Кумкват

С Википедије, слободне енциклопедије

Кумкват
Một cành quất.jpg
Кумкват, Fortunella
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Sapindales
Породица: Rutaceae
Род: Citrus
Врста:
C. japonica
Биномно име
Citrus japonica
Синоними[1]
List
    • Atalantia hindsii (Champ. ex Benth.) Oliv.
    • Citrus erythrocarpa Hayata
    • Citrus hindsii (Champ. ex Benth.) Govaerts
    • Citrus inermis Roxb.
    • Citrus kinokuni Yu.Tanaka
    • Citrus madurensis Lour.
    • Citrus margarita Lour.
    • Citrus microcarpa Bunge
    • Fortunella bawangica C.C.Huang
    • Fortunella chintou (Swingle) C.C. Huang
    • Fortunella crassifolia Swingle
    • Fortunella hindsii (Champ. ex Benth.) Swingle
    • Fortunella japonica (Thunb.) Swingle
    • Fortunella margarita (Lour.) Swingle
    • Fortunella obovata Tanaka
    • Sclerostylis hindsii Champ. ex Benth.
    • Sclerostylis venosa Champ. ex Benth.
    • × Citrofortunella madurensis (Lour.) D.Rivera & al.

Кумкват (лат. Fortunella, Citrus japonica)[2] је назив за неколико малих воћки цитруса (род Citrus). Плод кумквата, хесперидијум, подсећа на поморанџу, али је много мањи и тврђи. Сличан је величини веће маслинке.

Реч кумкват потиче од кантонско кинеске речи 金橘 (гам-гват), што значи „златна мандарина“.

Опис[уреди | уреди извор]

Илустрација В. Х. Фича
Плод и пресечен плод кумквата

Кумквати су спорорастући зимзелени грмови или ниско дрвеће, висине од 2,5 до 4,5 метра, са густим гранама и понекад малим трновима. Лишће је тамнозелено и сјајно, а цветови су бели као код других врста цитруса. Зависно од величине дрвета, оно може да произведе од неколико стотина до неколико хиљада плодова годишње.[3]

Култивација[уреди | уреди извор]

Кумквати се гаје у: Кини, Кореји, Јапану, Југоисточној Азији, Непалу, јужном Пакистану, Ирану, на Блиском Истоку, Европи (Крф) и САД (Флорида, Алабама, Луизијана, Хаваји).

Origin[уреди | уреди извор]

The kumquat plant is native to Southern China.[4][5] The earliest historical reference to kumquats appears in Imperial literature from the 12th century. They have long been cultivated in other parts of East Asia (Japan and Taiwan), South Asia (India), and Southeast Asia (especially the Philippines). They were introduced to Europe in 1846 by Robert Fortune, collector for the London Horticultural Society, and shortly thereafter were taken to North America.[6]

Варијетети[уреди | уреди извор]

Таксономија цитруса је компликована и контроверзна. Различити системи постављају различите типове кумквата у различите врсте или их уједињују у само две врсте. Историјски се сматрало да спадају у род Citrus, али Свинглов систем таксономије цитруса их је уздигао у њихов сопствени род, Fortunella. Недавна филогенетичка анализа сугерише да они заиста спадају у цитрусе. Свингл је поделио кумквате у два подрода, Protocitrus, који садржи примитивни хонгконшки кумкват, и Eufortunella, који се састоји од округлог, овалног кумквата, меива кумквата,[7] којима је Танака додао још два, малајски кумкват и ђангсу кумкват. Хромозомска анализа је сугерисала да Свинглова Eufortunella представља једну 'истинску' врсту, док је откривено да су Танакине додатне врсте вероватни хибриди Fortunella са другим цитрусима, такозвани xCitrofortunella.[8] Једна недавна геномска анализа закључила је да постоји само једна права врста кумквата, али анализа није укључила хонкошку сорту која се сматра посебном врстом у свим ранијим анализама.[9] Недавни преглед је закључио да су геномски подаци недовољни да би се донео коначан закључак о томе које сорте кумквата представљају различите врсте.[10]

Округли кумкват[уреди | уреди извор]

Округли кумкват, Маруми кумкват или Моргани кумкват (који је задржао назив Citrus japonica или Fortunella japonica када су кумквати подељени на више врста) је зимзелено дрво које даје јестиво златножуто воће.[4] Плод је мали и обично сферичан, али може бити овалног облика. Кора је слаткастог укуса, али плод има изразито киселу средину. Воће се може јести кувано, али се углавном користи за прављење мармеладе, желеа и других намаза. Узгаја се у Луксембургу и може се користити у узгоју бонсаија. Биљка симболизује срећу у Кини и другим азијским земљама, где се често чува као собна биљка и поклања током Лунарне нове године. Округли кумквати се чешће узгајају од других врста због њихове високе толеранције на хладноћу.[4]

