Pređi na sadržaj

Korisnik:Teodora14919/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dijana Vriland (engl. Diana Vreeland; 29. septembar 1903[1] - 22. avgust 1989) bila je francusko-američka kolumnistikinja i urednica u oblasti mode. Radila je za modne časopise Harper Bazar i Vog, bila je glavna i odgovorna urednica, bila je i specijalna savetnica u Institutu za kostime Muzeja umetnosti Metropolitan. Imenovana na Međunarodnoj listi najbolje odevenih kuća slavnih 1964. godine.[2][3]

Dijana Vriland
Dijana Vriland (1979.godine)
Datum rođenja29. septembar 1903.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti22. avgust 1989. (85.god.)
Mesto smrtiNjujork
ZanimanjeUrednik časopisa Modni novinar
Aktivni period1936-89
PoslodavacPublikacije Hearst Korporation i Konde Nast
AgentIrving Paul Lazar
PrethodnikDžesika Daves
NaslednikGrejs Mirabela
SupružnikTomas Rid Vriland (o. 1924; umro 1966.godine)
Deca2, uključujući Frederika Vriland
RođaciNikolas Vriland (unuk) Paulina de Rotčajd
NagradeŠevalije Legije Časti (1976) Ševalije reda umetnosti i pisma (1970)

Život[uredi | uredi izvor]

Dijana Dalziel je rođena u Parizu u Francuskoj na aveniji 5 Bulonjske šume (od Prvog svetskog rata na aveniji Foš). Vrilandova je bila najstarija ćerka njene američke društvene majke Emili Kej Hofman (1876-1928) i britanskog posrednika[4] oca Frederika Mlađeg Dalziela (1868-1960). Hofman je bio potomak brata Džordža Vašingtona kao i rođak Francis Skot Keja. Takođe je bila i daleka rođakinja književnice i društvenke Pauline de Rotčajd (rođena Poter; 1908-1976). Vrilandova je imala jednu sestru, Aleksandru (1907-1999), koja se kasnije udala za ser Aleksandra Davenport Kinloka, 12 baroneta (1902-1982). Njihova ćerka Emili Lusi Kinlok udala se ѕa potpukovnika Hon.Hju Voldorf Astora (1920-1999), drugi sin Džon Džejkob Astor, 1.Baron Astor iz Hevera i Violet Astor, barunica Astor iz Hevera.

Vrilandova porodica emigrirala je u Sjedinjene Države na početku Prvog svetskog rata i preselila se u 15-tu istočnu 77-u ulicu u Njujorku, gde su postali istaknute ličnosti u društvu. Vrilandova je poslata u plesnu školu kao učenica Mihaila Fokina, jedinog majstora Carskog baleta koji je ikada napustio Rusiju, a kasnije je bila učenica Luis Harvi Halifa. Vrilandova je nastupila u Ani Pavlovoj Gavote u Karnegi Holu. U januaru 1922. godine, Vrilandova je predstavljena svom budućem poslodavcu, Vog-u, u pregledu socijalista i njihovih automobila. Priča je glasila: „Ovakvi motori ubrzavaju društveni vrtlog. Gospođica Dijana Dalziel, jedna od najatraktivnijih debitkinja zime, prikazana je kako ulazi u svoj Kadilak“.[5]

Prvog marta, 1924. godine, Dijana Dalziel udala se za Tomasa Rida Vrilanda (1899-1966), bankara i međunarodnog finansera[6], u Crkvi Svetog Toma u Njujorku, sa kojim je imala dva sina: Tima (Tomas Red Vriland, Mlađi) rođen 1925.godine, koji je postao arhitekta kao i profesor arhitekture na Univerzitetu u Novom Meksiku, a zatim i na Univerzitetu Kalifornije (UCLA), i Frenkija (Frederik Dalziel Vriland) rođen 1927.godine (kasnije američki ambasador u Maroku)[7]. Nedelju dana pre venčanja, Njujork Tajms je izjavio da je njena majka imenovana za sagovornika u postupku razvoda Sir Čarls Rosa i njegove druge supruge Patricije. Sledeći skandal u društvu otuđio je Vrilandovu i njenu majku, koja je umrla u septembru 1928.godine u Nataketu, Masačusets.

