Корисник:Stojicevicl/песак
| Зови ме својим именом | |
|---|---|
| Аутор | Андре Асиман |
| Земља | Сједињене Америчке Државе |
| Језик | Енглески |
| Жанр / врста дела | драма, љубавни, филм |
| Издавање | |
| Издавање | Штрик |
| Класификација | |
| ISBN ? | 9788689597172 |
Зови ме својим именом (енг. Call Me by Your Name[1], нем. Ruf mich bei deinem Namen[2]) књига је америчког писца Андре Асимана (енг. André Aciman[3]), у чијој је жижи љубавна веза стармалог и знатижељног седамнаестогодишњака Елиа Перлмана, америчко-италијанског јеврејског момка, и двадесетчетворогодишњег стипендисте Оливера, који 1980-их година посећује Бордигеру, Италију. Роман хронолошки описује догађаје њихове романсе и 20 година, које следе након исте.
Наставак романа, Нађи ме, објављен је октобра 2019. године у Сједињеним Америчким Државама.[4][5]
Сажетак дела[уреди | уреди извор]
Наратор, Елио Перлман, присећа се догађаја, који су се десили у лето 1986, када је имао седамнаест година и живео са својим родитељима у Италији. Свакога лета, његови родитељи би прихватили једног докторанда као госта током шест недеља. Он би прегледао и прерађивао манускрипте и током тога помагао Елиовом оцу око академске папирологије. Међутим, Елио презире ту традицију, због тога што напушта своју собу током тих шест недеља, у коју се нови гост усељава.
Оливер, гост тога лета 1986, безбрижан је и самосталан младић - сушта супротност Елиове интровертности. Елио га испрва бира у нади да ће се створити "наклоност" између њих двојице и стога се понаша као туристички водич и труди се да направи било какву везу. Међутим, Оливер испада крајње равнодушан. У тренутку када Оливер хвата његову руку током тениског меча, Елио се повлачи из страха. Иако је свестан своје бисексуалности и заинтересованости за Оливера, сумња у реципрочна осећања своје симпатије.
.jpg)
Једнога дана, Елио се ушуњава у Оливерову собу и мастурбира носећи Оливерове купаће гаће. Касније и признаје своја осећања за Оливера и љубе се на месту, где је наводно Клод Моне насликао неке од својих слика. У тренутку када Елио пожели да иде даље и додирне Оливеров пенис, он га одбија.
Следећих дана постају удаљенији него иначе. Елио започиње љубаву везу са Марцијом, вршњакињом из краја. Ради помирења, Елио оставља поруку испод Оливерових врата са планом да се састану у поноћ. У поноћ, Елио улази у Оливерову собу и имају секс. Елио се осећа кривим за овај доживљај и сусрет и одлучује да не може наставити своју везу са њим.
Следећег јутра, Оливер носи Елиове купаће гаће током доручка - опонашајући Елиово фетишистичко понашање - и касније има орални секс са Елиом. Елио, међутим, увиђа да му је Оливер и даље привлачан и да жели да се њихов однос настави. Након тога посећује Марцију, где она и Елио имају секс. Током поподнева мастурбира користећи исечену брескву и ејакулира у њу. При његовој посети, Оливер једе ту брескву са свим њеним садржајем и има секс са Елиом.
Пре него што ће се вратити у Сједињене Америчке Државе, Оливер одлучује да посети Рим на три дана, а у пратњи му је Елио. Вративши се из Рима, Елиа растужује чињеница да су му се све ствари већ вратиле у његову првобитну собу и да су сви Оливерови трагови боравка нестали. Недуго затим разговара са својим оцем, који одобрава његово пријатељство и везу између Елиа и Оливера.
Тога Божића, Оливер поновно посећује породицу Перлман и најављује своју женидбу надолазећег лета. Због тога њих двојица прекидају контакт и не комуницирају годинама.
Петнаест година касније, Елио посећује Сједињене Америчке Државаме, где је Оливер сада професор. И даље Елио не жели да упозна Оливерову жену и децу и признаје да је и даље заљубљен у Оливера и љубоморан на његову нову породицу. Оливер признаје да је пратио Елиову академску каријеру и показује му разгледницу, коју је понео са собом, кад је напустио Италију и да ју је чувао све те године. Током њиховог последњег састанка, њих двојица размишљају како људи воде паралелне животе - један у реалности, а један у фантазији, који је немогућ због спољних сила.
Двадесет година након њиховог првог састанка и годину дана пре нараторове садашњости, Оливер посећује Елиов дом у Италији, током ког се присећају времена, које су провели заједно. Елио обавештава Оливера да му је отац преминуо и да је његов пепео распршен свуда по свету. Роман се завршава тако што Елио, као наратор, напомиње читаоцу да, ако се Оливер сећа свега што је урадио, требало би још један пут да га "погледа у очи и назове га својим именом".
Екранизација[уреди | уреди извор]
Године 2017. снимљена је и екранизација књиге под именом "Скривена љубав". Филм је режирао Лука Гвадањино, а сценарио потписује Џејмс Ајвори. Продуценти филма били су Питер Спирс, Лука Гвадањино, Емили Џорџс, Родриго Тешеира, Марко Морабито, Џејмс Ајвори и Хауард Розенман.
Глумачку екипу чине Тимоти Шаламе (Елио Перлман), Арми Хамер (Оливер), Мајкл Сталбарг (господин Перлман), Амира Касар (Анела Перлман), Естер Гарел (Марциа) и Виктор Ду Бојс (Чиара). Светска премијера одржана је 24. новембра 2017. у Сједињеним Америчким Државама.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Call Me by Your Name (novel) (на језику: енглески), 2021-11-12, Приступљено 2021-12-13
- ^ Ruf mich bei deinem Namen (на језику: немачки), 2021-01-23, Приступљено 2021-12-13
- ^ André Aciman (на језику: енглески), 2021-12-10, Приступљено 2021-12-13
- ^ Harris, Hunter (2019-03-20). „André Aciman Is Officially Writing a Call Me by Your Name Sequel”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-13.
- ^ March 20, David Canfield; EDT, 2019 at 07:08 PM. „'Call Me by Your Name' sequel 'Find Me' to publish this October”. EW.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-13.