, Gavrades)
Drosato
Kavvadades (Kavvadades, Arillas, Saoulatika)
Kastelannoi Girou (Kastelannoi, Troumpettas)
Mesarija (Mesaria, Kopsocheilades)
Pagoi (Pagoi, Agios Georgios Pagon, Prinilas, Vatonies)
Rachtades
Chorepiskopoi

Populacija

Godina	Naseljeno stanovništvo	Stanovništvo zajednice
1981	467	-
1991	298	-
2001	460	600
2011	271	365

Tokom zime najviše ima oko 60 stalnih stanovnika. Za razliku od zimskog vremena, tokom leta ima oko 2000 ljudi, uključujući posetioce.

Stanovnici regiona ranije su se profesionalno bavili uzgajanjem maslina, poljoprivredom i ribarstvom. Svaka porodica je bila nezavisna i sve je bilo domaće izrade. Danas se većina ljudi profesionalno bavi turizmom tokom letnjih meseci. Zimi se amaterski bave poljoprivredom, a posebno sakupljanjem maslina i ribolovom.

Flora i fauna

U samom mestu i okolini zastupljen je širok spektar cveća, kao i nekoliko vrsta ptica, živopisnih leptira, insekata, i guštera i zmija.

Od biljnih vrsta zastupljen je divlji morski narcis, blistavo bele boje. Od drvenastih kultura to su čempresi, masline, mediteransko nisko rastinje i bugenvilija.

U ovom području žive mali smeđi gušteri, kornjače i dve vrste zmija, kao i dve različite vrste leptira.

Kornjača je zaštićena vrsta , a za izvoz i krijumčarenje ovih životinja su zaprećene veoma visoke kazne.

Postoji nekoliko bezopasnih vrsta zmija i jedna otrovna. Mogu se videti u zaleđu Svetog Đorđa na brdovitom terenu u maslinjacima.

Među brojnim vrstama leptira koje posetioci mogu da primete, u zavisnosti od godišnjeg doba, ovih nekoliko primera je viđeno na Svetom Đorđu ili u njegovoj blizini - Kleopatra i Lastin repak.

U filmu o "Jamesu Bondu"

"Samo za tvoje oči" film sniman na području sela Pagoi

Područje sela Pagoi je korišćeno kao mesto snimanja filma Jamesa Bonda iz 1981. godine "Samo za tvoje oči", gde su Bond (glumi ga Rodžer Mur) i Melina Havelock (Kerol Buke) kroz strme maslinjake pobegli od zlikovaca u svom žutom Citroenu 2CV.

Noćni život

Noćni život u Agios Georgiosu nije uzbudljiv i često ćete naići na zabave na plaži u kasnim noćnim satima, uz logorsku vatru i pesmu uz akustičnu gitaru. Ipak, u centru mesta postoji velika klimatizovana kuglana sa bilijar klubom i kafićem u svom sastavu i veoma je dobro posećena. Takođe postoji i mnogo malih kafana i barova koji su idealni za provod u ranim večernjim satima.

Jedan od najautentičnijih restorana u ovom mestu jeste restoran "Fisherman's cabin"(Ribareva koliba). Restoran je skriven, do njega se stiže krivudavim putem kroz šumu duž obale, teško je dostupan kolima, vidi se samo sa mora tako da se do njega može stići i čamcem. Sam restoran nudi opuštenu atmosferu, ljudi se osećaju kao kod kuće, stolovi i stolice raspoređeni su do same ivice hridi, tako da neposredno uživate u zapljuskivanju talasa o obalu. Hrana je izuzetno sveža, pre svega se nude riba i morski specijaliteti, sve je sveže ulovljeno tog dana, a porcije su izuzetno obilne. Restoran ima i živu muziku.

U Afionasu jedno od najboljih i najlepših mesta za posmatranje zalaska sunca je restoran "Panorama" koji nudi odličnu hranu i još lepši pogled na Jonsko more i poslednja tri naseljena ostrva u Grčkoj, Matraki, Erikuza, Otoni, Trahia i Platia. Restoran ima prelepu terasu, neverovatno je čist, rustičnog izgleda, sav u beloj boji. Osoblje je izuzetno ljubazno i predusretljivo.