Posle medenog meseca, Vrilandovi su se preselili u Bruster, u Njujorku, i odgajali svoja dva sina, ostajući tamo do 1929. godine. Zatim su se preselili u 17-tu Hanover Terasu, Regent park, u Londonu, prethodno dom Vilki Kolinsa i Edmud Gosa. Tokom njenog boravka u Londonu, plesala je sa Tiler Devojkama i upoznala je Sesil Biton, sa kojom je ostala dugo prijateljica. Poput Siri Mam i Elsi de Vulf, žene iz drugog društva koje su vodile sopstvene butike, Dijana je vodila posao sa donjim vešom blizu Berkeli Skvera. Među njenim klijentima bile su i Volis Simpson i Mona Vilijams. Često je posećivala Pariz, gde je kupovala garderobu, najčešće u Šanelu, sa kojom se upoznala 1926. godine. Bila je jedna od petnaest Amerikanki predstavljenih kralju Džordžu V i kraljici Meri u Bakinkamskoj palati 18. maja, 1933. godine[8]. Muževljev posao ih je 1935. godine vratio u Njujork, gde su živeli do kraja života.

Vrilandova je izjavila, „Pre nego što sam počela da radim za Harper Bazar 1936. godine, vodila sam divan život u Evropi. To podrazumeva putovanja, obilaske prelepih mesta, provedena divna letovanja, mnogo učenja i vremena za čitanje".[9]

Biografski dokumentarac o Vrilandovoj, Oko mora da putuje[10], debitovao se u septembru 2012. godine u Filmskom centru Angelika u Njujorku.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Harper Bazar 1936–1962[uredi | uredi izvor]

Njenu izdavačku karijeru započela je 1936. godine kao kolumnistkinja za Harper Bazar. Karamel Snov, urednica Harper Bazara, bila je impresionirana stilom oblačenja Vrilandove i pitala ju je da radi za časopis.[11] Od 1936. godine do njene ostavke, Dijana Vriland je vodila kolumnu za Harper Bazar pod nazivom „Zašto ne bi i ti?". Jedan primer je sugestija koju je napravila u kolumni, „Zašto ne bi ste ...pretvorili svoje dete u Infantu za modnu zabavu?". Prema Vrilandovoj, „Jedini koji je dobio najveću pažnju je bio [...][Zašto ne biste] oprali plavu kosu svom detetu u mrtvom šampanjcu, kao što rade u Francuskoj"[12]. Vrilandova kaže da je S.J. Perelmn napisala parodiju toga za Njujork magazin, što je ogorčilo njenu tadašnju urednicu Karamel Snov.[13]

Dijana Vriland „otkrila" je glumicu Loren Bakol tokom Drugog svetskog rata. Naslovnica Harper Bazara, marta 1934. godine[14] prikazuje Loren Bakol blizu kancelarije Crvenog krsta, na osnovu Vrilandove odluke: „Postoji izvandredna fotografija na kojoj se Bakol naslanja na spoljna vrata sobe davaoca krvi Crvenog krsta. Ona nosi šik odelo, rukavice, kloš šešir sa koga padaju dugi talasi kose".[15] Vrilandova je zapažena po tome što je modu shvatala ozbiljno. 1936.godine je prokomentarisala: „Bikini je najvažnija stvar posle atomske bombe".[16] Vrilandovoj se nije svideo pristup oblačenja koji je videla u Sjedinjenim državama 1940-ih. Prezirala je "kaišaste cipele sa visokom potpeticom" i "krep-de haljine" koje su žene nosile čak i leti po najvećoj vrućini.[17]

Do njene ostavke kod Harper Bazara, blisko je radila sa Luis Dahl-Volf, Ričard Avedon, Nensi Vajt[18] i Aleksejom Brodovičem. Dijana Vriland je postala modna urednica za magazin. Ričard Avedon kad je prvi put upoznao Dijanu Vriland dok je radio za Harper Bazar, rekao je: „Vratila se za svoj sto, pogledala u mene po prvi put i rekla 'Aberdone, Aberdone, zar te to ne tera da zaplačeš?' Pa i jeste. Otišao sam kod Karamel Snov i rekao: 'Ne mogu da radim sa tom ženom. Zove me Aberdon' i Karamel Snov mi je rekla 'Radićeš sa njom'. I jesam, u moju ogromnu korist, skoro 40. godina". Avedon je za vreme njene smrti rekao da je „bila i ostala jedini genijalni modni urednik".[19]