Овални кумкват[уреди | уреди извор]

Овални кумкват или нагами кумкват (Citrus margarita или Fortunella margarita ако се Eufortunella кумкуати дели на засебне врсте) је јајоликог облика и обично се једе цео, свезаједно са кожом.[4] Унутрашњост је још прилично киселкаста, али кожа има веома сладак укус, тако да када се једу заједно ствара се необичан киселкасто-слатки, освежавајући укус. Плод сазрева средином до касне зиме и увек има веома обилне усеве, стварајући спектакуларан приказ на тамнозеленом лишћу. Дрво има тенденцију да буде много мање и патуљасто у природи, што га чини идеалним за саксије и повремено узгајање бонсаија.[11]

'Centennial Variegated' кумкват
Кумкват
Lua грешка in Модул:Infobox_multi-lingual_name at line 301: attempt to call field '_lang' (a nil value).

Сорта кумквата 'Centennial Variegated' настала је спонтано из овалног кумквата. Даје већи удео воћа за љуштење од овалног кумквата, а плодови су округлији и понекад са вратом. Плодови се разликују по шароликој боји, са јарко зеленим и жутим пругама[4] и по одсуству трна.

Меива кумкуат[уреди | уреди извор]

Меива кумкуат (Citrus crassifolia или Fortunella crassifolia) је у Јапан донет из Кине крајем 19. века, има семене овалне плодове и дебело лишће, а Свингл га је окарактерисао као другу врсту.[7] Његов плод се обично једе заједно са кожом.

Хонкошки кумкват
Кумкват, сиров
Fortunella spp.
Kumquat from Spain.jpg
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија296 kJ (71 kcal)
15,9 g
Шећери9,36 g
Прехрамбена влакна6,5 g
0,86 g
1,88 g
Витамини
Витамин А екв.
(2%)
15 μg
129 μg
Тиамин 1)
(3%)
0,037 mg
Рибофлавин 2)
(8%)
0,09 mg
Ниацин 3)
(3%)
0,429 mg
Витамин Б5
(4%)
0,208 mg
Витамин Б6
(3%)
0,036 mg
Фолат 9)
(4%)
17 μg
Холин
(2%)
8,4 mg
Витамин Ц
(53%)
43,9 mg
Витамин Е
(1%)
0,15 mg
Минерали
Калцијум
(6%)
62 mg
Гвожђе
(7%)
0,86 mg
Магнезијум
(6%)
20 mg
Манган
(6%)
0,135 mg
Фосфор
(3%)
19 mg
Калијум
(4%)
186 mg
Натријум
(1%)
10 mg
Цинк
(2%)
0,17 mg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Хонкошки кумкват[уреди | уреди извор]

Хонкошки кумкват (Citrus hindsii или Fortunella hindsii) даје само горко и кисело воће величине грашка са врло мало пулпе и крупним семеном. Првенствено се узгаја као украсна биљка, мада се такође налази у јужној Кини и расте у дивљини.[12][13] Не само да је најпримитивнији међу кумкватима, већ с обзиром да су кумквати најпримитивнији цитруси, Свингл га је описао као најближег врсти предака од које су еволуирали сви цитруси.[7] Док је дивљи хонгконшки кумкват тетраплоид, постоји комерцијална диплоидна сорта, кумкват златни пасуљ са нешто већим плодовима.[13]

Ђангсу кумкуат[уреди | уреди извор]

Ђангсу кумкуат или Фукусху кумкуат (Citrus obovata или Fortunella obovata) даје јестиво воће које се може јести сирово, или се од њега праве желеи и мармеладе. Плод може бити округао или звонаст, а када је потпуно зрео, јарко је наранџаст. Биљка се може разликовати од осталих кумквата по изразито округлим листовима. Обично се узгаја због јестивог воћа и као украсна биљка; међутим, не подноси мраз, за разлику од округлог кумквата који има високу отпорност на хладноћу. Ови кумквати се често виђају у близини дела Јуврај у провинцији Најак. Анализа хромозома је показала да је ова сорта вероватан хибрид.[8]

Малајски кумкват[уреди | уреди извор]

Малајски кумкват (Fortunella polyandra или Танакинова Fortunella swinglei - у роду Citrus би то било C. x swinglei), са Малајског полуострва где је познат као „лајм од живе ограде“ (limau pagar), још један је хибрид, можда лајмкват.[8][14] Има танку кору на већем воћу у поређењу са другим кумкватом.[14]

Композиција[уреди | уреди извор]

