Korisnik:Stojicevicl/песак
| Zovi me svojim imenom | |
|---|---|
| Autor | Andre Asiman |
| Zemlja | Sjedinjene Američke Države |
| Jezik | Engleski |
| Žanr / vrsta dela | drama, ljubavni, film |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | Štrik |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 9788689597172 |
Zovi me svojim imenom (eng. Call Me by Your Name[1], nem. Ruf mich bei deinem Namen[2]) knjiga je američkog pisca Andre Asimana (eng. André Aciman[3]), u čijoj je žiži ljubavna veza starmalog i znatiželjnog sedamnaestogodišnjaka Elia Perlmana, američko-italijanskog jevrejskog momka, i dvadesetčetvorogodišnjeg stipendiste Olivera, koji 1980-ih godina posećuje Bordigeru, Italiju. Roman hronološki opisuje događaje njihove romanse i 20 godina, koje slede nakon iste.
Nastavak romana, Nađi me, objavljen je oktobra 2019. godine u Sjedinjenim Američkim Državama.[4][5]
Sažetak dela[uredi | uredi izvor]
Narator, Elio Perlman, priseća se događaja, koji su se desili u leto 1986, kada je imao sedamnaest godina i živeo sa svojim roditeljima u Italiji. Svakoga leta, njegovi roditelji bi prihvatili jednog doktoranda kao gosta tokom šest nedelja. On bi pregledao i prerađivao manuskripte i tokom toga pomagao Eliovom ocu oko akademske papirologije. Međutim, Elio prezire tu tradiciju, zbog toga što napušta svoju sobu tokom tih šest nedelja, u koju se novi gost useljava.
Oliver, gost toga leta 1986, bezbrižan je i samostalan mladić - sušta suprotnost Eliove introvertnosti. Elio ga isprva bira u nadi da će se stvoriti "naklonost" između njih dvojice i stoga se ponaša kao turistički vodič i trudi se da napravi bilo kakvu vezu. Međutim, Oliver ispada krajnje ravnodušan. U trenutku kada Oliver hvata njegovu ruku tokom teniskog meča, Elio se povlači iz straha. Iako je svestan svoje biseksualnosti i zainteresovanosti za Olivera, sumnja u recipročna osećanja svoje simpatije.
.jpg)
Jednoga dana, Elio se ušunjava u Oliverovu sobu i masturbira noseći Oliverove kupaće gaće. Kasnije i priznaje svoja osećanja za Olivera i ljube se na mestu, gde je navodno Klod Mone naslikao neke od svojih slika. U trenutku kada Elio poželi da ide dalje i dodirne Oliverov penis, on ga odbija.
Sledećih dana postaju udaljeniji nego inače. Elio započinje ljubavu vezu sa Marcijom, vršnjakinjom iz kraja. Radi pomirenja, Elio ostavlja poruku ispod Oliverovih vrata sa planom da se sastanu u ponoć. U ponoć, Elio ulazi u Oliverovu sobu i imaju seks. Elio se oseća krivim za ovaj doživljaj i susret i odlučuje da ne može nastaviti svoju vezu sa njim.
Sledećeg jutra, Oliver nosi Eliove kupaće gaće tokom doručka - oponašajući Eliovo fetišističko ponašanje - i kasnije ima oralni seks sa Eliom. Elio, međutim, uviđa da mu je Oliver i dalje privlačan i da želi da se njihov odnos nastavi. Nakon toga posećuje Marciju, gde ona i Elio imaju seks. Tokom popodneva masturbira koristeći isečenu breskvu i ejakulira u nju. Pri njegovoj poseti, Oliver jede tu breskvu sa svim njenim sadržajem i ima seks sa Eliom.
Pre nego što će se vratiti u Sjedinjene Američke Države, Oliver odlučuje da poseti Rim na tri dana, a u pratnji mu je Elio. Vrativši se iz Rima, Elia rastužuje činjenica da su mu se sve stvari već vratile u njegovu prvobitnu sobu i da su svi Oliverovi tragovi boravka nestali. Nedugo zatim razgovara sa svojim ocem, koji odobrava njegovo prijateljstvo i vezu između Elia i Olivera.
Toga Božića, Oliver ponovno posećuje porodicu Perlman i najavljuje svoju ženidbu nadolazećeg leta. Zbog toga njih dvojica prekidaju kontakt i ne komuniciraju godinama.
Petnaest godina kasnije, Elio posećuje Sjedinjene Američke Državame, gde je Oliver sada profesor. I dalje Elio ne želi da upozna Oliverovu ženu i decu i priznaje da je i dalje zaljubljen u Olivera i ljubomoran na njegovu novu porodicu. Oliver priznaje da je pratio Eliovu akademsku karijeru i pokazuje mu razglednicu, koju je poneo sa sobom, kad je napustio Italiju i da ju je čuvao sve te godine. Tokom njihovog poslednjeg sastanka, njih dvojica razmišljaju kako ljudi vode paralelne živote - jedan u realnosti, a jedan u fantaziji, koji je nemoguć zbog spoljnih sila.
Dvadeset godina nakon njihovog prvog sastanka i godinu dana pre naratorove sadašnjosti, Oliver posećuje Eliov dom u Italiji, tokom kog se prisećaju vremena, koje su proveli zajedno. Elio obaveštava Olivera da mu je otac preminuo i da je njegov pepeo raspršen svuda po svetu. Roman se završava tako što Elio, kao narator, napominje čitaocu da, ako se Oliver seća svega što je uradio, trebalo bi još jedan put da ga "pogleda u oči i nazove ga svojim imenom".
Ekranizacija[uredi | uredi izvor]
Godine 2017. snimljena je i ekranizacija knjige pod imenom "Skrivena ljubav". Film je režirao Luka Gvadanjino, a scenario potpisuje Džejms Ajvori. Producenti filma bili su Piter Spirs, Luka Gvadanjino, Emili Džordžs, Rodrigo Tešeira, Marko Morabito, Džejms Ajvori i Hauard Rozenman.
Glumačku ekipu čine Timoti Šalame (Elio Perlman), Armi Hamer (Oliver), Majkl Stalbarg (gospodin Perlman), Amira Kasar (Anela Perlman), Ester Garel (Marcia) i Viktor Du Bojs (Čiara). Svetska premijera održana je 24. novembra 2017. u Sjedinjenim Američkim Državama.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Call Me by Your Name (novel) (na jeziku: engleski), 2021-11-12, Pristupljeno 2021-12-13
- ^ Ruf mich bei deinem Namen (na jeziku: nemački), 2021-01-23, Pristupljeno 2021-12-13
- ^ André Aciman (na jeziku: engleski), 2021-12-10, Pristupljeno 2021-12-13
- ^ Harris, Hunter (2019-03-20). „André Aciman Is Officially Writing a Call Me by Your Name Sequel”. Vulture (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-13.
- ^ March 20, David Canfield; EDT, 2019 at 07:08 PM. „'Call Me by Your Name' sequel 'Find Me' to publish this October”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-13.