1955. godine, Virlandovi su se preselili u novi stan koji je bio uređen isključivo u crvenoj boji. Dijana Vriland je angažovala Bilija Baldvin (1903-1983) da uredi njen stan.[20] Rekla je, „Želim da ovo mesto izgleda kao bašta, ali kao bašta u paklu". Redovni posetioci zabava koje su priredili Vrilandovi bili su društveni C.Z. Gest, kompozitor Koul Porter i britanski fotograf Sesil Biton. Parmauntov filmski mjuzikl Smešno lice iz 1957. godine predstavio je lik-Megi Preskot kako je to prikazala Kej Tompson-zasnovano na Vrilandovoj.[21]

1960. godine Džon F. Kenedi postaje predsednik i Dijana Vriland je savetovala prvu damu Džeklin Kenedi po pitanju stila. „Vrilandova je savetovala Džeki tokom kampanje i pomogla joj je da se poveže sa modnim dizajnerom Oleg Kasinijem, koji je postao glavni dizajner  prvoj dami"[22]. „Mogu da se setim Džeki Kenedi, odmah nakon što se preselila u Belu kuću...to nije bilo poput seoskog kluba, ako razumete na šta mislim-običan". Vrilandova je obično davala gospođi Kenedi savete za oblačenje za vreme uprave njenog muža, i male savete oko toga šta da obuče na Dan inauguracije 1961. godine.[23]

Uprkos tome što je bula izuzetno uspešna, Dijani Vriland bila je isplaćena relativno mala zarada od Herst Komunikacije, koja je posedovala Harper Bazar. Virlandova je rekla da je od 1936. godine bila plaćena $18,000 godišnje sa $1,000 povišice, konačno 1959. godine. Ona je pretpostavljala da taj novinski magnat Vilijam Randolf Herst dvorac u San Simeon u Kaliforniji, "mora biti mesto gde je Herstov novac išao".[24]

Vog 1963–1971 i Metropolitenski muzej umetnosti[uredi | uredi izvor]

U skladu sa nekim izvorima, povredilo ju je to što je bila preskočena za unapređenje za Harper Bazar 1957. godine, pridružila se Vogu 1962. godine. Bila je glavna urednica od 1936. do 1971. godine. Vrilandova je mnogo uživala 1960-ih, zato što je osetila da se slavi jedinstvenost. „Ukoliko ste imali grbu na nosu, to nije pravilo razliku dokle god ste imali čudesno telo i dobre kočije".  

Vrilandova je slala dopise svom osoblju pozivajući ih da budu kreativni. Jedan je rekao: „Danas pomislimo svinjsko belo! Zar ne bi bilo divno imati čarape koje su svinjsko bele boje! Boja bebe svinje, ne skroz bela, niti skroz roze"[25]. Tokom njenog mandata u časpisu, otkrila je šezdesete „mladotres" zvezdu Edi Sedžvik. Godine 1984. Vrilandova je objasnila kako ona vidi modne časpoise. „Ono što su modni časopisi dali bila je tačka gledišta. Većina ljudi nema tačku gledišta, to im treba dati-i šta više, očekuju je od tebe. Mora da je bila 1966. ili 1967. godina. Objavila sam veliki modni slogan: „Ovo je godina uradi sam. Svaka radnja me je zvala da kaže: 'Vidi, moraš reći ljudima. Niko ne želi da radi sam-oni žele pravac i da slede vođu!' ".[26]

Nakon što je otpuštna iz Voga, postala je savetnik Instituta za kostime Metopolitenskog muzeja umetnosti u Njujorku 1971. godine.[27] Do 1984. godine prema izvveštaju Vrilandove, organizovala je dvanaest izložbi.[28] Umetnik Grir Lenkton stvorio je portretnu lutku Vrilandove u prirodnoj veličini koja je izložena u biblioteci Instituta za kostime.

Izložba u Metropolitanskom muzeju umetnosti u Njujorku

Kasnije godine[uredi | uredi izvor]

1984. godine, Vrilandova je napisala svoju autobiografiju, D.V.[29]

1989. godine, umrla je od srčanog udara u 85-oj godini u Lenoks bolnici na Gornjoj istočnoj strani Menhetna u Njujorku.