Етерично уље коре кумквата садржи већи део ароме воћа и састоји се углавном од лимонена, који чини око 93% укупне количине.[15] Поред лимонена и алфа-пинена (0,34%), од којих се оба сматрају монотерпенима, уље је необично богато (0,38% укупно) сесквитерпенима као што су α-бергамотен (0,021%), кариофилен (0,18%), α-хумулен ( 0,07%) и α-муролен (0,06%), а они доприносе зачинском и дрвенастом укусу воћа. Карбонилна једињења чине већи део остатка, а она су одговорна за већи део карактеристичног укуса. Ова једињења укључују естре као што су изопропил пропаноат (1,8%) и терпинил ацетат (1,26%); кетони као што је карвон (0,175%); и низ алдехида као што су цитронелал (0,6%) и 2-метилундеканал. Остала једињења са кисеоником укључују нерол (0,22%) и транс-лиалоол оксид (0,15%).[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Приступљено 28. 7. 2014. 
  2. ^ „Kumquat”. Collins Dictionary. n.d. Приступљено 25. 9. 2014. 
  3. ^ Morton 1987, стр. 182–185
  4. ^ а б в г д Julia F Morton (1987). „Kumquat, Fortunella sp. Swingle; In: Fruits of Warm Climates, Miami, FL”. NewCROP, New Crop Resource Online Program, Center for New Crops and Plant Products, Purdue University. стр. 182—185. Приступљено 3. 1. 2020. 
  5. ^ Citrus japonica. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. 
  6. ^ „Citrus japonica (syn. Fortunella margarita), kumquat | Trees of Stanford & Environs”. trees.stanford.edu. Приступљено 2021-06-27. 
  7. ^ а б в Swingle, Walter T. (1915). „A new genus, Fortunella, comprising four species of kumquat oranges”. Journal of the Washington Academy of Sciences. 5 (5): 165—176. JSTOR 24520657. 
  8. ^ а б в Yasuda, Kiichi; Yahata, Masaki; Kunitake, Hisato (2015). „Phylogeny and Classification of Kumquats (Fortunella spp.) Inferred from CMA Karyotype Composition”. The Horticultural Journal. 85 (2): 115—121. doi:10.2503/hortj.MI-078Слободан приступ. 
  9. ^ Wu, Guohong Albert; Terol, Javier; Ibanez, Victoria; López-García, Antonio; Pérez-Román, Estela; Borredá, Carles; Domingo, Concha; Tadeo, Francisco R; Carbonell-Caballero, Jose; Alonso, Roberto; Curk, Franck; Du, Dongliang; Ollitrault, Patrick; Roose, Mikeal L. Roose; Dopazo, Joaquin; Gmitter Jr, Frederick G.; Rokhsar, Daniel; Talon, Manuel (2018). „Genomics of the origin and evolution of Citrus”. Nature. 554 (7692): 311—316. Bibcode:2018Natur.554..311W. PMID 29414943. doi:10.1038/nature25447Слободан приступ. 
  10. ^ Ollitrault, Patrick; Curk, Franck; Krueger, Robert (2020). Citrus taxonomy”. Ур.: Talon, Manuel; Caruso, Marco; Gmitter, Fred G, Jr. The Citrus Genus. Elsevier. стр. 57—81. ISBN 9780128121634. S2CID 242819146 Check |s2cid= value (помоћ). doi:10.1016/B978-0-12-812163-4.00004-8. 
  11. ^ Dillon, Floyd C. (септембар 1961). „Dwarf Citrus in Tubs”. Plants & Gardens. New Series. Brooklyn Botanic Garden. 17 (2): 59. 
  12. ^ „Varieties of kumquats, hybrids”. Los Angeles Times. 25. 2. 2009. Приступљено 31. 5. 2019. 
  13. ^ а б „Hong Kong,Fortunella hindsii, Champ. ex Benth.”. U.C. Riverside Citrus Variety Collection. Приступљено 31. 5. 2019. 
  14. ^ а б „Fortunella polyandra Malayan”. U.C. Riverside Citrus Variety Collection. Приступљено 3. 6. 2019. 
  15. ^ а б Koyasako, A.; Bernhard, R.A. (1983). „Volatile Constituents of the Essential Oil of Kumquat”. Journal of Food Science. Wiley & Sons. 48 (6): 1807—1812. doi:10.1111/j.1365-2621.1983.tb05090.x. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Morton, Julia (1987). „Kumquat”. Fruits of warm climates. Miami, FL. стр. 182—185. »A mature specimen on rough lemon rootstock at Oneco, Florida, in 1901, bore a crop of 3,000 to 3,500 fruits.« 
  • Burkill, I. H. (1931). An enumeration of the species of Paramignya, Atalantia and Citrus, found in Malaya. Gard. Bull. Straits Settlem. 5: 212–220.
  • Mabberley, D. J. (1998). Australian Citreae with notes on other Aurantioideae (Rutaceae). Telopea 7 (4): 333–344. Available online (pdf).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Подаци везани за чланак Fortunella на Викиврстама