Фетишизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Израз фетиш потиче од француске речи fétiche, изведене од португалске речи feitiço („магија, чаролија”), која даље извире од латинског facticius („вештачки”) i facere („чинити”), а означава предмет за који се верује да поседује натприродне моћи или предмет који има моћ над другима. У суштини, фетишизам је приписивање инхерентне вредности или моћи предметима.

Фетиш може бити предмет, биљка, животиња и ствар којем особе одређеног краја или друштвене заједнице придају посебну особину поседовања натприродне моћи, па се посебно обожава и поштује. Као варијанте фетиша појављују се различите амајлије (предмет који штити или доноси срећу), средства за наношење зла (црна магија) као и тотеми, односно свети предмети обожавани само у одређеним заједницама. У психологији је фетиш предмет који представља замену за неку особу и објекат сексуалне жеље.

Фетишизам је магијско-религијско веровање у натприродну моћ материјалних предмета или живих бића. Они постају предмет обожавања, јер се верује да их људи могу умилостивити или умањити њихову разарајућу моћ приношењем жртве или слепим обожавањем. У психологији је фетишизам понашање које се доводи у везу са чином уживања у гледању или поседовању делова одеће или ствари коју је поседовала особа супротног пола. Такав предмет се обожава попут фетиша и у сексуалном задовољству замењује вољену особу.

Историја[уреди]

Концепт фетишизма је развијен у средњем веку када су га истраживачи користили за поређење западноафричких религија са магијским аспектима Старог Египта. Касније је социолог Огист Конт употребио концепт фетишизма у својој теорији о развоју религије посматрајући фетишизам као најранији (најпримитивнији) степен, који претходи политеизму и монотеизму.

Етнографија и антропологија међу фетише сврставају и неке предмете из монотеистичких религија. Свети Крст или освештана причест у неким облицима хришћанства се сматрају фетишима.

Поједини историчари религије 19. и 20. века сматрали су да је концепт фетишизма померио пажњу са односа између људи и Бога према односу између људи и материјалних предмета, што је омогућило заснивање лажних модела каузалитета природних догађаја, што представља централни историјски и друштвени проблем.

Упражњавање[уреди]

У теорији, фетишизам је присутан у свим религијама, али проучавање фетишизма у религији потиче из истраживања традиционалних веровања западне Африке, као и вудуа, који произилази из тих веровања. Уобичајени фетиши или њихови састојци према тим веровањима су крв, кости, крзно, канџе, перје, драго камење и кристали, вода са одређених места, одређене врсте биљака и дрвета.

Амерички староседеоци су користили фетише током упражњавања верских ритуала. На пример, медвед је представљао шамана, бизон снабдевача, планински лав је био ратник, а вук трагач.

Облици фетишизма[уреди]

У 19. веку представљене су две теорије фетишизма изван типичних религијских оквира. Прва је била израз Марксове идеје о роби као својеврсном самосталном бићу, које одређује судбину произвођача и диктира друштвене активности које исту ту робу производе. Друштвено својство робе изгледа њој као од природе дато, изван људи и њихових односа, слично фетишима у религији.

Друга теорија развија идеју француског психолога Бинеа о сексуалној привлачности према предмету уместо особи. Због тога се данас израз фетиш често погрешно поистовећује искључиво са сексуалним фетишем.

Мислиоци су наставили да развијају обе теорије и тако утицали на антрополошко разумевање фетишизма уопште.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]