Imanje Dijane Vriland[uredi | uredi izvor]

Imanjem Dijane Vriland upravlja njen unuk, Aleksandar Vriland, Frederikov sin. Odgovornost su mu dali njeni sinovi, Frederik i Tim. Zvanični veb sajt Dijane Vriland pokrenut je septembra 2011. godine. Stvoreno i nadgledano po njenom imanju, DianaVreeland.com[30] posvećen je njenom radu i karijeri, predstavljajući njena dostignuća i uticaj, i otkrivajući kako i zašto je postigla svoju ozloglašenost i distinkciju.

Filmski prikazi[uredi | uredi izvor]

Vrilandova je bila prikazana u filmu Ozloglašen(2006) Džulijet Stvenson. Takođe, bila je prikazana i u filmu Devojka iz fabrike(2006) Ilijane Daglas. Njen život je dokumentovan u Dijana Vriland: Oko mora da putuje (2012).

Parfemi Dijane Vriland su predstavljeni u uvodnoj sceni Okeana 8.

Reference u filmu, televiziji, pozorištu i književnosti[uredi | uredi izvor]

1995. godine, film Vong-fu, hvala na svemu! Džuli Njumar, Vida Boheme (Patrik Svejzi) daje kopiju Vrilandove autobiografije štedljivom službeniku i kaže mu da „ureže odeljke u memoriju". Kasnije, službenik citira odlomak koji glasi „Te sezone mi smo bili opterećeni picom. Minđušama od fuksije i breskve. Pazite, breskve. I šeširima. Šeširi, šeširi, šeširi, za devojke sa karijerama. Kako sam obožavao Pariz".

1982. godine, na večeri se upoznala sa autorom Brus Četvinom, koji je napisao dirljiv memoar o njihovoj konverzaciji za večerom na pola stranice kriška života, pod nazivom „Na večeri sa Dijanom Vriland".[31]

1980. godine, bila je pohvaljena u članku za društveno penjanje u Njujorkeru.

1966. godine, u filmu Ko si ti, Poli Mago? , gospođica Maksvel (Grejson Hol) prikazuje ekstravagantnog američkog urednika emigrantskog modnog časopisa. Režiser filma, Vilijam Klajn, kratko je radio za Vrilanodvu i potvrdio je nečuveni karakter u Poli Mago koji je bio zasnovan na Vrilandovoj.[32]

Megi Preskot, urednica modnog časopisa u Smešno lice je labavo zasnovana na Vrilandovoj.

1941. godine u mjuziklu Dama u mraku, Mos Hart, Kurt Vejl i Ajra Geršvin, lik Alison Du Bois zasnovan je na Vrilandovoj.[33]

Oktobra 1996. godine, Meri Luis Vilson prikazala je Vrilandovu u predstavi jedna žena pod nazivom Pun Galop, koju je napisala zajedno sa Mark Hemptonom.[34] Predstava se odvija dan nakon povratka Vrilandove u Njujork od njenog četvoromesečnog bekstva u Pariz posle dobijenog otkaza u Vogu. Prikazan je u pozorištu Zapdna strana u Njujorku, a režirao je Nikolas Martin.

2011. godine, knjiga „Prokleta" od Čak Polanika, glavni lik (Medison Spenser) prima par cipela sa visokom potpeticom od lika Babet. „U jednoj ruci, Babet drži kaišasti par cipela sa visokom potpeticom. Ona kaže, „Dobila sam ih Dijane Vriland. Nadam se da će odgovarati...".

2016. godine, Robi Turner prikazala je Vrilandovu u godišnjnoj igri Otmica u osmoj sezoni Ru Polova trka transvestita.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bila je stidljiva oko svojih godina i zaista zbunjena. Dijanina zbunjenost bila je rezultat pogrešnog čitanja. Genealog Filip Čapelin sa genfrance.com je pojasnio da nije bilo neslaganja i da je Diana rođena 29. septembra 1903. Nesporazum je proizašao iz skraćenice „7bre“ u njenom biltenu de naisance, što je Diana shvatila kao „jul“, ali zapravo je skraćenica za „septembar“, „7 ne znači jul već sedam, to je francuski„ septembar “(slične skraćenice se koriste za sve ostale jesenske mesece), prema Amandi Makenzi Stjuart, Dijana Vreeland - Carica Mode, London: Temza & Hadson, 2013, str. 338.
  2. ^ „Najbolje odevene žene na svetu“. Međunarodna kuća slavnih: Žene. 1964. Arhivirano iz originala 12. jula 2013. godine. Pristupljeno 29. aprila 2013. godine
  3. ^ Vrhunski stil- Najbolje sa najbolje odevene liste. 2004. str.90.
  4. ^ Radovi Dijane Vriland 1899-2000 (gomila 1930-1989).Pristupljeno 2.12. 2015.
  5. ^ Bavles, Hamiš. Dijana Vriland-Voguopedia” . Vog moda, karakteristika i još mnogo toga na vogue.com. Pristupljeno 15. marta 2012. godine.
  6. ^ Radovi Dijane Vriland 1899-2000 (gomila 1930-1989).Pristupljeno 2.12. 2015. Pristupljeno 2. decembra 2015. godine.
  7. ^ „Članstvo u savetu američkih ambasadora Frederik Vriland"17.9.2010 Mašina za putovanje unazad. Pristupljeno 13. 9. 2009.
  8. ^ Dijana Vriland - Carica mode . 2013. godina, stranica 82.
  9. ^ Gilbert, Lin (10.12.2012.). Posebne strasti: Dijana Vriland. Žene mudrosti (prvo izdanje). Njujork: https://en.wikipedia.org/wiki/Lynn_Gilbert ISBN 978-1-61979-985-1
  10. ^ „Gledajte Dijana Vriland: Oko mora da putuje () onlajn - Amazon Video". www.amazon.com. Pristupljeno 28.03.2016
  11. ^ Vriland, Dijana (1985) [1984]. Njujork: proizvod star najmanje 50 godina (berba-vintage).
  12. ^ Božanska gospođa Vriland. Pristupljeno 11. septembra 2009. godine
  13. ^ D.V. strana 122.
  14. ^ Harper Bazar Mart 1943", fotografija Luis Dahl-Volf.
  15. ^ „Loren Bakol: Izvor holivudske legende“
  16. ^ "Dijana Vriland 1906–1989" Arhivirano
  17. ^ D.V. strana 144.
  18. ^ "Nensi Vajt, 85, umire; Uređivao Harper Bazar 60-ih"
  19. ^ "Dijana Vriland, urenica, umire; Glas mode decenijama, Njujork Tajms, 23. avgust 1989.
  20. ^ "Dijana Vriland 1903–1989"
  21. ^ "Svi vide Dijanu Vriland"
  22. ^ Portret Kenedijevih, Smitsonijan magazin 26. oktobar 2007.
  23. ^ D.V. strana 223-24
  24. ^ D.V. strana 189.
  25. ^ Mahon, Džidži (10.9.1989.) Samjuel Irving Nevauz i Konde Nast, Skidanje belih rukavica
  26. ^ D.V. strana 198.
  27. ^ Moris, Bernadin. „Recenzija / moda; Proslavljajući njuh koji je bio Vriland."
  28. ^ D.V., strana 229.
  29. ^ Dijana Vriland (19.4.2011.). D.V. Njujork
  30. ^ https://www.dianavreeland.com/
  31. ^ „Večera sa Dijanom Vriland", u: Brus Četvin, šta ja radim ovde (Njujork: Viking, 1989.)
  32. ^ Grejson Hol: Težak zakon koji treba slediti (2006).
  33. ^ Brus D: Dama u crnom- biografija mjuzikla (2007).
  34. ^ „Dramaturzi igraju uslugu"

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Loren Bakol, Harper Bazar

D.V. brošura

DianaVreeland.com

Dramaturzi igraju uslugu

Radovi Dijane Vriland 1899-2000 (gomila 1930-1989)

Članstvo u savetu američkih ambasadora Frederik Vriland

Dijana Vriland- Carica mode

Posebne strasti: Dijana Vriland.

Lin Gilbert

„Gledajte Dijana Vriland: Oko mora da putuje () onlajn - Amazon Video"

Božanska gospođa Vriland

Harper Bazar, mart 1943. godina

Portret Kenedijevih, Smitsonijan magazin

Recenzija / moda; Proslavljajući njuh koji je bio Vriland

D.V.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Teodora14919/песак&oldid=23824668”